Na vrh jelke NE IDE zvezda ako ste Srbi: Poznati sveštenik otkrio šta se zapravo radi sa jelkom i badnjakom

Otac Predrag Popović često putem društvenih mreža govori o veri, simbolima i zaboravljenim značenjima hrišćanskih običaja. Ovoga puta na svom Instagram profilu podelio je snažno tumačenje kićenja jelke, običaja koji mnogi danas doživljavaju isključivo kao deo praznične dekoracije, a koji u pravoslavnom predanju nosi duboku simboliku.

Njegove reči izazvale su veliku pažnju, jer podsećaju na smisao vere, žrtve i ljubavi, koje savremeni život često gura u drugi plan.

Preporučujemo

Jelka kao simbol Vaskrslog Hrista

Otac Predrag objašnjava da jelka nije tek praznično drvo, već snažan simbol Hrista.

"Jelka koju mi kitimo, to je Hristos. Svo drveće opadne lišće, zima dođe. Zima je smrt. Svi umremo, on ostaje večan", poručuje.

Za razliku od listopadnog drveća, četinari zadržavaju svoje iglice i tokom zime, baš kao što Hristos ostaje živ i večan. U srpskoj tradiciji, ovaj simbol se nadovezuje i na badnjak, jer i njegovo lišće ostaje tokom hladnih dana, noseći istu poruku.

Venac na vrhu jelke i njegovo značenje

Posebno se osvrnuo na ukrase koje danas stavljamo na jelku, naglašavajući da ni oni nisu bez značenja.

"Gore ne ide zvezda, gore ide venac. To je venac koji Hristos nosi oko glave, onaj venac od trnja", objašnjava otac Predrag.

Novogodišnji venac, ukrašen i osvetljen, u ovom tumačenju postaje podsećanje na Hristovu žrtvu i stradanje, ali i na pobedu života nad smrću.

Lampioni kao rane Hristove

Ni svetlucave lampice, koje danas smatramo isključivo dekoracijom, nisu izostavljene iz njegovog tumačenja.

"Oni lampioni, to su rane Hristove. On je krvario nas radi", rekao je.

Na taj način, i svetlost na jelci dobija dublji smisao - ona simbolizuje stradanje, ali i nadu, vaskrsenje i svetlost koja ostaje i u najtamnijim trenucima.

Centralna poruka obraćanja oca Predraga jeste zakon žrtve, koji on ističe kao jedan od najvažnijih hrišćanskih principa.

"Kada se žrtvujemo za druge ljude, time pokazujemo da ih volimo. Žrtva je jednako ljubav", naglašava.

On podseća da Bog nije ostao dalek i nedodirljiv, već je dao svog Sina, poput Avrama koji je bio spreman da žrtvuje ono najvrednije. Upravo zbog te žrtve, vera u Boga, kako kaže, ima smisla.

Otac Predrag ističe da vera ne bi imala težinu kada Bog ne bi razumeo ljudsku bol, nepravdu, zavist, ljubomoru i patnju.

"Da je Bog ostao tamo gde jeste, ja ne bih verovao u njega. Šta on zna kako je meni, mojoj majci, mojoj deci, u braku?", iskreno govori.

Upravo zato, Hristova žrtva predstavlja dokaz Božje ljubavi prema ljudima - ljubavi koja ne traži mnogo zauzvrat, osim iskrene vere.

(Ona.rs)