Da li je greh ako niste počeli Gospojinski post na vreme? Odgovor nije samo u tome šta ste jeli

Gospojinski post je u toku, a među vernicima se upravo ovih dana često pojavljuje jedno pitanje: šta ako 14. avgusta niste počeli da postite? Da li ste zakasnili, da li ima smisla uključiti se nekoliko dana kasnije i, možda najvažnije, da li je greh ako niste postili od samog početka?

Gospojinski post počeo je 14. avgusta i traje do 28. avgusta, kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja Uspenje Presvete Bogorodice - Veliku Gospojinu. Iako traje svega dve nedelje, reč je o značajnom periodu u pravoslavnoj crkvenoj godini, posvećenom molitvi, uzdržanju, pokajanju i duhovnoj pripremi.

Preporučujemo

Ali post nije trka u kojoj čovek, ako propusti početak, više nema pravo da učestvuje.

Ako niste počeli 14. avgusta, a sada osećate potrebu da postite, možete da počnete i kasnije. Isto tako, ako ste započeli post pa ga prekršili, to ne znači da treba da odustanete do sledećeg posta.

Kada počinje i koliko traje Gospojinski post

Za razliku od Vaskršnjeg posta, čiji se datumi menjaju, Gospojinski post svake godine počinje 14. avgusta, a završava se 28. avgusta, na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, prema kalendaru koji u bogoslužbenoj praksi koristi Srpska pravoslavna crkva.

To je jedan od četiri velika višednevna posta u pravoslavnoj crkvenoj godini.

Iako je kratak, tradicionalno se smatra strožim postom, ali njegova suština nikada nije samo u tome šta se nalazi na tanjiru.

Šta se jede tokom Gospojinskog posta

Tokom Gospojinskog posta ne jedu se meso, mleko, mlečni proizvodi i jaja, dok se pravila koja se odnose na ulje, vino i ribu razlikuju u zavisnosti od dana i crkvenog tipika.

Posebno mesto zauzima Preobraženje Gospodnje, 19. avgusta, kada je tradicionalno predviđeno razrešenje na ribu.

Ipak, post ne bi trebalo pretvarati u univerzalni režim ishrane koji je isti za svakoga. Deca, trudnice, starije osobe, bolesni ljudi, osobe koje uzimaju terapiju ili imaju druge zdravstvene okolnosti ne bi trebalo samoinicijativno da primenjuju stroga pravila posta. U takvim situacijama način posta može da se prilagodi uz savet sveštenika, a kada postoje zdravstveni razlozi - i lekara.

Šta se dešava ako niste počeli post od prvog dana?

Ako 14. avgusta niste započeli Gospojinski post, nema razloga da zbog toga čekate neki sledeći post.

Možete da počnete danas.

U pravoslavnom shvatanju post nije puko ispunjavanje kalendarske obaveze niti takmičenje u broju dana tokom kojih neko nije jeo određenu hranu.

Ako je čovek prvih nekoliko dana propustio, a zatim iskreno poželeo da ostatak posta provede u uzdržanju, molitvi i drugačijem odnosu prema sebi i drugima, odluka da tada počne ima smisla.

Drugim rečima, propušten početak nije razlog da se odustane od svega što je ostalo.

Da li je greh ako niste postili od početka?

Ovde je važno biti posebno pažljiv, jer nije dobro automatski proglasiti čoveka grešnikom samo zato što 14. avgusta nije promenio način ishrane.

Post u pravoslavlju ima mnogo dublji smisao.

Čovek može strogo da se uzdržava od određene hrane, a da se istovremeno svađa, vređa, osuđuje druge, ogovara ili odbija da oprosti. Zbog toga se post ne odvaja od molitve, pokajanja, praštanja, milosrđa i borbe protiv sopstvenih slabosti.

Ako vas, međutim, muči savest zato što ste svesno odlučili da ne postite, prekinuli ste post ili imate neku drugu duhovnu nedoumicu, najbolje je da o tome razgovarate sa sveštenikom.

A šta ako ste počeli da postite, pa prekršili post?

Ovo je još jedna situacija zbog koje mnogi pomisle: "Sad sam prekršio post, nema svrhe da nastavljam."

Ali jedan pad nije razlog da čovek odustane.

Ako ste, na primer, nekoliko dana postili, a zatim pojeli nešto mrsno, ne znači da ostatak Gospojinskog posta više nema smisla. Možete da nastavite da postite.

Važno je, međutim, napraviti razliku između svesnog odustajanja i okolnosti u kojima čovek nije mogao da posti zbog bolesti, terapije, trudnoće, starosti, fizičkog napora ili drugih opravdanih razloga.

Post ne bi trebalo da ugrožava zdravlje, a konkretna pravila i eventualno ublažavanje posta najbolje je dogovoriti sa sveštenikom.

Kako se greh oprašta ako ste prekršili post?

Ako čovek smatra da je sagrešio i zbog toga oseća teret na savesti, pravoslavni odgovor nije u tome da sam sebi određuje kaznu ili pokušava da "nadoknadi" propuštene dane.

U pravoslavnom duhovnom životu pokajanje i ispovest imaju posebno mesto.

Vernik može da razgovara sa sveštenikom, ispovedi ono što ga opterećuje i dobije duhovni savet. Pokajanje pritom ne znači samo reći "žao mi je", već prepoznati sopstvenu grešku, iskreno želeti promenu i truditi se da se isto ne ponavlja.

Zato pitanje ne bi trebalo da glasi samo: "Koliko sam dana posta propustio?", već i: "Šta mogu da promenim od danas?"

Gospojinski post nije samo promena jelovnika

Jedna od najčešćih grešaka jeste svođenje posta isključivo na hranu.

Možemo proveravati da li proizvod sadrži mleko, jaja ili nešto drugo mrsno, a potpuno zaboraviti da tokom istog dana nekoga povredimo rečima, osuđujemo, ogovaramo ili odbijemo da pomognemo čoveku kome je pomoć potrebna.

Zato uzdržavanje od hrane predstavlja samo jedan deo posta.

Molitva, praštanje, dobra dela, milosrđe, smirenje i preispitivanje sopstvenih postupaka čine njegovu duhovnu suštinu.

Upravo zbog toga čovek koji se postu priključi kasnije ne treba da provede ostatak vremena razmišljajući o danima koje je propustio, već o onome što može da učini sa danima koji su pred njim.

Preobraženje dolazi usred Gospojinskog posta

Tokom ovog posta obeležava se i veliki praznik Preobraženje Gospodnje, 19. avgusta.

U našem narodu za Preobraženje su vezani brojni običaji i verovanja, među kojima je najpoznatije ono da se tog dana "preobražavaju i gora i voda" i da priroda počinje polako da se okreće ka jeseni.

U crkvenom smislu, praznik je posvećen Preobraženju Hristovom na gori Tavor pred apostolima Petrom, Jakovom i Jovanom.

Na Preobraženje je tokom Gospojinskog posta predviđeno razrešenje na ribu.

Zašto se posti pred Veliku Gospojinu

Gospojinski post predstavlja pripremu za Uspenje Presvete Bogorodice, praznik koji se u narodu naziva Velika Gospojina.

Prema crkvenom predanju, Presveta Bogorodica poslednje dane zemaljskog života provela je u molitvi i pripremi za odlazak iz ovog sveta.

Zbog toga su i dani koji prethode prazniku njenog Uspenja za vernike vreme molitve, uzdržanja i unutrašnjeg sabiranja.

Post se završava 28. avgusta, kada se Velika Gospojina svečano proslavlja u brojnim hramovima i manastirima širom Srbije.

A možda je upravo najvažnija poruka za one koji su pomislili da su ove godine zakasnili jednostavna - ako niste počeli prvog dana, ne znači da treba da čekate sledeći post.

Ako želite da postite, možete da počnete sada. Ako ste posrnuli, možete da nastavite. A ako vas muči pitanje greha, ispovesti ili načina na koji bi trebalo da postite, razgovor sa sveštenikom je pravi put da dobijete savet prilagođen upravo vašoj situaciji.

Jer smisao posta nije da čovek može da kaže da nijednom nije pogrešio, već da se potrudi da iz njega izađe makar malo drugačiji nego što je u njega ušao.

(Ona.rs)