“Nijedna mama nije sama”, ali borba tek počinje: Deca u Srbiji i dalje plaćaju najveću cenu razvoda

Konferencija "Nijedna mama nije sama", posvećena podršci ženama i deci nakon razvoda, otvorila je jedno od ključnih pitanja savremenog društva, koliko sistem zaista štiti one koji najčešće ostaju nevidljivi kada se porodica raspadne. U fokusu su bili Alimentacioni fond i novi zakonski mehanizmi koji bi trebalo da obezbede redovnu isplatu izdržavanja, ali i realnost koju žene svakodnevno žive, između sudova, institucija i lične borbe za stabilnost.

Na jednom mestu okupile su se predstavnice institucija, stručnjaci i žene sa ličnim iskustvom, a upravo u toj kombinaciji otvoren je prostor za razgovor koji prevazilazi statistiku i ulazi u suštinu problema, ekonomsku nesigurnost, društveni pritisak i pitanje odgovornosti koje, uprkos zakonima, i dalje često ostaje neravnomerno raspodeljeno.

Od regiona do konkretnih brojki, sistem koji prvi put daje oslonac

Prvi panel otvorio je širu sliku, onu koja pokazuje gde se Srbija danas nalazi u odnosu na region, ali i koliko su promene u ovoj oblasti zapravo dugo čekane. Jelena Trivan, direktorka kompanije m:tel, govorila je iz perspektive nekoga ko ima uvid u prakse van Srbije, ističući da su pojedine mere koje su kod nas uvedene i dalje retkost u okruženju.

- Čak i ona prva mera koja je doneta, da je neplaćanje alimentacije krivično delo, na neki način je uplašila nesavesne isplatioce i učinila da bar neki od njih počnu da plaćaju. Jer izbegavanje zakona, prebacivanje firmi i prijavljivanje na Zavod za nezaposlene zapravo su taktike onih koji traže vreme, a vreme je u tim situacijama novac, rekla je, ukazujući na obrasce koji su godinama omogućavali izbegavanje obaveza.

U njenom izlaganju jasno se izdvojio jedan važan aspekt koji se ne vidi u statistikama, ali menja način na koji žene donose odluke.

- Imate instituciju države iza sebe, imate sudstvo, imate izvršitelje i taj osećaj da živite u uređenoj državi gde neko stoji iza vas u velikoj meri ohrabruje. To menja perspektivu, jer žene više ne ulaze u razvod sa istim nivoom straha kao ranije.

Žene neće više zavisiti od volje bivšeg partnera

Upravo na tu temu nadovezala se Jelena Žarić Kovačević, ministarka za brigu o porodici i demografiju, koja je prvi put iznela konkretne rezultate rada Alimentacionog fonda, pokazujući kako sistem funkcioniše u praksi, a ne samo na papiru.

- Zakon o Alimentacionom fondu je zakon koji je najviše počeo da se primenjuje i zakon koji je najviše dao pozitivne efekte, upravo onako kako smo i želeli, a to je da alimentacija stigne do svakog deteta u Srbiji. Mogu da kažem da presek od jutros koji smo imali u Ministarstvu pokazuje da je 642 dece dobilo alimentaciju iz Alimentacionog fonda u iznosu od oko 21 miliona dinara, i to za period od avgusta 2025. godine do danas, rekla je ministarka.

Ona je naglasila da je ključ u kontinuitetu i sigurnosti koju sistem pruža, jer se time prvi put prekida praksa u kojoj su majke i deca zavisili isključivo od volje drugog roditelja.

- Važno je da postoji kontinuitet podrške deci i majkama koje više ne moraju da zavise od dobre volje pojedinca. Država je obezbedila sredstva za Alimentacioni fond u 2026. godini, za šta je predviđeno 100 miliona dinara, kako bi bilo dovoljno novca za svu decu i sve predmete koji stignu do Ministarstva, poručila je.

Psihološki i društveni kontekst dodatno je otvorila Slavica Đukić Dejanović, psihijatar i nekadašnja ministarka prosvete, koja je ukazala na to kroz kakve unutrašnje procese žene prolaze nakon razvoda.

- Nema žene koja posle razvoda, a da joj je povereno dete na brigu i vaspitanje, a da nije prošla kroz neku vrstu krize, a neke i kroz veoma ozbiljne. Najčešće su to depresije i preispitivanja, gde žena razmišlja gde je pogrešila i da li je njen izbor bio pogrešan. U tim trenucima ona ne razmišlja o tome da dete treba da živi standardom oba roditelja, već pokušava sama da nadoknadi sve, uključujući i finansijski aspekt, kako bi dete imalo isti kvalitet života, rekla je.

Lični ugao cele teme donela je Goca Tržan, pevačica, koja je govorila iz sopstvenog iskustva i dilema kroz koje prolazi veliki broj žena.

- Kao i mnoge žene, i ja sam izgovorila onu rečenicu "nek ide, ne moram da ga gledam, ne trebaju mi te pare". Međutim, to nije novac koji pripada vama, to je novac koji pripada vašem detetu. Vi nemate pravo da mu to oduzmete, bez obzira na to kako se vi emotivno osećate, poručila je.

U tom delu panela jasno se videlo da se priča o alimentaciji ne završava na zakonu, već tek tada počinje, u prostoru između prava koje postoji i odluke da se za njega zaista izbori.

"Briga o detetu nije opcija, već obaveza"

Poseban fokus tokom panela otvorila je Divna Milovanović, lajfkouč i savetnica za lični razvoj, koja je temu pomerila sa zakona na unutrašnju realnost žena koje kroz sve to prolaze.

- Ja radim sa velikim brojem žena koje su ostvarene poslovno i razlog zašto ne ulaze u partnerske odnose u ranijim godinama često je upravo taj osećaj da moraju da se obezbede. Danas su razvodi toliko česti da postoji realna svest da možeš ostati sama sa detetom i želiš da znaš da nećeš morati da tražiš novac ni od koga.

U njenom izlaganju jasno se izdvojio i moment koji najviše boli, a o kojem se retko govori naglas.

- Žena se često oseća poniženo jer traži novac koji ne pripada njoj, nego njenom detetu. Stvara se atmosfera da ona to radi iz lične koristi, a zapravo nigde ne pričamo da je to obaveza. Ovim fondom šaljemo poruku da briga o detetu nije opcija.

Lična iskustva, društveni pritisak i ono što deca zaista osećaju

Drugi panel doneo je drugačiji ton, manje institucionalan, a mnogo bliži svakodnevici u kojoj se odluke donose bez publike i bez podrške sistema. U razgovoru su učestvovale Zorana Mihajlović, bivša potpredsednica Vlade Srbije, Sanja Stanković, savetnica Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Ljiljana Jagodić, klinička psihološkinja i lajfkouč, Emilija Stanojević, influenserka, i Divna Milovanović, lajfkouč i savetnica za lični razvoj, a fokus se pomerio sa zakona na ono što žene i deca zaista prolaze nakon razvoda.

U uvodu je jasno postavljeno pitanje odgovornosti roditelja i raskoraka između onoga što se govori i onoga što se u praksi dešava. Ukazano je da gotovo svi roditelji veruju da nikada neće uskratiti detetu ono što mu pripada, ali da se u realnim situacijama, nakon raspada odnosa, ponašanje često menja.

Zorana Mihajlović upozorila je da izbegavanje obaveze izdržavanja deteta više ne može da bude strategija, jer sistem sada ima mehanizme da reaguje, ističući da se oni koji odbijaju da učestvuju u vaspitanju i finansiranju života svog deteta dovode u poziciju da na kraju "neće imati da daju novac", upravo zato što će država, kroz Alimentacioni fond i dalje postupke, obezbediti da se ta obaveza naplati.

O ličnom i društvenom pritisku govorila je Emilija Stanojević, influenserka i majka, ukazujući na iskustvo koje deli sa mnogim ženama.

- Prvo dolazi osećaj krivice, pitanje da li sam mogla drugačije. A onda dolazi pritisak okoline, jer su u takvim situacijama najčešće upereni prsti u majku. To je nešto što se veoma oseća, rekla je.

Na problem preopterećenosti i posledica po dete ukazala je Sanja Stanković, savetnica Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

- Preopterećena majka sama nije dobro, a kada majka nije dobro, dete gubi svoj osnovni oslonac. Deca ne mogu da prođu neoštećena kroz ovakve situacije, istakla je.

Jedan od najoštrijih uvida dala je Ljiljana Jagodić, lajfkouč, koja je direktno imenovala problem koji se često relativizuje.

- Ne mogu da prepoznam kao dobrog oca nekoga ko se sveti partnerki preko deteta. Rečenice poput "neću ja njoj da dam novac" zapravo su zloupotreba deteta i način da se nastavi konflikt kroz njega, naglasila je.

U razgovoru je otvoreno i pitanje odgovornosti oba roditelja, kao i uticaja odnosa pre razvoda na kasniji razvoj deteta, čime je dodatno naglašeno da problem ne počinje u trenutku raskida, već mnogo ranije. Postalo je jasno da nijedan zakon, koliko god bio precizan, ne može da reguliše odnose među ljudima. On može da obezbedi okvir i sigurnost, ali način na koji će roditelji postupati prema detetu ostaje pitanje lične odgovornosti.

(Ona.rs)