"Rekla sam sinu da njegova devojka ne može da živi kod nas besplatno": A onda je mama Ireni otkrio ŠOK istinu

Irena (48) je godinama sama podizala sina. Naučila je da balansira sve - posao, račune, kuću i beskrajne brige. A onda se, gotovo neprimetno, njihov dom pretvorio u zajednički prostor i za njegovu devojku Miju, koja je počela da ostaje svakog dana.

U početku je Irena pokušavala da bude fer. Ali računi su rasli, frižider se praznio brže nego ranije, a ona se osećala kao menadžerka hotela, ne kao majka u sopstvenoj kući.

Preporučujemo

"Ona je trudna. Sad ti moraš da se snađeš"

Jednog dana skupila je hrabrost i rekla sinu ono što ju je mesecima tištilo: ako Mia želi da živi tu, mora da doprinese barem simbolično. On ju je samo pogledao i tiho izgovorio:

- Zar ti nije rekla da je trudna? Sad ti moraš da se snađeš.

Sve se u mama Ireni sledilo. Niko joj ništa nije rekao. Umesto radosti zbog bebe, osećala je kako se na nju ruši još jedan teret.

Mama i ljubav prema detetu

Pokušala je da objasni da ih ne tera, već samo da ne može sama da iznese i njihovu novu porodicu. Sin je planuo, optužio je da nije podrška, da ga sputava umesto da mu pomogne da se spremi za očinstvo.

Mama je, drhteći, rekla: ili će Mia doprineti, ili mora da se iseli. On je zatražio vreme da odluče šta će, a ona se danima pitala da li je postala zlikovac u sopstvenoj kući samo zato što je postavila granicu?

Gde je granica između podrške i samouništenja

Irena nije tražila mnogo. Samo da dvoje odraslih ljudi koji očekuju dete ne mogu sve da prebace na leđa jedne žene.
Postavljanje granica ne znači da nema ljubavi, već da ljubav ne može da ide nauštrb sopstvene stabilnosti.

Ako ostanu, predložila je, mogu da doprinesu novcem ili na druge načine - kuvanjem, planiranjem kupovine, čišćenjem, da bi rasteretili kuću i smanjili troškove. Ako ne, moraće da započnu sopstveni život.

Jer podrška ne znači da moraš da žrtvuješ sebe, već da pružiš ruku na način koji te ne uništava.

(Ona.rs / Bright side)