Psihološkinja Milena o 10 stvari koje svako dete mora da zna pre prvog dana škole (a roditelji često zaborave)

Polazak u školu je jedan od onih trenutaka koji zauvek ostaju u sećanju – za dete i za roditelja. Uzbuđenje, nervoza, radoznalost, pa čak i strah, polako se skupljaju u stomaku dok se pored liste za kupovinu školske opreme oseća i težina pitanja: „Da li je moje dete spremno?“ Na ovo pitanje mnogi roditelji traže odgovore na internetu, ali saveti su često oprečni, a nekad i zastrašujući: od toga da li dete zna brojeve i slova, može mirno da sedi, do toga da li ume da veže pertle ili iseče papir po preciznom obliku.

Na pitanje koje su to najvažnije veštine i navike koje dete treba da savlada pre polaska u školu, psihološkinja Milena Buđevac kaže: “Svako dete ima svoje snage i slabosti, u nekim stvarima je prirodno dobro, a na drugima treba da poradi. Ali postoje ključne veštine i ponašanja koja su neophodna za prvi kontakt sa školom i svetom.”

Preporučujemo

1. Deljenje i saradnja

Milena ističe da deljenje nije samo „dobro ponašanje“ – to je veština koja dete uči kako da sarađuje i funkcioniše u kolektivu. „U razredu će provesti narednih osam godina i sticati i prijateljstva, ali i situacije koje nisu prijatne. Kroz deljenje i interakciju s drugima dete uči kako da sarađuje sa različitim tipovima ljudi – i to mu koristi kroz ceo život.“

Roditeljima ponekad promakne da naučiti dete da deli igračke ili pažnju nije samo socijalna forma, već priprema za dugoročne životne veštine.

2. Otpornost (rezilijentnost)

Na pitanje koliko je otpornost važna, Milena objašnjava: „Otpornost kod dece je proces koji ih priprema za životne izazove. Važno je da shvate da kada stvari ne idu po planu, to nije razlog za očajanje, već samo strelica u neočekivanom smeru koju mogu savladati.“

Ovo je možda jedna od najtežih lekcija za roditelje i decu, jer zahteva strpljenje, ali istovremeno uči da neuspeh nije kraj sveta, već korak u učenju.

3. Radoznalost i želja za učenjem

Radoznalost je prirodna i neophodna. Milena kaže: „Zelja za znanjem i postavljanjem pitanja treba da se podstiče – kroz knjige, priče, praktične demonstracije.“ Roditelji mogu da podrže radoznalost tako što će zajedno sa detetom istraživati svet oko sebe, odgovarati na pitanja i omogućiti mu praktična iskustva.

4. Komunikacija i izražavanje osećanja

Ulazak u školu znači susret sa ljudima koji nisu članovi porodice. Milena objašnjava: „Deca će morati da izraze svoje potrebe i osećanja, traže pomoć i sklapanje prijateljstva. Učite ih sada kako da započnu razgovor i grade nove kontakte – bez stida i sramežljivosti.“

Roditelji mogu da vežbaju ovo kod kuće kroz igru, razgovor i simulaciju situacija: kako zatražiti pomoć ili pitati nekoga da se igra sa njima.

5. Slušanje i koncentracija

„Mogućnost dugog slušanja i fokusiranja na zadatke je danas dragocena veština“, kaže Milena. Kod kuće se ovo može vežbati kroz male zadatke, igru sa tajmerom ili jednostavne aktivnosti koje zahtevaju pažnju i koncentraciju.

6. Samostalnost u osnovnim životnim veštinama

Na pitanje koliko je važno da dete bude samostalno, Milena kaže: „Osnovna samostalnost u oblačenju, pakovanju torbe i korišćenju toaleta daje detetu osećaj kompetentnosti i sigurnosti.“ Kada dete zna kako da samo obuje patike, raspakuje užinu ili ode do toaleta, ono razvija odgovornost i smanjuje stres prvih dana škole.

7. Dovoljno igre i slobodnog vremena

„Slobodna igra je neprocenjiva za dečiji razvoj“, objašnjava Milena. Igra omogućava detetu da procesira sve što će doživeti u školi, razvija kreativnost, socijalne veštine i emocionalnu otpornost. Roditelji često zaboravljaju da previše planiranih aktivnosti može biti kontraproduktivno – deci je potrebna i igra koja nije organizovana.

8. Uključivanje roditelja i emocionalna podrška

Aktivno uključivanje roditelja u detetov život je ključno. Milena naglašava: „Deljenje svojih osećanja sa detetom, razgovor o njegovim iskustvima i pokazivanje razumevanja olakšava tranziciju u školu.“ Ljubav, maženje i razgovor ne mogu se preceniti – polazak u prvi razred se dešava samo jednom.

9. Realistična priprema za nove kontakte

Mnogi roditelji koriste fraze poput „Biće ti super“ ili „Imaćeš mnogo novih drugara“. Milena upozorava: „Ovo može biti zamka. Dete ne može da uči i istražuje ako se ne oseća sigurno. Nepoznato = nesigurno.“

Umesto toga, roditelji mogu:

Dete upoznati sa prostorom škole – hodnike, učionice, dvorište.

Proći dnevnu rutinu – kako stavlja ranac, gde stoji u redu, kako pita učiteljicu.

Vežbati praktične stvari – otvaranje ranca, raspakivanje užine, odlazak u toalet.

Dati detetu fraze za komunikaciju – „Hoćeš li da se igramo?“, „Mogu li da sednem pored tebe?“

10. Rad na emocijama

Milena savetuju da se ne plašite detetovih emocija: „Normalno je da se oseća nervozno ili plače. Možete reći: ‘Znam da je ovo novo i možda si nervozan. I ja sam pomalo uzbuđena i nervozna. To je potpuno u redu.’“

Dajte detetu sigurnost kroz rituale: zagrljaj, poljubac u dlan, tajni znak rukama. Takođe, mali zadaci prvog dana, poput pamćenja imena novog druga ili primetanja crteža, daju mu fokus na pozitivne stvari.

Pored svih veština i znanja koje dete treba da savlada za školu, podjednako su važne i određene svakodnevne rutine kod kuće koje mu pomažu da se lakše prilagodi na nove obaveze.

Milena ističe da su rutina i priprema kod kuće jednako važni koliko i samo ponašanje u školi:

Ritual spavanja – raniji odlazak na spavanje i buđenje u isto vreme pomaže stabilnosti.

Priče i slikovnice – birajte materijale koji govore o polasku u školu ili vrtić, jer deca kroz priče lakše procesuiraju osećanja.

Misija prvog dana – mali zadaci pomažu detetu da se fokusira na lepe trenutke i smanji stres.

Priprema ne pomaže samo prvog dana. Milena naglašava: „Dete uči kako da se nosi sa promenama, da se može osloniti na roditelja, da je u redu osećati strah i nesigurnost, i kako da se postepeno prilagođava novim situacijama. To su veštine koje će mu trebati kroz ceo život.“

Osnova svake uspešne tranzicije je roditeljsko strpljenje i detetovo samopoštovanje. Kada dodamo predvidivost, rituale i podršku roditelja u emocionalnoj regulaciji, dete ulazi u novu sredinu sa osećajem sigurnosti i spremnosti. Polazak u prvi razred se dešava samo jednom – neka taj trenutak bude obojen pažnjom, ljubavlju i strpljenjem.

Ako želiš, postoji i dodatni alat: video-predavanje „Disciplina sa manje frustracije“, gde roditelji mogu naučiti kako da mirnije vode dete kroz izazove i kako da ga nauče da svoje emocije izražava na zdrav način. Mirniji roditelj znači i sigurnije dete.

(Ona.rs)