Sorta grožđa koja je proslavila Veneciju ponovo se vraća na scenu

Vinarstvo u Veneciji ima dugu tradiciju, koja je zvanično dokumentovana pre oko 2.500 godina

Preporučujemo

Nekada bogati stanovnici Venecije izuzetno su cenili vrstu grožđa pod nazivom dorona. Iako se dugo smatralo da je ta sorta grožđa izumrla, njeno slučajno ponovno otkriće može da pomogne oživljavanju proizvodnje čuvenog venecijanskog vina.

Neprofitna organizacija, „Laguna nel Bikjere“ primarno je posvećena širenju venecijanskog vinogradarstva. Kako nije u pitanju komercijalna opcija, to se vino spravljeno od dorona sorte grožđa ne prodaje, već samo poklanja. U vinogradima rade volonteri, a njihov motiv je vrlo jasan – oživeti i očuvati tradiciju spravljanja vina na području Venecije.

- U kasno proleće i na početku leta ovde ima dosta festivala – izjavila je za BBC Kolin MekKen, dugogodišnja članica neprofitne organizacije „Laguna nel Bikjere“ i dodala:

Svaki gradski trg ima svoju proslavu, a tokom solsticija u junu je i trodnevna svečanost u crkvi San Đovani u Bragori. Mi tada idemo tamo i ljudima nudimo po malu čašu vina, sa idejom da se na taj način upoznaju sa istorijskim vinogradima Venecije.

Vinarstvo u Veneciji ima dugu tradiciju, koja je zvanično dokumentovana pre oko 2.500 godina. Uzgoj vinove loze na ostrvima posebno je izazovan, prosto zato što je nivo slane vode tek koji metar ispod slatkih voda. Tako je vinova loza „pod stresom“ i zato daje najbolje sorte grožđa, od kojih se spravljaju vina fenomenalnog ukusa. Dokaz tome su i vina od sorte dorona. Od tog grožđa se proizvodilo takozvano zlatno vino, koje je bilo vrlo cenjeno posebno kod bogatih Venecijanaca tokom minulih vekova, pa su ga često konzumirali i duždevi u svojim palatama.

- Naučna istraživanja ukazuju na to da je dorona smatrana omiljenom sortom grožđa posebno duždeva, a primarno zbog svoje zlatne boje i kvalitetnog vina koje je spravljano od tog grožđa, poznato po odličnoj strukturi i uravnoteženom ukusu – objasnila je Valerija Nekio, koja se bavi pisanjem i izučava hranu Venecije.

Međutim, došlo je do širenja filoksere i pepelnice, ali i drugih bolesti vinove loze početkom prošlog veka, što je i te kako uticalo i na razvoj ostrva, poznatih po uzgoju vinove loze. Mnogi ljudi su u to vreme izgubili svoje poslove, pa su bili upućeni u fabrike stakla u Muranu.

Ubrzo su dorona vina zamenjena vinima iz drugih regija Italije. Katastrofalna plima koja je ostrva u Venecijanskoj laguni zadesila 1966. godine imala je izuzetno loš uticaj i na uzgoj vinove loze u tom području. U dokumenta iz tog perioda biva ubeleženo da je sorta dorona izumrla, kao i proces proizvodnje ranije čuvenog venecijanskog vina.

Tako se barem tada mislilo. Ali je slučaj ipak hteo da to bude drugačije.

Kada je lokalni vinar, Đanluka Bisol istraživao ostrvo Torčelo, uočio je grožđe neobične, zlatnožute boje, koje blista na lozi u vinogradu pored vizantijske crkve Santa Marija Asunta.

- Bilo je to slučajno otkriće. Ali kada sam prvi put video ta tri zasada dorona grožđa, obuzele su me emocije – rekao je Bisol, dodajući:

Odmah mi je bilo jasno da se to grožđe razlikuje od bilo koje loze koju sam ranije video. Nikoleta, koja je čuvala baštu, rekla mi je da zaista jeste drugačije i da je u pitanju autohtona sorta grožđa iz Venecijanske lagune. Bio sam opčinjen.

Potom je usledilo testiranje, koje je utvrdilo da je u pitanju zaista čuvena dorona.

Istražujući kroz istorijske tekstove o vinogradarstvu, Bisol je otkrio ukupno 88 preživelih zasada dorona vinove loze na Torčelu i okolnim ostrvima. Poljoprivrednik sa ostrva Sant Erazmo, po imenu Gastone Vio, zapravo je imao značajnu ulogu u očuvanju ove sorte grožđa. Upravo je on porodici Bisol obezbedio brojne sadnice dorona loze i upoznao ih sa tehnikama sadnje, koje su omogućile da njegovi usevi opstanu i posle velike poplave.

- Zahvaljujući razgovorima i razmeni sa drugim uzgajivačima i vinarima, koji rade u laguni, naučio sam više o tome sa čime sam se morao suočiti da bih vratio vinogradarstvo kao venecijansku tradiciju – rekao je Bisol.

Nakon deset godina učenja i eksperimentisanja, bila je i prva berba njegovog vina „Venissa“. Na ostrvu Mazorbo je otkrio srednjevekovni manastir ograđen vinogradima i tamo je primenio sve ono što je godinama učio.

Mada porodica Bisol danas ima otmene vinograde i nudi luksuzni smeštaj, ipak izdvaja novac za podršku organizaciji „Laguna nel Bikjere“. Kako je objasnio Matero, Đanlukin sin, za njih sve to predstavlja nešto mnogo krupnije, jer na taj način nastoje da Veneciji povrate deo istorije kroz tradiciju spravljanja vina.

- Za nas je dorona simbol. Venecija je zaista dokaz borbe ljudskog bića da stvori grad usred lagune. Dorona je sjajna metafora za genijalnost venecijanskog naroda, koji je bio u stanju da stvori nešto neverovatno u situaciji, koja je bila gotovo nemoguća – zaključio je Mateo.

(Ona.rs)