Za 50 evra možete "pobeći" u toplije krajeve: Malta za vreme praznika je san snova

Iako često mislimo da su neke destinacije daleke ili skupe, ponekad se pravo iznenađenje krije na samo nekoliko sati leta. Jedno od takvih mesta za brz, povoljan i sunčan beg tokom hladnijih meseci svakako je Malta, ostrvska država koja već godinama sve više privlači putnike iz regiona. Na prvi pogled mala, ali dovoljno raznovrsna da pruži četiri dana ispunjena iskustvima.

Povoljan beg iz regiona 

Iako je površinom mala, Malta je pravi magnet za putnike, naročito kada dani postanu hladni. Direktni i povoljni letovi iz okolnih gradova čine je idealnom destinacijom za vikend-putovanje. Primer iz Zagreba pokazuje da je čak i u decembru moguće doputovati za svega nekoliko desetina evra - u petak jutarnji let može koštati oko 64 evra, a povratak u ponedeljak samo 30 evra.

Preporučujemo

Čak i tokom božićnih praznika cene ostaju iznenađujuće pristupačne, pa tako let 22. decembra može biti svega 17 evra, dok je povratak za 32 evra, što omogućava gotovo četiri dana boravka na ostrvu.

Usred zime, Valeta nudi prijatnih oko 18°C, što Malti daje posebnu draž za one koji žele beg od snega i tmurnog vremena.

Ostrvo meda: pejzaži, jezici i legende

Malta je specifična po tome što nema reke ni planine, a njen najviši vrh Ta’ Zuta doseže svega 253 metra. Ipak, uprkos malim dimenzijama, ostrvo nudi impresivno raznoliku prirodu – strme litice, terasasta polja, kamena sela, ribarske luke i istoriju koja se oseća na svakom koraku.

Naziv "Melita", što znači "ostrvo meda", govori o bogatom karakteru ove destinacije, ali i o legendama koje se prepliću sa modernim pulsom ostrva. Malta se često spominje i u pričama o neobjašnjivim pojavama – mnogi veruju da je mesto čestih opažanja NLO-a.

Interesantno je i poreklo maltezera – iako ime ukazuje na Maltu, stručnjaci se još raspravljaju da li pasmina potiče sa Malte, Mljeta ili Sicilije. Jedino u čemu su saglasni jeste da je rasa stara više stotina godina.

Ribarski život i čudesan podvodni svet

More je srce Malte, a ribolov deo svakodnevice mnogih stanovnika. Okolne vode bogate su brojnim vrstama, među kojima dominiraju modroplavuti tunj i delfinke. Podvodni svet posebno privlači ronioce zbog raznovrsnih morskih pećina i brojnih olupina brodova.

Najpoznatije ribarsko mesto je Marsaxlokk – šarmantno pristanište koje najviše oživi nedeljom ujutru kada se održava trg pun morskih plodova, meda, voća, džemova i sireva.

Tu su usidreni čuveni "luzziji", tradicionalni ribarski čamci oslikani jarkim bojama. Na njihovom pramcu nalaze se dve oči – simbol koji potiče iz mitologije i predstavlja zaštitu antičkog boga Ozirisa.

Malteška kuhinja: spoj kultura i autentičnih ukusa

Malteška gastronomija spaja sicilijanske, arapske i severnoafričke uticaje. Među najpoznatijim jelima izdvajaju se:

• lampuki – riblja pita
• stuffat tal-fenek – tradicionalna zecija obara
• mqaret – hrskava poslastica punjena urmama

Uz desert, lokalci rado piju kinnie, gorkastu gaziranu limunadu na bazi pomorandže i bilja, kao i različite likere od kaktusa, meda ili aromatičnih trava.

Voda drugačija nego kod kuće 

Malta nema prirodne izvore pitke vode, pa se voda proizvodi procesom povratne osmoze. Iako higijenski ispravna, često ima blag slani ukus.

Padavine su retke, uglavnom u jesen i zimu, što znači da vas kiša na Malti retko zatekne – još jedan razlog zbog kojeg je ovo ostrvo savršeno za kratak, sunčan beg tokom hladnih meseci.

(Ona.rs/Svet24.si)