"Da li sam loša majka?“: Mama pustila dete samo u bazen, a reakcije su podelile roditelje na mrežama

Letovanje. Sunce.Bazen. Sve deluje idilično dok ne naiđete na onu sitnu dilemu koja vam ne izlazi iz glave: „Da li sam sada previše opuštena ili jednostavno realna?“ Upravo takvo pitanje pokrenula je jedna mama iz Engleske kada je, tokom porodičnog odmora, rešila da podeli svoj trenutak neizvesnosti sa drugim roditeljima na društvenim mrežama.

Dok su drugi ulazili u bazen sa svojom decom, ona je ostala na ležaljci – a njen četvorogodišnji sin sam je, sa mišićima na rukama, plivao u bazenu. Nije bilo panike. Dete se zabavljalo. Ona ga je posmatrala. Ali ipak, nešto je kopkalo. Postavila je pitanje:

Preporučujemo

„Da li sam nerazumna što ostavljam četvorogodišnjaka samog u bazenu?“

Roditeljska dilema: Da li je dovoljan pogled sa strane ili moramo biti u vodi?

Iako se činilo kao obična objava, komentari su eksplodirali. Jedni su stali u njenu odbranu, pozivajući na opušteniji pristup roditeljstvu, dok su drugi oštro upozoravali da se „nezgode događaju u sekundi“ i da „ništa nije vredno tog rizika“.

„Deca se mogu udaviti u samo nekoliko santimetara vode. To ne zavisi od toga da li imaju mišiće ili ne.“
„Ja sam izvukla trogodišnju devojčicu iz bazena dok su njeni roditelji ćaskali pored. Ne ponavljajte tu grešku.“

Neki roditelji su podelili i sopstvene metode: sede uz bazen, noge su u vodi, dete im je u vidokrugu – ali nipošto ne sklanjaju pogled. Jer, kako su mnogi rekli, „ne postoji opušteno roditeljstvo pored vode“.

Leto je tu, a sa njim i rizici: Šta statistika kaže?

Brčkanje u bazenu jeste jedno od omiljenih letnjih zadovoljstava – ali podaci su neumoljivi:

• Davljenje je jedan od najčešćih uzroka smrti dece do 5 godina.
• Većina tih tragedija događa se u kućnim bazenima.
• Dovoljno je 20 centimetra vode, jedna sekunda i trenutak nepažnje.

Zato se, bez obzira na to da li ste na moru, jezeru, u hotelu ili kod kuće, neke stvari jednostavno ne smeju prepustiti slučaju.

Zlatna pravila bezbednosti pored bazena (koja važe i kada mislite da ne važe):

Jedna odrasla osoba mora biti pored svakog deteta u vodi. Ne petoro odraslih „koji su tu negde“. Jedna. Odgovorna. Sa fokusom.

Ako morate da odete na telefon, u kuhinju ili čak samo na toalet – dete ide sa vama.

Mišići, šlaufovi, dušeci i igračke nisu zamena za roditelja.

Ne ostavljajte igračke u bazenu posle kupanja – deca će poželeti da ih dohvate.

Obezbedite fizičke barijere kod kućnih bazena. Ograde, zaključavanja, alarmi.

Na rođendanima i okupljanjima pažnja se najlakše izgubi. Tu je i najveći rizik – jer svi misle da neko drugi gleda.

„Kad ima puno ljudi – niko ne gleda. Svi misle da neko drugi pazi. A dete ne zna za tu logiku.“

Roditeljska pažnja nije isto što i roditeljsko prisustvo

Zato se mora jasno reći: ako dete vidite „iz daleka“ dok šaljete poruku, to nije bezbednost. Ako vam je u perifernom vidu dok razgovarate s komšinicom – to nije pažnja. Ako ste kraj bazena, ali u mislima negde drugde – to nije odgovornost.

Dete do 7 godina – bez nadzora nikad i nigde

Bez obzira da li se radi o bazenu, igraonici, bioskopu, rođendanu ili plaži – dete do sedme godine života mora biti pod stalnim nadzorom odrasle osobe. Ne zbog toga što ne zna da pliva, već zato što ne zna da proceni rizik. Ne ume da shvati posledice. I neće vam viknuti da je u nevolji – jer u vodi, dete u opasnosti ćuti.

Svaka mama zna najbolje – ali samo ako zna sve rizike

Ova priča nije optužba za jednu mamu koja je, iskreno i ranjivo, pitala da li je pogrešila. Ovo je podsetnik da pravo pitanje nije: da li sam opuštena? Nego: da li sam spremna da prepoznam granicu između opuštenosti i nepažnje?

Jer kod vode – te granice ne opraštaju.

(Ona.rs)