Nikada ne govorite "Primi moje saučešće", već ovo: Ožalošćenima se prilazi na jedan jedini način
Sahrane i trenuci oproštaja od voljenih ljudi spadaju među najteže trenutke kroz koje čovek prolazi. U tim situacijama često tražimo prave reči, želeći da ožalošćenoj porodici pružimo podršku, ali se neretko oslonimo na rečenice koje smo čuli bezbroj puta.
Jedna od najčešćih je "Primi moje saučešće", izraz koji se tradicionalno koristi širom Srbije. Međutim, otac Predrag Popović smatra da u trenucima najveće tuge ponekad treba zastati i razmisliti o tome šta zaista želimo da poručimo osobi koja pati.
Preporučujemo
Slušali su njihove uzdahe i škripu kreveta: Mnogi veruju da je ONA bila najveća Titova ljubav zapravo
Seljak sumnjao da mu živinu kradu komšije, na kraju ih našao 85 metara pod zemljom: Đavolja posla u podrumu
On je u objavi na Fejsbuku ukazao na to da uteha ne mora da bude samo izraz saosećanja, već i poruka nade i vere.
"Ne budite površni u trenucima tuge"
Otac Predrag Popović objasnio je da ljudi često izgovaraju saučešće iz navike, a da se nakon toga razgovor brzo pretvori u pitanja o okolnostima smrti.
"Ne budite površni u trenucima tuge. Kada izjavljujete saučešće, nemojte govoriti: 'Primi moje saučešće', pa odmah zatim 'šta se to desilo, pa otkad to'. Priđite čoveku i recite mu: 'Hristos vaskrse'. Tako se izjavljuje saučešće", napisao je otac Predrag.
Kako je objasnio, ovakve reči možda mogu iznenaditi osobu koja ih čuje u trenutku žalosti, ali iza njih stoji dublja poruka.
Poruka vere i nade u večni život
Prema njegovim rečima, pozdrav "Hristos vaskrse" u ovom kontekstu nije samo uobičajena verska poruka, već podsećanje na hrišćansko verovanje da smrt nije konačan kraj.
"Kad vas pita zašto ste mu to rekli, vi mu odgovorite: 'Zato što ti je otac živ, ili majka, brat, dete - ko god da je otišao. Ako je Hristos vaskrsao, i oni će vaskrsnuti. Doneo sam ti najradosniju vest - da nije umro, već da je već u budućnosti i da te tamo čeka'", poručio je otac Predrag.
On smatra da ovakav pristup ožalošćenoj osobi donosi drugačiju vrstu utehe - onu koja se ne zasniva samo na žaljenju zbog gubitka, već i na nadi u ponovni susret.
Zašto su reči važne u trenucima bola?
Kada neko izgubi blisku osobu, često nema dovoljno reči koje mogu da ublaže bol. Ipak, način na koji se obraćamo nekome ko tuguje može pokazati razumevanje, bliskost i poštovanje prema njegovoj patnji.
Dok tradicionalno "Primi moje saučešće" ostaje najčešći izraz podrške, otac Predrag podseća vernike da u skladu sa svojom verom mogu ponuditi i drugačiju poruku - onu koja u najtežem trenutku donosi nadu.
Njegove reči pokrenule su razgovor o tome koliko je važno da u trenucima tuge ne govorimo samo ono što smo navikli, već da pokušamo da pronađemo reči koje zaista mogu da pruže utehu.
(Ona.rs)