Sutra je Krstovdan, jedan od najvećih pravoslavnih praznika: Zašto se posti i koji običaj ne smete preskočiti

Srpska pravoslavna crkva u nedelju, 27. septembra, obeležava Vozdviženje Časnog Krsta, praznik koji narod zove jesenji Krstovdan. Tog dana vernici se sećaju pronalaska Krsta na kojem je, prema crkvenom predanju, raspet Isus Hristos, ali i trenutka kada je Krst podignut pred okupljenim narodom, kako bi mogli da ga vide i oni koji nisu uspeli da mu priđu.

Krstovdan ove godine pada u nedelju, ali to ne menja pravilo koje mnoge zbunjuje: praznik se posti. Prema crkvenom kalendaru za 2026. godinu, post je uz razrešenje na ulje i vino.

Preporučujemo

Zašto se praznik zove Vozdviženje Časnog Krsta?

Reč "vozdviženje" znači podizanje. Prema crkvenom predanju, sveta carica Jelena, majka cara Konstantina, tragala je u Jerusalimu za mestom Hristovog raspeća. Kada su pronađena tri krsta, trebalo je utvrditi koji je Hristov. Predanje govori o čudu nakon kojeg je Krst prepoznat, a jerusalimski patrijarh Makarije podigao ga je visoko pred narodom.

Ljudi su želeli da ga vide, ali zbog velike gužve nisu svi mogli da priđu. Dok je patrijarh podizao Krst, okupljeni su izgovarali: "Gospode, pomiluj". Upravo taj prizor, Krst uzdignut pred narodom, ostao je u samom imenu praznika.

Na Krstovdan se obeležava i sećanje na povratak Časnog Krsta u Jerusalim, pošto je bio odnet u Persiju. Prema predanju, car Iraklije je pri njegovom povratku skinuo raskošnu carsku odeću i bos poneo Krst, pokazujući da se Hristovom stradanju ne prilazi sa gordošću, već sa smirenjem.

Šta vernici rade na Krstovdan?

Za vernike je odlazak na liturgiju najvažniji način da obeleže praznik. Krstu se u crkvi odaje poštovanje, a dan se provodi u molitvi i postu. U pojedinim porodicama Krstovdan se proslavlja i kao krsna slava, uz posnu trpezu.

Post, međutim, nije samo pitanje toga šta će se naći na stolu. Njegov smisao je i uzdržavanje od ružnih reči i postupaka, više pažnje prema drugima i trenutak da čovek zastane pred onim što praznik predstavlja. Krst podseća na Hristovo stradanje, ali u hrišćanskoj veri i na nadu koju donosi Vaskrsenje.

Koji su običaji, a šta se često meša sa drugim Krstovdanom?

Uz jesenji Krstovdan u narodu postoje različiti običaji i verovanja, koja se razlikuju od kraja do kraja. Ipak, ne postoji crkveno pravilo da će porodicu zadesiti nesreća ako tog dana obavi neki kućni posao ili ne ispuni određeni narodni običaj. Takve tvrdnje često zasene ono što je za praznik zaista važno: liturgiju, post i molitvu.

Važno je i da se jesenji Krstovdan ne pomeša sa zimskim Krstovdanom, 18. januara, koji se obeležava uoči Bogojavljenja. Običaji vezani za osvećenje vode pripadaju tom januarskom prazniku i neretko se greškom prenose u tekstove o septembarskom Krstovdanu.

Jesenji Krstovdan zato ne traži strah od onoga što "ne sme" da se uradi. Poziva na nešto teže, ali i važnije: da se čovek seti Hristove žrtve, preispita sebe i praznik ne svede samo na datum u kalendaru.

(Ona.rs)