Ostrvo kome je zabranjen pristup: Izolovana zajednica usred Indijskog okeana živi van savremenih tokova

Sentinelci vekovima žive potpuno izolovano i ne poznaju kolotečinu modernog doba, a njihovu privatnost pokušao je da naruši američki državljanin ne bi li ih uveo u hrišćanstvo

Foto: Shutterstock

Smrt američkog turiste koji je ilegalno posetio izolovano ostrvo Severni Sentinel kako bi pripovedao o hrišćanstvu privukla je pažnju sveta na povučene stanovnike ovog malog ostrva. Njegovi uporni pokušaji da dopre do stanovnika ove male zajednice završili su se kobno, ali su tada svi saznali za postojanje ovog ostrva i krenuli više da istražuju o njemu.

Njegovi stanovnici jedna su od retkih potpuno izolovanih grupa koje su ostale na svetu, a tu izolaciju delom duguju geografskom položaju.

Severni Sentinel je malo ostrvo, udaljeno od glavnih brodskih ruta, okruženo plitkim grebenom bez prirodnih luka, delom zbog zaštitnih zakona koje sprovodi indijska vlada, a delom zbog sopstvene žestoke odbrane svog doma i svoje privatnosti.

Međutim, nisu potpuno bez kontakta sa civilizacijom, jer su tokom poslednjih 200 godina stranci posetili ostrvo nekoliko puta i to se često završavalo loše za obe strane.

Pleme Sentinelci

Prema popisu iz 2011. godine i na osnovu procena antropologa, na ostrvu Severni Sentinel verovatno ima negde između 80 i 150 ljudi, iako bi moglo biti čak 500 ili samo 15.

Foto: Shutterstock

Sentinelci su povezani sa drugim domorodačkim grupama na Andamanskim ostrvima, lancu ostrva u indijskom Bengalskom zalivu, ali su dovoljno dugo izolovani da druge Andamanske grupe, poput Ongea i Jarava, ne mogu da razumeju njihovu jezik.

Na osnovu jedne posete jednom Sentinelskom selu 1967. godine, poznato je da žive u kolibama sa kosim krovovima. Oni grade male, uske kanue na podnožju, kojima manevrišu dugim motkama u mirnim vodama unutar grebena. Na taj način oni pecaju i ubijaju rakove za ishranu, ali njihova ishrana se zasniva još i na divljem voću koje raste na ostrvu. Tu živi i sitna divljač potup svinja, ali i ptice i galebovi čijim se jajima takođe hrane. Oni se od svake iznenadne i nedozvoljene posete brane lukom i strelom, kao i kopljima i noževima, a iako su stranci upoznati sa tom činjenicom, uporno pokušavaju da okušaju sreću i uznemire ovu zajednicu.

Strancima nije poznat nijedan od sentinelskih jezika; antropolozi obično ističu da ljude nazivaju imenom koje koriste za sebe, ali niko izvan ostrva Severnog Sentinela zapravo ne zna kako Sentinelci sebe nazivaju. Ono što je pouzdano poznato je da im nije stalo do društva, a to su jasno izrazili i bez zajedničkog jezika, u čemu ih je podržao i zakon indijske vlade. Svaki kontakt sa strancima bi bio koban po njihovo zdravlje, budući da nikada nisu bili izloženi virusima i bolestima kojima jeste ostatak sveta.

Zašto Sentinelci ne vole posetioce?

Ono što je poznato o prvim otkrićima zajednice jeste zahvaljujući posadi broda istočnoindijske kompanije. Brod je plovio pored ostrva Sentinel i ugledao svetla koja su blistala na obali. Kako su bili na misiji hidrografskog istraživanja, nisu imali razloga da stanu, tako da su Sentinelci ostali neometani skoro ceo vek, sve dok se indijski trgovački brod po imenu Niniva nije nasukao na greben. Čak 86 putnika i 20 članova posade uspeli su da plivaju i prokrče put do plaže gde su boravili tri dana, a onda su Sentinelci odlučili da je uljezima bilo dosta boravka, te su ih napali lukovima i strelama.

Putnici i posada Ninive odgovorili su štapovima i kamenjem, a preživele članove posade spasila je Kraljevska mornarica.

Ekspedicija Vidala Portmana

Portman je postao oficir zadužen za Andamance 1879. godine i više od 20 godina je dokumentovao pacifikaciju plemena u toj oblasti. Portman je krenuo da "civilizuje" plemena, čak i ako je to značilo upotrebu sile. Ova želja je brzo prerasla u uznemirujuće otmice, bolest i smrt. Portman je pisao o putovanju sa Evropljanima i grupom osuđenika na ostrvo Severni Sentinel 1880. godine. Posle višednevne potrage, Portmanovi ljudi su zarobili šest ostrvljana - starijeg muškarca i ženu i četvoro dece. Kidnapovana grupa odvedena je u Port Bler, glavni grad Južnog Andamanskog ostrva "u interesu nauke". Muž i žena su brzo preminuli zbog slabo razvijenog imuniteta, a deca su vraćena iako ni to nije bilo bezbedno po druge ostrvljane.

Istorijski susret

Antropolog Triloknath Pandit je prvi put krenuo da poseti ostrvo Severni Sentinel 1967. godine kao deo grupne ekspedicije koja se interesovala za istraživanje domorodaca. U početku su se Sentinelci skrivali u džungli od svojih posetilaca, a kasnije su ih gađali strelama. Antropolozi su na svoja putovanja poneli i poklone kako bi pokušali da ostvare kontakt sa domaćinima.

U januaru 1991. došao je trenutak kada je ostrvljanin Sentinela došao do čamca i uzeo poklon koji mu je uručen. U februaru te godine Sentinelci su se ukrcali na čamce posetilaca i pokupili pune vreće kokosa. Ovakva putovanja nikada nisu uznapredovala i postala učestalija, baš zato što su neki posmatrači i naučnici ukazali na štetu koju bi mogli da nanesu.

Poslednjih godina ostrvljani su bili skloni neprijateljstvu, što svedoči i slučaj od pre nekoliko godina sa američkim državljaninom.

(Ona.rs)