Svekrva je naterala mog muža da uradi DNK test: Kad su stigli rezultati, istina je srušila celu porodicu

Nepoverenje je strašna stvar, naročito kada se pojavi u odnosima između onih koji bi trebalo da budu najbliži jedni drugima, a to najčešće bude porodica. Ovo je priča koju je ispisao sam život - sa preokretom koji niko nije mogao da očekuje.

Srebrna svadba bi trebalo da bude radostan događaj, ali za jednu ženu to je bila potpuno drugačija priča. Tokom proslave, njen muž ju je optužio da deca nisu njegova, pa je uradio DNK test i predao joj rezultate pred svima. U tom trenutku njegov izraz lica se promenio.

Preporučujemo

- Sve je bilo ‘maslo’ svekrve. Kada je otvorio dokument, videla sam kako mu se lice menja. Samopouzdanje je prešlo u zbunjenost, a zatim u strah. Rezultat DNK testa bio je jasan: verovatnoća očinstva za oboje dece iznosila je 99,9 odsto. U prostoriji je zavladala tišina kakve se ne sećam. Sve što je prethodno rekao palo je na njega kao kamen. U meni više nije bilo suza. Sve su izgorele u trenutku kada je našu decu opisao kao tuđu, kao decu nekog stranca. Mirno sam uzela papir i pročitala rezultate, glasno i jasno. Tada sam shvatila da istina ne mora da se viče - kaže na početku ova žena.

Sve je zakuvala njegova majka.

- Njegova majka, koja je godinama podržavala njegove sumnje, pokušala je da ospori rezultat, govoreći o grešci, o zaveri. Tada sam izvadila stari porodični album. Među fotografijama iz njene mladosti, jedna se posebno izdvajala. Na njoj je bila zagrljena sa muškarcem koji nije bio njen pokojni muž. Ubrzo je postalo jasno ono o čemu se nekada šaputalo po selu, ali nikada nije izgovoreno naglas: moj muž možda i nije sin čoveka čije je prezime nosio. U tom trenutku moja deca su ustala od stola. Bez vike, bez histerije, jednostavno su otišla. Njihovo dostojanstvo bilo je jače od bilo kakvih reči. Gosti su ostali, neprijatno svesni da su prisustvovali nečemu što nije trebalo da bude javno, ali je moralo da se dogodi - nastavila je svoju priču.

Više nije mogla da ćuti, iznela je svima sve u lice.

- Tada sam rekla ono što sam godinama nosila u sebi. Da sam ćutala zbog dece, da sam trpela zbog porodice, ali da poverenje nije nešto što se šalje u laboratoriju u koverti. Rekla sam mu da spakuje stvari i napusti stan. Taj stan nije bio zajednički - bio je moj, poklon mojih roditelja pre venčanja. U svom samopouzdanju i pohlepi, to je zaboravio. Moj muž i njegova majka otišli su slomljeni i ogorčeni. Gosti su otišli bez reči. Ja sam ostala sa nekoliko bliskih prijatelja da sklonimo sto. Bacila sam hranu u smeće i osetila olakšanje koje nisam očekivala - kaže ona.

Epilog cele priče mnoge nije iznenadio.

Priča je u tom trenutku dobila zanimljiv preokret - mesec dana kasnije, muž je živeo sa majkom, a deca su prekinula svaki kontakt s njim. Jedne večeri pojavio se na vratima žene, pijan, moleći je za oproštaj.

- Govorio je o ljubavi, greškama i da bi mi sve oprostio. Šta?! Tada sam shvatila da neki ljudi ne traže oproštaj, oni traže kontrolu. Samo sam mu vratila stare štapove za pecanje koje je zaboravio u ormaru i zatvorila vrata. Stan je bio tih. Niko se nije žalio, niko nije sumnjičavo gledao decu, niko nije tražio krivca. Skuvala sam čaj i gledala kroz prozor. Išao je niz ulicu, vukući torbu i štapove za pecanje. Da li mi ga je bilo žao? Ne. Budalama se ne prašta, njih treba naučiti lekciji. A ta lekcija ga je koštala porodice, doma i iluzije da je uvek u pravu - izjavila je ova žena koja sada živi mirnijim životom.

(Ona.rs/Metropolitan)