Sve manje ljudi u EU sebi može da priušti odmor: "Pauza od posla nije luksuz, a vreme sa porodicom je ključno"

Mogućnost da odu na sedmodnevni odmor van zemlje je jedan od parametara, koji Evropska unija uzima kao relevantan, prilikom utvrđivanja materijalne, ali i socijalne uskraćenosti u zajednici

Čak 39,7 miliona radnika Evropske unije, odnosno ukupno 14 procenata stanovnika, nije uspelo tokom 2022. godine da sebi priušti sedmodnevni odmor, pokazuju rezultati najnovije studije.

Evropska konfederacija sindikata (ETUC) je na dan 30. jula objavila rezultate najnovije studije, koji se slobodno mogu okarakterisati kao poražavajući. Dva miliona ljudi više, koji žive i rade na području Evropske unije u poređenju sa prethodnom godinom, nije uspelo tokom 2022. godine da ode na odmor, prenosi “Euronews.com”.

Preporučujemo

I dok mnogi u tome ipak uspevaju, ima i onih koji to sebi ne mogu da priušte. Ni u matičnoj zemlji, ni van nje.

- Takođe, to nije dobro ni za radnike, jer moraju imati vremena da se oporave - izjavila je Ester Linč, generalna sekretarka ETUC-a i dodala:

- Upravo to je važno za rešavanje problema takozvanog sagorevanja na poslu (engl. burnout) i potrebe da se na posao vrate osveženi.

U zvaničnom saopštenju o rezultatima studije je, takođe navedeno i da “odmor nije luksuz, te da je boravak sa porodicom ključan za zaštitu fizičkog i mentalnog zdravla radnika, što je i dragoceno iskustvo za decu”.

Ipak, nije sve tako crno baš u svim zemljama, koje su članice Evropske Unije.

Francuska beleži najveći porast siromaštva, budući da gotovo pet miliona stanovnika nije uspelo sebi i svojoj porodici da priušti odlazak na odmor. Ni u Irskoj situacija nije naročito bolja. Zabeležen je porast od četiri procenta, tako da u poređenju sa 2021. godinom, 2022. čak 14,8 posto stanovnika nije sebi priuštilo odmor.

Ukupno je 13 zemalja, u kojima je zabeležena situacija, koja je okarakterisana kao “gora od proseka”. Sa čak 36 procenata povećanja, Rumunija je na poslednjem mestu.

Tokom 2022. godine je, prema podacima Eurostata, oko 62 procenata stanovnika EU ipak imalo prilike da putuje. Bilo je to “najmanje jedno turističko putovanje”. Polovina od tog broja se odnosila na obilazak destinacija u zemlji i na kraća putovanja.

Najviše novca na putovanja, prema dostupnim podacima troše stanovnici Nemačke. Oko 85,2 milijarde evra na međunarodna putovanja, dok Francuzi troše 39,2 milijarde evra.

Mogućnost da odu na sedmodnevni odmor van zemlje je jedan od parametara, koji Evropska unija uzima kao relevantan, prilikom utvrđivanja materijalne, ali i socijalne uskraćenosti u zajednici.

Uz njega, uzima se u obzir i sposobnost stanovnika da se suoče sa neočekivanim troškovima, kao i recimo to da li imaju sopstveni automobil i to su tek neki od parametara koji se koriste za procenu toga da li stanovnici Unije imaju mogućnost da pristupe stvarima, koje se smatraju poželjnim, ako ne i neophodnim za određeni kvalitet življenja.

Kako je dodala Linč, povećanje broja porodica, pripadnika radničke klase, koje su tokom 20. veka uspevale da sebi prušte odmor, zapravo je jedan značajan napredak društva.

- Sve to je poboljšalo zdravlje i blagostanje miliona ljudi i doprinelo osećaju napretka i optimizma - zaključila je.

Autori studije upozorili su da bi rezultati za 2023. godinu mogli da budu i gori, a najpre zbog povećanja troškova putovanja i plata, koje ne prate inflaciju.

(Ona.rs)