Posle Jovanjdana slavimo jedan od najlepših praznika: Posvećuje se prijateljima, ovaj gest je posebno važan

Srpska pravoslavna crkva i vernici 22. januara obeležavaju praznik posvećen Svetom mučeniku Polievktu, hrišćanskom svetitelju iz 3. veka, čije se ime sa posebnim poštovanjem izgovara kao simbol vere, hrabrosti i, iznad svega, iskrenog prijateljstva.

Crkveni zapisi govore da je jermenska zemlja vekovima bila natopljena krvlju hrišćana koji su stradali jer nisu želeli da se odreknu svoje vere. Ipak, prema predanju, prva krv prolivena za Hrista na tom prostoru bila je upravo krv Svetog Polievkta, čoveka koji je u veri pronašao snagu tek onda kada je shvatio šta znači prava, nesebična ljubav prema drugom biću.

Preporučujemo

Priča koja i danas dirne srce

Legenda kaže da je Polievkt imao najboljeg prijatelja Nearha. Nearh je bio hrišćanin, tih, odan i duboko posvećen svojoj veri. Polievkt, s druge strane, nije bio kršten i nije se previše zanimao za duhovne teme. Bio je mlad, okrenut uživanju, društvu i lagodnom životu, verujući da će vremena za ozbiljna pitanja uvek biti kasnije.

Međutim, sudbina je odlučila drugačije.

Sredinom 3. veka, u vreme cara Valerijana, počeli su strašni progoni hrišćana. Ljudi su odvođeni, mučeni i ubijani samo zato što su verovali u Hrista. Nearh je znao da će i sam uskoro biti uhapšen. Ipak, prema predanju, nije se plašio smrti. Njegova jedina žalost bila je ta što nije uspeo da svog najboljeg prijatelja Polievkta približi veri i spasenju.

Kada je Polievkt saznao šta čeka Nearha i koliko mu je, čak i pred smrću, stalo do njegove duše, nešto se u njemu nepovratno promenilo. Obećao je prijatelju da će se krstiti. Taj zavet nije bio izgovoren iz straha, već iz duboke ljubavi i poštovanja.

Te noći, prema predanju, Polievktu se u snu javio Bog, koji je „skinuo s njega staro odelo i obukao ga u novo, presjajno, i postavio ga u sedlo krilatome konju“. On je ovo doživeo kao znak da se više ne sme skrivati, da ne sme ćutati i da mora javno da posvedoči svoju novu veru.

Hrabrost pred celim svetom

Polievkt je izašao u grad i pred svima iscepao carevu zapovest o progonu hrišćana. Zatim je razbio mnogobožačke kipove, ne mareći za posledice. Njegov čin bio je jasan i nepokolebljiv dokaz da se vera ne može sakriti kada jednom dotakne srce.

Ubrzo je uhapšen i osuđen na smrt.

Kada su ga izveli na gubilište, u masi okupljenih ugledao je Nearha. Tada mu je, prema predanju, viknuo reči koje su ostale upamćene vekovima:

„Spasavaj se, dragi moj druže! Seti se zaveta ljubavi među nama utvrđenoga!“

Bio je to poslednji susret dva prijatelja na ovom svetu, ali i dokaz da ni smrt ne može prekinuti vezu koja je utemeljena na veri i iskrenoj ljubavi.

Dva prijatelja - dva svetitelja

Nearh je kasnije takođe postradao kao mučenik i postao svetac. Njegov praznik obeležava se 22. aprila, samo nekoliko meseci nakon praznika posvećenog njegovom nerazdvojnom prijatelju Polievktu. Njihove sudbine zauvek su ostale povezane, baš kao i njihove duše.

Zato se Sveti mučenik Polievkt danas smatra zaštitnikom svakog iskrenog prijateljstva, bratske ljubavi, vernosti i poštovanja među ljudima.

Šta se radi na ovaj praznik

U narodu je ostalo verovanje da se na današnji dan ljudi mire, bratime i obnavljaju pokidane veze. Prijateljima se poklanjaju sitni znaci pažnje - poruka, poziv, zagrljaj, kafa ili samo iskren razgovor.

Ne zato što to nalaže običaj, već zato što nas život Svetog Polievkta podseća koliko su odnosi među ljudima dragoceni i krhki.

Zato je već sutra idealan trenutak da se javite nekome koga ste možda zapostavili, da obnovite prijateljstvo, da kažete „nedostaješ mi“, „važan si mi“, ili jednostavno - „tu sam“.

Jer, nije suština u poklonima, skupim rečima ili velikim gestovima. Suština je u pažnji, u prisutnosti i u ljubavi koju pokazujemo malim, svakodnevnim postupcima.

A upravo to je poruka praznika Svetog mučenika Polievkta - da pravo prijateljstvo, kada je iskreno, traje i kroz vreme, i kroz bol, i kroz večnost.

(Ona.rs)