Baka Ružica otvorila dušu, pa zaplakala nad sudbinom: "Unuku NE ZNAMO NI IME, snajka mi je odvukla sina!"

Porodični odnosi često znaju biti složeni, a neretko se upravo između svekrva i snaha stvaraju nesporazumi koji s vremenom prerastu u otvoreno neprijateljstvo. Iako mnoge žene sanjaju o velikoj i složnoj porodici, stvarnost ponekad bude sasvim drugačija i puna razočaranja, gorčine i neizgovorenih reči.

U nastavku možete pročitati tri priče žena koje su otvoreno govorile o svom bolu i razočaranju za portal "Moje vrijeme".

Preporučujemo

Slavica: "Osećam se kao stranac u sopstvenom domu"

Gospođa Slavica opisala je svoju tešku situaciju u pismu.

"Nemam sreće sa snahom koja živi u kući koju smo suprug i ja sagradili. Moj sin ćuti da je ne uvredi, dok ja stalno trpim njene uvrede. Gleda me s prezirom, prevrće i baca moje stvari. Kuću smo prepisali na njega, a sada se osećam kao stranac u sopstvenom domu. Neka rade šta žele, neka sve bace kad mene više ne bude - samo ne razumem zašto im se toliko žuri", napisala je nesrećna svekrva.

"Koliko tuge i jada moram da trpim u ovoj nekada srećnoj kući? Mladi ljudi su postali drski i bez poštovanja. Ćutim u svojoj sobi, ne pojavljujem se, a kamoli da išta tražim od njih. Osećam se odbačeno i bespomoćno, i svaki dan mi prolazi u tuzi dok pokušavam da preživim u ovoj groznoj situaciji", zaključila je Slavica.

Gordana: "Pomagala sam joj, uvek bila tu"

Gospođa Gordana ističe da se divi svima koji imaju hrabrosti da se osamostale i žive odvojeno, jer, kako kaže, mir i sloboda nemaju cenu.

"Ne živim sa sinom i snahom, ali i pored toga osećam netrpeljivost. Ne znam mnogo snaha koje vole svoje svekrve, ja svakako nisam jedna od onih koje imaju sreće. Pomagala sam joj, čuvala decu, uvek bila tu. Nikada nismo živeli zajedno, ali svaki put kada dođem kod njih, imam osećaj da jedva čeka da odem", iskreno priznaje Gordana.

"Ovakav odnos ostavlja gorak ukus, jer ljubav i poštovanje su temelj porodice, a toga kod nas nema. Snaha nas je udaljila, a mogli smo biti srećna porodica. Nadam se da će jednog dana shvatiti koliko je važno otvoreno razgovarati i raditi na zdravom odnosu. U međuvremenu, ja ću tražiti svoj mir i sreću - jer ih u ovim godinama zaista zaslužujem", zaključuje ona.

Ružica: "Trećem unuku ne znamo ni ime"

Sličnu sudbinu deli i gospođa Ružica, koja je u svom pismu opisala bolnu porodičnu priču.

"I meni i mom suprugu se događaju teške stvari sa snahom. Odvukla je sina od nas, do te mere da više uopšte ne komuniciramo. Dvoje unučadi smo jedva uspeli da vidimo, a treće dete nikada nismo upoznali, čak mu ne znamo ni ime", piše Ružica.

"Tužni smo zbog toga i osećamo se odbačeno i zaboravljeno. Dani prolaze bez ikakvog kontakta sa porodicom koju smo toliko voleli", zaključuje ova majka, svekrva i baka.

Porodični mir nema cenu

Ove tri ispovesti pokazuju da porodični odnosi zahtevaju razumevanje, strpljenje i međusobno poštovanje. Kada toga nestane, ljubav se pretvara u bol, a dom u mesto tišine i distance.

Da li su ove priče odraz današnjeg vremena ili upozorenje da više treba da negujemo međuljudske odnose?

(Ona.rs)