Učiteljica kaže da odmah prepoznaje decu koja previše koriste telefone: Ovih nekoliko znakova ih odaje

Roditelji danas pokušavaju da pronađu balans izmeđusavremenog sveta i detinjstva kakvo su sami imali.

Telefoni, tableti i ekrani postali su deo svakodnevice, i teško ih je potpuno izbaciti. Ali pitanje koje mnoge muči ostaje isto:

Preporučujemo

Koliko je previše?

Jedna učiteljica je na društvenim mrežama podelila zapažanje koje je izazvalo veliku raspravu - tvrdi da u učionici često može da prepozna koja deca provode previše vremena uz ekrane, čak i kada roditelji to ne pominju.

Prva razlika: komunikacija i samopouzdanje

Prema njenim rečima, deca koja manje vremena provode uz telefone često deluju sigurnije u razgovoru.

Takvi učenici:

• lakše započinju komunikaciju sa vršnjacima
• prirodnije razgovaraju sa odraslima
• imaju bogatiji rečnik
• ne ustručavaju se da postave pitanje ili zatraže pomoć

Učiteljica smatra da se to razvija kroz svakodnevne razgovore kod kuće, a ne kroz stalnu stimulaciju ekrana.

Drugi znak: odnos prema čitanju

Još jedna stvar koja joj je, kaže, upadljiva jeste ljubav prema knjigama.

Deca koja nisu stalno na uređajima češće biraju čitanje čak i kada imaju druge opcije.

Dok neka deca beže od knjige čim mogu, druga u čitanju pronalaze prirodan način da ispune vreme, što se kasnije vidi i u jeziku, mašti i koncentraciji.

Treći detalj: internet fraze i mimovi

Učiteljica primećuje i zanimljivu razliku u govoru.

Deca koja provode mnogo vremena na internetu često koriste:

• mrežni žargon
• fraze iz video-klipova
• izraze koje “pokupe” sa TikToka ili YouTube-a

Dok deca koja su manje izložena ekranima češće govore jednostavnije, primerenije uzrastu, bez potrebe da ubacuju trendovske rečenice koje ni ne razumeju do kraja.

Šta deca žele da budu kada porastu?

U školama se često postavlja pitanje: "Šta želiš da budeš kad porasteš?"

Učiteljica kaže da je primetila obrazac:

Deca koja su više uz ekrane češće sanjaju da postanu jutjuberi, strimeri ili influenseri, dok druga deca češće pominju zanimanja poput:

• lekara
• veterinara
• medicinske sestre
• učitelja

Naravno, ovo nije pravilo, ali je zanimljiv pokazatelj koliko digitalni sadržaj oblikuje dečje ambicije.

Raspon pažnje: najveći izazov u učionici

Možda najvažniji deo njenog zapažanja odnosi se na pažnju.

Deca koja manje koriste ekrane često mogu duže da se fokusiraju na jedan zadatak.

Dok kod druge dece učiteljica primećuje:

• vrpoljenje
• stalno dodirivanje predmeta
• potrebu za pokretom
• brzo gubljenje koncentracije

Ona pretpostavlja da su navikla na stalno skrolovanje i brze promene sadržaja, pa im je teže da ostanu u mirnijem ritmu školskog rada.

Roditelji podeljeni: korisno upozorenje ili preterivanje?

Njene izjave izazvale su brojne reakcije.

Neki roditelji su smatrali da nastavnici ne bi trebalo da donose zaključke bez uvida u porodične okolnosti.

Drugi su se složili, priznajući da su i sami primetili promene u ponašanju deteta kada se ekran koristi previše često.

Jedna majka je napisala da su tableti kod njih dozvoljeni samo tokom putovanja - i da je razlika u ponašanju ogromna.

Ekrani nisu problem sami po sebi, već mera

I sama učiteljica naglašava da tehnologija može biti korisna, ali ključ je u vremenu, sadržaju i granicama.

Detinjstvo se danas ne može zamisliti bez ekrana, ali se i dalje može sačuvati ono najvažnije:

razgovor, knjige, igra, dosada koja rađa kreativnost i prisustvo roditelja.

(Ona.rs / Zelena učionica)