Moja žena je majku vodila na svaku terapiju, a onda je sve nasledstvo pripalo njenom bratu: Tu sam presekao

Porodični odnosi često pokažu svoje pravo lice tek kada se pojavi novac, a upravo to dogodilo se jednom muškarcu koji je na Redditu podelio priču o smrti svog svekra, velikoj sumi novca koja je ostala iza njega i odluci njegove svekrve zbog koje je počeo ozbiljno da preispituje sve što su on i supruga činili za njenu porodicu.

Njegov tast je preminuo i iza sebe ostavio pozamašnu polisu životnog osiguranja. Novac je pripao njegovoj supruzi i sinu, dok njegova tridesetogodišnja ćerka nije dobila ništa. U početku njen muž, koji je ispričao priču, tvrdi da nije želeo da pravi problem zbog toga, ali situacija je ubrzo postala mnogo komplikovanija.

Preporučujemo

Tašta, koja je tada bila u kasnim pedesetim, i njen 27-godišnji sin nakon smrti supruga i oca uselili su se upravo kod ćerke i zeta. Bili su previše potreseni da bi nastavili da žive u kući u kojoj je čovek preminuo, pa su im oni otvorili vrata svog doma.

Međutim, vrlo brzo se pokazalo koliko je pokojni tast zapravo držao čitavu porodicu na svojim leđima.

- On je bio jedina prava odrasla osoba u toj kući, opisao je zet.

Svekar je vodio računa o računima, dokumentima i praktično svim obavezama, a svakog dana je suprugu vozio na posao i vraćao kući. Nakon njegove smrti sve je palo na ćerku i njenog muža.

Zet je preuzeo sređivanje ostavinskih i finansijskih poslova, račune, polise, papirologiju i organizaciju svega što je bilo potrebno posle smrti. Svekrva nije govorila engleski i nije vozila, pa je smatrao da je prirodno da joj pomogne. Tvrdi da porodica u početku čak nije ni znala da postoji životno osiguranje pokojnika, već je upravo on pronašao polisu dok je pregledao dokumentaciju.

Ćerka je bila uz majku kada joj je bilo najteže

Problem je nastao kada je došlo vreme da se odluči šta će biti sa novcem.

Zet je predložio da njegova supruga i njena majka imaju zajednički račun na kojem bi novac mogao da stoji i da se koristi za mesečne troškove. Tašta do tada čak nije imala ni svoj bankovni račun.

Međutim, ona nije želela da joj ćerka bude na računu. Umesto toga, odlučila je da svoj deo novca radije ostavi sinu.

Obrazloženje je bilo jednostavno. Ćerka i zet već imaju svoju kuću, pa je smatrala da je novac potrebniji njenom sinu.

Upravo tu je priča počela da boli mnogo više od samog pitanja novca.

Prema rečima autora ispovesti, njegov šurak nije bio loš čovek, ali je bio potpuno nesamostalan. Živeo je sa roditeljima, išao na posao i vraćao se kući gde je najveći deo vremena provodio igrajući video igre. Nije učestvovao u sređivanju poslova nakon očeve smrti, nije imao plan za budućnost, niti je znao šta da radi sa velikom količinom novca koja mu je odjednom pripala.

Sa druge strane, njegova supruga bila je osoba na koju se porodica oslanjala godinama.

Kada je njena majka prolazila kroz lečenje raka, upravo ju je ćerka vozila na svaki pregled i terapiju. Zbog toga je trošila godišnji odmor i slobodne dane. Posle očeve smrti nastavila je da brine o majci, dok je njen muž rešavao finansijske i administrativne probleme porodice.

Zetu zato više nije bilo jasno zbog čega bi oni trebalo da nastave da nose čitav teret, dok osoba kojoj je praktično dat sav novac ne preuzima gotovo nikakvu odgovornost.

Rekao je supruzi da bi, ukoliko njena majka zaista želi da sve ostavi sinu, njih dvoje trebalo da se vrate u svoju kuću i da od tog novca pokrivaju svoje troškove.

Supruga se naljutila i optužila ga da mu je stalo samo do novca.

On je, međutim, tvrdio da problem za njega više uopšte nije novac, već osećaj potpunog nepoštovanja nakon svega što su učinili za njenu porodicu.

Pet meseci kasnije dogodio se novi obrt

Priča se tu nije završila.

Pet meseci kasnije muškarac je objavio nastavak i otkrio da su on i supruga praktično sami renovirali kuću njegove tašte kako bi mogla da se izdaje. Mesecima su pronalazili majstore, dogovarali radove i organizovali renoviranje, a za nekoliko meseci posla dobili su oko 500 dolara.

Sve to vreme njegova supruga pokušavala je da objasni majci da bi barem deo tih obaveza trebalo da preuzme njen sin, posebno jer će jednog dana i sam živeti u toj kući.

Njegov odgovor, prema ispovesti, uglavnom se svodio na to da mu niko nije rekao da nešto treba da uradi ili mu objasnio kako.

Najveći problem ipak nije nestao.

Brat je zadržao svoj deo novca. Majka je zadržala svoj. Ćerka i dalje nije dobila ništa.

U jednom trenutku ćerka je čak direktno razgovarala sa bratom. Nije tražila polovinu novca, već samo deo koji bi on smatrao poštenim nakon svega što su ona i njen muž uradili za porodicu.

Odbio ju je svaki put.

Majka je u međuvremenu počela da menja mišljenje. Prema priči, verovala je da je njen pokojni suprug sinu ostavio novac očekujući da će ga koristiti kako bi brinuo o majci i deo podelio sa sestrom.

To se nije dogodilo.

Tašta je počela da shvata koliko je zavisna od ćerke i zeta, a navodno je u jednom trenutku kroz suze priznala zetu da joj je on bio više sin nego njen biološki sin. Odnos između majke i ćerke vremenom se popravio, a ćerka je dobila i udeo u porodičnoj kući.

Odnos sa bratom, međutim, nije.

Zet je na kraju odlučio da povuče granicu. Nakon što je shvatio da šurak i dalje očekuje da drugi rešavaju njegove probleme, rekao mu je da on i supruga više neće obavljati sve umesto njega i da će se umešati samo kada je nešto zaista važno.

- Uradio sam najbolje što sam mogao i nastaviću da pokušavam, ali postoji granica koliko stresa jedna osoba može da podnese, zaključio je.

I možda je upravo tu suština čitave priče. Novac je samo otvorio problem koji je u porodici očigledno postojao mnogo duže, jedna osoba je godinama bila ona na koju svi računaju, dok je druga bila ona kojoj se sve prašta. Tek kada se između njih našla ozbiljna suma novca, razlika je postala nemoguća za ignorisanje.

(Ona.rs / iHeart)