Sutra je crveno slovo, veliki praznik i dan STROGOG POSTA: Jednu stvar morate uneti u kuću, ovo su svi običaji

U subotu, 27. septembra, crveno slovo u kalendaru podseća nas na jedan od najznačajnijih hrišćanskih praznika – jesenji Krstovdan, poznat i kao Vozdviženje Časnog krsta. Obeležava dan kada je pronađen i iz Persije vraćen Časni krst na Golgoti, simbol vere i snage kroz vekove.

Preporučujemo

Dva puta godišnje: Krstovdan u narodu

Krstovdan se u Srbiji slavi dvaput godišnje. Jesenji pada 27. septembra, dok zimski Krstovdan, 18. januara, podseća na krštenje Isusa Hrista u reci Jordan i prve hrišćane.

U prošlosti je običaj nalašao strogi post: hleb i voda su bili osnova, dok je dozvoljeno jelo grožđe, dok drugo voće nije bilo preporučljivo. Narodna poslovica jasno opisuje običaj: "Ko se krstom krst, taj Krstovdan posti!"

Pored posta, u nekim selima se organizovao vašar, dok su stari običaji uvek obogaćivali ovaj dan posebnim ritualima.

Duhovni i telesni post

Post na Krstovdan poznat je po svom strogom obliku, koji se u narodu naziva suhojedenje. To znači da se tog dana konzumira samo hleb i grožđe, bez masnoća i namirnica životinjskog porekla, dok se voda pije po običaju.

Uzdržavanje od hrane nije samo telesno odricanje – Krstovdan je prilika da se vernici oslobode negativnih misli, osnaže moralne vrednosti i očiste duh.

Grožđe se na jesenji Krstovdan jede kao znak plodnosti, obilja i sreće. Veruje se da oni koji ga konzumiraju privlače prosperitet i blagostanje u svoj život.

Vraćanje dugova – gest harmonije

Pored posta i rituala hrane, tradicionalno se na ovaj dan vraćaju dugovi. Ovaj običaj simbolizuje moralnu čistotu i poštovanje prema bližnjima, oslobađa od tereta i donosi harmoniju u međuljudskim odnosima.

Zaštita stoke i plodova

Jedan od tradicionalnih rituala bio je premazivanje stoke katranom u obliku krsta – zaštita od bolesti i nesreća. Poljaci, čuvari polja od Đurđevdana do Krstovdana, terali su ptice i naplaćivali odštetu od onih čija je stoka nanosila štetu.

Verovalo se i da se na Krstovdan zmije povlače i da ih od tada više nema, dok su istovremeno pravile rupe za sadnju voćaka, kako bi stabla rasla razgranata i plodna.

Bosiljak – simbol uspeha i zdravlja

Jedan od najlepših običaja je branje i osvećenje bosiljka. U srpskoj tradiciji ova biljka ima posebno mesto – smatra se božjom i simbolom zdravlja, sreće i uspeha. Prvo se sadi bosiljak, pa tek onda ostale biljke i cveće.

Na sam Krstovdan, preporučuje se uneti u kuću malo bosiljka. Kači se i na ikonu, a narod veruje da čaj od bosiljka može doneti mir i blagostanje.

Za one rođene na ovaj dan, narod veruje da "nose senku Časnog krsta" i da su pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

Narodne prognoze vremena

Krstovdan je bio i dan za predviđanje vremenskih prilika:

Oblačno – zima će biti bogata snegom.

Suvo – naredna godina biće sušna.

Ako laste ne odlete do Krstovdana – zima neće biti oštra.

Tiha kiša – blaga zima.

Grmljavina – plodna godina.

Topao i suv septembar – hladan i kišovit oktobar.

Septembarska kiša – zlato njivama, otrov vinogradima.

Kakav septembar oko Krstovdana, takav mart naredne godine.

Jesenji Krstovdan u sebi spaja veru, tradiciju i narodne običaje, podsećajući nas na važnost očuvanja nasleđa i brige za zdravlje i blagostanje porodice.

(Ona.rs)