Jedino sačuvano čudo starog sveta danas je poznata turistička atrakcija u Egiptu

Procenjuje se da je oko sto hiljada njih učestvovalo u gradnji Keopsove piramide. Svi radnici su imali „dobru hranu i odeću“, što im je obezbeđivao faraon, o čemu svedoče i narodne priče iz tog doba, u kojima je faraon bio upamćen kao pažljiv vladar.

Od ukupno sedam Čuda starog sveta, danas postoji samo jedno. Piramide u Gizi, na području grada Kaira u Egiptu, očekivano privlače pažnju mnogih turista iz celog sveta.

I ne samo zato što traju toliko hiljada godina, uglavnom bez promena, već i zato što se i dalje mogu čuti brojne priče o tome kako su građene piramide. Uprkos brojnim nagađanjima, nema preciznih podataka o tome, pa je to dodatni razlog da se i dalje smatraju pravim pravcatim čudima.

Preporučujemo

Stvaranju raznoraznih teorija o tome kako su izgrađene piramide u Gizi doprinela je i njihova, slobodno se može reći, savršena konstrukcija. Čak se išlo toliko daleko da su se pojavile „tvrdnje“ da su ih, ipak, izgradili vanzemaljci, a ne ljudi.

Tri piramide za vladare drevnog Egipta

Keopsova, Kefrenova i Mikerinova piramida, kako su nama poznate, zapravo su predstavljale večno počivalište trojice vladara starog Egipta.

Faraonu po imenu Kufu, koga antički grčki izvori poznaju kao Keopsa, bila je namenjena najveća piramida na platou Gize. I upravo zato što je i najviša od svih, ona se često naziva i Velika piramida, navodi „Discoveringegypt“.

Sa visinom od 147 metara, koju je prvobitno imala, Keopsova piramida je predstavljala pravo čudo graditeljstva ljudi toga doba. Zato i ne čudi što su upravo za gradnju te piramide, čija je visina danas 138 metara, vezane mnoge priče, pa i ona da su ljudi pod prisilom radili na gradnji.

Međutim, utvrđeno je da to zapravo nije istina, već da su Keopsovu piramidu tri meseca u toku godine gradili stanovnici drevnog Egipta koji su, usled plavljenja reke Nil, u tim periodima godine jednostavno bili bez posla.

Procenjuje se da je oko sto hiljada njih učestvovalo u gradnji Keopsove piramide. Svi radnici su imali „dobru hranu i odeću“, što im je obezbeđivao faraon, o čemu svedoče i narodne priče iz tog doba, u kojima je faraon bio upamćen kao pažljiv vladar.

Drugu piramidu, karakterističnu po statui Sfinge, gradio je faraon po imenu Khafre, koji je bio Kufoov sin, dok je treću gradio Kufoov unuk, odnosno Khafreov sin, po imenu Menkaur.

Nisu samo piramide u Gizi

Budući da je u pitanju kompleks kraljevskih grobnica, jasno je i da se na platou u Gizi, koji je na prvom mestu poznat po piramidama, nalaze i druge građevine, ali i već pomenuta Sfinga.

U podnožju piramida su hramovi, a oko kilometar dugačkim hodnikom je svaka od njih bila povezana i sa obalom Nila, navodi „Khanacademy“.

Takođe, na platou u Gizi postoje i manje piramide, koje su bile predviđene za kraljice. A tu su i manje grobnice, u kojima su sahranjivani oni članovi suda, koji su smatrani istaknutima, što je zapravo bila velika čast za preminule. Zahvaljujući činjenici da su bili sahranjeni u blizini faraonskih grobnica, verovalo se da će im to „osigurati“ i mesto u zagrobnom životu, koje se može smatrati cenjenim.

Počev od 1979. godine piramide u Gizi deo su Svetske kulturne baštine UNESCO-a.

(Ona.rs)