Baka Nadica je našla čizme za unuku, a ona traži one od 320 evra: Nekada se obuća nosila dok se ne raspadne

Bake i deke su stubovi porodice, oni koji čuvaju unuke, brinu, podržavaju i često žrtvuju deo svoje penzije ili slobodnog vremena da bi mališanima obezbedili ono što žele. Njihova ljubav je bezuslovna, ali ponekad ih ta ljubav stavlja pred dilemu - da li je u redu popustiti pred svim željama unuka, čak i kada one prevazilaze realne mogućnosti?

Unuka tražila čizme od 320 evra

Penzionerka Nadica iz Zagreba podelila je koliko joj je glavobolje zadala 16-godišnja unuka koja je insistirala na čizmama od čak 320 evra. Kako kaže, to je suma s kojom se nekada moglo preživeti ceo mesec, piše portal "Moje Vrijeme".

Preporučujemo

"Kad mi je ćerka došla u posetu i onako usput rekla da unuka želi čizmice za jesen od 320 evra, ostala sam bez reči. Pa to je pravo malo bogatstvo! A ona ne želi da čuje ni za jedne druge, kaže da će samo te nositi celu zimu i da joj ništa drugo ne treba - ni patike, ni jakna, ni išta", priča baka Nadica.

Gde je granica između želje i razuma?

Nadica objašnjava da je nedavno prolazila kroz grad i videla divne čizme za 60 evra, pa čak i jeftinije, ali njenoj unuci nijedne druge nisu dolazile u obzir.

"Njoj su se svidele te jedne i gotovo. Današnja deca dobro znaju šta žele, ali ponekad se pitam gde je ta granica između želje i razuma. Taj par obuće je sada očigledno u trendu i ona se povela za tim", iskrena je baka.

Cela porodica skupljala novac

Na kraju je, kaže, odlučila da pomogne: "Rekla sam ćerki da ću dati manji iznos, a onda se uključio i moj muž, pa i druga ćerka. Malo po malo, skupilo se tih 320 evra. I sad se pitam, jesmo li svi zajedno pogrešili što smo popustili? Za taj novac mogla se obući cela porodica, a ne kupiti samo jedan par čizama."

Nadica naglašava da njena penzija od 512 evra jedva pokriva osnovne troškove. "Ćerka je samohrana majka i ima još i malog sina. Treba kupiti i sveske i školski pribor. Znam da joj je 320 evra mnogo, a opet je nekako našla način da se uklopi u tu priču. Pitam se da li je to pritisak današnjeg vremena ili samo naša slabost da popustimo mladima."

Novac ne kupuje sreću

Sećajući se starih vremena, Nadica ističe da tada deca nisu toliko izvoljevala. "Znali su šta možemo, a šta ne možemo. I svejedno su bili zadovoljni, nikada im ništa nije falilo. Danas je drugačije - žele baš ono što su videli na reklami ili kod vršnjaka i ne pristaju na kompromis."

Najviše je, kaže, brine što ni skupe čizme neće doneti dugotrajnu sreću: "Proći će sezona, doći će nova moda, a novca uvek fali. A ja se opet pitam - jesmo li krivi mi sami, male plate, skromne penzije ili samo vreme u kojem živimo?" zaključila je baka Nadica.

Da li smo izgubili kompas vrednosti?

Starije generacije pamte vremena kada je svaki novi par dečjih cipela bio rezultat odricanja i štednje roditelja. Platiti malo više značilo je dugoročno ulaganje, a kvalitetne cipele nosile su se dok se potpuno ne pohabaju.

Na tu temu javila se i penzionerka Olga, podsećajući da su nekadašnja vremena bila skromnija, ali i da se iz njih moglo naučiti mnogo o vrednosti novca.

Sećanje na žrtvu roditelja

"Sećam se da sam bila u petom razredu osnovne škole kad sam s tatom otišla da kupim čizme. Ništa nisam znala o markiranoj obući, bilo je to posleratno vreme. Obišli smo ceo grad u potrazi za cipelama, a ja sam želela baš jedne najskuplje, jer su mi bile najlepše. Otac se preznojavao dok je plaćao, a mama je za njih radila ceo mesec. Tata tada nije imao posao. Imala sam još dve sestre i danas znam kolika je to bila žrtva", priseća se Olga.

Lekcija o vrednosti novca

Nekoliko godina kasnije, kada je već bila starija, doživela je slično iskustvo: "Baka je primetila da mi fale đonovi na starkama koje sam obožavala. Odvela me u prodavnicu i rekla da izaberem nove. Ali kad sam videla da nisu jeftine, nisam htela da mi ih kupi. Tada sam počela da shvatam koliko se truda ulaže da se zaradi novac."

Ipak, baka je krišom kupila patike i stavila ih u sobu da je iznenadi. "Nosila sam ih dok se opet nisu raspale. I dalje sam bila srećna jer sam znala koliko ljubavi stoji iza tog poklona."

Ljubav važnija od mode

Olga kaže da je odrasla svesna finansijskih prilika porodice. "O tome se otvoreno govorilo i u skladu s tim sam birala odeću. Često sam kombinovala ono što smo mogli da kupimo s onim što bi sašila mama ili starim bakinim komadima garderobe. Nije mi trebala marka da bih izgledala lepo."

Danas, zaključuje ona, prava lepota nije u skupim stvarima: "Najvažnije je sačuvati čisto srce i osmeh za svakoga. Ljubav i toplina koje pružamo drugima najveće su bogatstvo."

(Ona.rs)