Da li postoji rešenje za prekomerni turizam na poznatim destinacijama?

Iako je neosporno da je turizam kao takav zapravo pozitivan, jer ljudima nudi mogućnost da upoznaju nove destinacije, ljude koje na njima žive i njihovu kulturu, ponekad se dešava sasvim suprotno

Kad smo tokom pandemije korona virusa čitali o čistim kanalima u Veneciji i o pojavljivanju raznih životinja u gradovima, u kojima u to vreme nije bilo ljudi na ulicama, bilo je i onih koji su to shvatili kao opomenu da ljudi treba da se osveste. Da shvate da svojim ponašanjem ugrožavaju prirodne resurse.

Iako je neosporno da je turizam kao takav zapravo pozitivan, jer ljudima nudi mogućnost da upoznaju nove destinacije, ljude koje na njima žive i njihovu kulturu, ponekad se dešava sasvim suprotno.

Preporučujemo

Zato i ne čudi što se sve češće pominje prekomerni turizam (engl. overtourism). Mnoge poznate destinacije se bore sa ovom pošasti savremenog sveta, želeći da koliko-toliko očuvaju resurse.

Šta je prekomerni turizam?

Ne može se reći da je problem poznat kao prekomerni turizam od juče. Naprotiv. Samo se o njemu nije baš toliko često govorilo, čini se.

Situacija kada previše ljudi posećuje mesto zbog odmora, tako da to mesto time biva pogođeno i život ljudi koji tu obitavaju biva otežan, smatra se prekomernim turizmom, navodi Kembridž rečnik.

Zapravo se radi o pojavi masovnih turističkih poseta nekoj destinaciji ili nekoj atrakciji, a što se negativno odražava kako na kvalitet života meštana, tako isto i na prirodno okruženje. I na kraju, sve to zajedno se negativno odražava i na same turiste, budući da umanjuje kvalitet njihovog doživljaja neke destinacije.

Neki od primera su gradovi Venecija i Barselona, zatim ostrvo Bali, koje je na udaru zbog neverovatnog porasta otpada od plastike za jednokratnu upotrebu, Mont Everest, zaliv Maja na Tajlandu i još drugih, svetski poznatih destinacija.

Razlozi za pojavu prekomernog turizma

Slobodno se može reći da je spisak razloga koji su doveli ili dovode do ove pojave prilično dugačak.

Pominju se kruzeri, koji svoje putnike iskrcavaju na destinaciju, gde im daju mogućnost da borave uglavnom par sati. Zatim se navodi i uticaj koji mediji imaju u promociji određenih destinacija kao „najboljih za selfi“, recimo, pa onda mnogi turisti pohrle baš tamo.

Uz to, do određenih destinacija su dostupni letovi po prilično povoljnim cenama, što ih čini najposećenijima. I lista zaista nema kraja.

Uticaj filmskih ostvarenja i televizije, generalno je takođe veliki. Primer filma „Igra prestola“, za koji su određene scene snimljene u Dubrovniku, uzeo je kao jedan od njih „Treehugger“.

Sve to je dovelo do 5.000 noćenja više na mesečnom nivou. Takvi turisti su u ovom hrvatskom gradu mahom boravili kraće od tri noći, tako da su praktično okupirali (mada je to ipak prejaka reč) mesta na kojima je film sniman. Toliko broj posetilaca je svakako uticao i na opterećenje zidina Starog grada, ali i na porast nivoa zagađenja generalno, navodi pomenuti sajt.

Postoji li rešenje?

Koncepcija održivog turizma sve se više pominje kao jedna od opcija za rešavanje problema prekomernog turizma.

Ne samo da je osnovni cilj koncepta održivog turizma kontrola negativnog uticaja turista na životnu sredinu, već i poboljšanje kvaliteta života u konkretnoj lokalnoj zajednici.

(Ona.rs)