Posle Pojasa Presvete Bogorodice u Srbiju stiže nova velika svetinja: Dar kneza Lazara prati predanje o čudu

Deo Časnog krsta Gospodnjeg, koji je prema crkvenom predanju Sveti knez Lazar darovao manastiru Vatopedu, biće privremeno prenet u Srbiju. Tačan datum dolaska i raspored poklonjenja vernika još nisu objavljeni.

Vest o dolasku velike hrišćanske svetinje najavili su patrijarh srpski Porfirije i arhimandrit Jefrem, iguman svetogorskog manastira Vatopeda.

Preporučujemo

Reč je o relikviji koja sadrži česticu Časnog drveta, krsta na kojem je, prema hrišćanskom predanju, razapet Isus Hrist. Ona će iz Vatopeda biti preneta u Beograd, ali Srpska pravoslavna crkva još nije saopštila kada će stići, gde će biti izložena i u kojim terminima će vernici moći da joj se poklone.

Svetinja koju je Vatopedu darovao knez Lazar

Prema vekovnom predanju manastira Vatopeda, deo Časnog krsta manastiru je darovao Sveti knez Lazar. Reč je o jednom od većih sačuvanih delova Časnog drveta, oblikovanom kao patrijaršijski krst sa dve horizontalne prečke.

Krst je obložen srebrom i bogato ukrašen biserima, prirodnim kristalima i srebrnim ornamentima. Čuva se u posebno izrađenom relikvijaru, na čijim su srebrnim vratnicama ugravirani likovi svetitelja i njihova imena ispisana na srpskom jeziku.

Iako povelja koja bi neposredno pratila dar kneza Lazara nije sačuvana, sećanje na njegov prilog opstalo je u svetogorskoj tradiciji. Natpisi na relikvijaru povezuju ga i sa srpskim vlastelinima Stefanom i Lazarom Musićem, njihovom majkom, monahinjom Teodosijom, nekada Draganom, sestrom kneza Lazara, kao i sa mitropolitom topličkim Jovanom.

Relikvijar je najverovatnije prvobitno bio namenjen manastiru Nova Pavlica, u kojem je monahinja Teodosija sahranjena. Pretpostavlja se da je u Vatoped dospeo tokom 15. veka, ali tačne okolnosti njegovog prenošenja na Svetu Goru nisu poznate.

Legenda o čudu kojim je prepoznat Hristov krst

Za samo otkriće Časnog krsta vezano je jedno od najpoznatijih hrišćanskih predanja. Prema njemu, sveta carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, otputovala je u Jerusalim oko 325. godine, tragajući za krstom na kojem je razapet Isus Hrist.

Na Golgoti su pronađena tri krsta, jer su uz Hrista bila razapeta i dvojica razbojnika. Niko, međutim, nije mogao da utvrdi koji je od njih pripadao Isusu.

Jedna verzija predanja govori da je jerusalimski patrijarh Makarije naredio da teško bolesna žena dotakne svaki od pronađenih krstova. Kada je dotakla treći, ozdravila je, pa je tako prepoznato Časno drvo.

Prema drugoj verziji, tim putem prolazila je pogrebna povorka. Telo preminulog čoveka položeno je redom na sva tri krsta, a kada je dotaklo Hristov krst, čovek je oživeo. Carica Jelena i patrijarh Makarije tada su podigli krst kako bi ga okupljeni narod video, dok su vernici uzvikivali: "Gospode, pomiluj".

U znak sećanja na pronalazak i uzdizanje krsta, Crkva obeležava Krstovdan, jedan od najznačajnijih praznika posvećenih Časnom krstu.

Šta vernici očekuju od poklonjenja relikviji?

Časni krst se u hrišćanstvu poštuje kao simbol Hristovog stradanja, ali i Vaskrsenja, spasenja i pobede života nad smrću. Zato se ne posmatra samo kao uspomena na Golgotu, već kao jedan od najvažnijih simbola hrišćanske vere.

Vernici se pred česticama Časnog krsta mole za zdravlje, duhovnu snagu, oproštaj, pomirenje i pomoć u teškim životnim trenucima. Sa ovom svetinjom vekovima su povezivana svedočanstva o utehi, isceljenjima i izbavljenju iz nevolja.

Ipak, u crkvenom učenju relikvija se ne smatra amajlijom niti predmetom koji deluje sam po sebi. Poklonjenje krstu izraz je vere u Hrista i sećanja na njegovu žrtvu. Vernici se obično prekrste, poklone i celivaju relikviju, izgovarajući ličnu molitvu.

U narodu se verovalo da susret sa Časnim krstom treba da bude praćen pomirenjem i odricanjem od svađe. Smatralo se da onaj ko prilazi svetinji treba da to učini mirnog srca, bez ljutnje i loših namera prema drugima.

Krst koji je prošao kroz vekove iskušenja

Časni krst je, prema predanju, posle pronalaska bio podeljen. Jedan deo odnet je u Carigrad, dok je drugi ostao u Jerusalimu.

Kada su Persijanci 614. godine osvojili Jerusalim, odneli su i Časni krst. Vizantijski car Iraklije povratio ga je nekoliko godina kasnije i svečano vratio u Jerusalim. Taj događaj dodatno je učvrstio poštovanje krsta kao simbola pobede vere i života nad stradanjem.

Čestice Časnog drveta zatim su vekovima darivane najvažnijim hrišćanskim hramovima i vladarskim porodicama. Zbog toga se danas delovi ove svetinje čuvaju u različitim krajevima pravoslavnog i katoličkog sveta.

Posle Bogorodičinog pojasa stiže i Časni krst

Najava dolaska usledila je nakon nedavnog boravka Pojasa Presvete Bogorodice u Beogradu, takođe svetinje koja se čuva u manastiru Vatopedu.

Dve relikvije povezuje i ime kneza Lazara, jer ih vatopedsko predanje navodi među njegovim dragocenim darovima ovom svetogorskom manastiru.

Poštovanje čestica Časnog krsta u Srbiji mnogo je starije od vremena kneza Lazara. Zahvaljujući Svetom Savi, delovi Časnog drveta čuvani su u najvažnijim srpskim svetinjama, među kojima su Hilandar, Studenica i Žiča.

Vernici koji žele da se poklone relikviji trebalo bi da sačekaju zvanično saopštenje Srpske pravoslavne crkve sa tačnim datumom, mestom i rasporedom. Ti podaci u ovom trenutku još nisu objavljeni.

(Ona.rs / Kurir / SPC / Manastir Vatoped)