Ovde se između 14 i 17 radnje zatvaraju i svi spavaju: Svi misle da je razlog lenjost, ali istina je drugačija

Kada se pomene Španija, jedna od prvih asocijacija mnogima je siesta - popodnevni odmor koji je postao gotovo simbol ove zemlje. Godinama se prepričava da se između 14 i 17 časova život potpuno zaustavlja, radnje spuštaju roletne, a ljudi odlaze na spavanje.

Međutim, iza ovog običaja krije se mnogo zanimljivija priča od stereotipa da Španci jednostavno vole da rade manje.

Preporučujemo

Istina je da siesta nije nastala iz lenjosti, već kao odgovor na klimu, način rada i društvene okolnosti koje su vekovima oblikovale život na Pirinejskom poluostrvu. Štaviše, danas upravo u Španiji sve manje ljudi ima priliku da praktikuje ovaj običaj, iako je on i dalje jedan od najprepoznatljivijih simbola zemlje.

Zašto se u Španiji između 14 i 17 časova gotovo sve zatvara?

Reč "siesta" potiče od latinskog izraza hora sexta, odnosno "šesti sat" nakon izlaska sunca. Još u doba Rimskog carstva ljudi su pravili kratku pauzu oko podneva kako bi predahnuli od rada.

Tokom vekova taj običaj zadržao se širom Mediterana, ali je upravo u Španiji postao deo nacionalnog identiteta.

Tradicionalna siesta nikada nije podrazumevala višesatno spavanje, kako se često misli. Naprotiv, reč je o kratkom odmoru posle ručka, koji najčešće traje između 20 minuta i jednog sata.

U mnogim manjim gradovima i selima i danas nije neobično da prodavnice, porodične radnje i pojedini lokali zatvore vrata u najtoplijem delu dana, a posao nastave tek kasnije popodne.

Nije nastala samo zbog velikih vrućina

Mnogi veruju da je siesta nastala isključivo zbog nesnosnih letnjih temperatura, ali to nije sasvim tačno.

U južnim delovima Španije, poput Andaluzije i Ekstremadure, gde leti temperatura često prelazi 40 stepeni, rad na otvorenom između 13 i 17 časova nekada je zaista bio gotovo nemoguć. Poljoprivrednici, stočari i građevinski radnici prekidali su posao dok sunce ne oslabi.

Međutim, siesta je postojala i u severnim krajevima zemlje, gde su leta znatno prijatnija. To pokazuje da klima nije bila jedini razlog zbog kojeg je ovaj običaj opstao vekovima.

Pravi razlog krije se u načinu života Španaca

Istoričari smatraju da je mnogo važniju ulogu imao način rada.

Sve do druge polovine 20. veka veliki broj Španaca radio je dva posla kako bi izdržavao porodicu. Između smena vraćali su se kući na ručak i kratak odmor, pa se radni dan često završavao tek oko 20 ili čak 21 sat.

Osim toga, ručak je oduvek bio najvažniji porodični obrok. Za razliku od mnogih zemalja u kojima se jede na brzinu, u Španiji se za stolom ostajalo mnogo duže, pa je kratka pauza posle jela postala sasvim prirodan deo dana.

Nauka tvrdi da popodnevna dremka ima brojne koristi

I savremena istraživanja pokazuju da siesta nije bez razloga opstala toliko dugo.

Stručnjaci navode da kratka dremka od 10 do 30 minuta može poboljšati koncentraciju, povećati budnost, smanjiti umor i popraviti raspoloženje.

Problem nastaje kada san traje duže od jednog sata, jer tada može doći do takozvane inercije sna - osećaja pospanosti i usporenosti nakon buđenja.

Drugim rečima, tradicionalna siesta nikada nije bila zamišljena kao višesatno spavanje, već kao kratka pauza koja vraća energiju.

Da li danas svi Španci praktikuju siestu?

Iako mnogi turisti očekuju da će cela zemlja stati posle ručka, stvarnost izgleda drugačije.

Stanovnici velikih gradova poput Madrida, Barselone ili Valensije uglavnom rade u kancelarijama i međunarodnim kompanijama, zbog čega nemaju mogućnost da odlaze kući na popodnevni odmor.

Istraživanja pokazuju da veliki broj zaposlenih danas retko ili nikada ne spava popodne tokom radne nedelje. Siesta je mnogo češća među penzionerima, decom, ljudima koji rade od kuće ili stanovnicima manjih mesta.

Zašto Španci večeraju tek oko 21 ili 22 časa?

Još jedna navika koja iznenađuje turiste jeste veoma kasna večera.

Razlog nije samo siesta, već i istorijska odluka doneta tokom diktature Franciska Franka. Španija je 1940. godine promenila vremensku zonu kako bi bila usklađena sa Nemačkom, iako geografski pripada drugoj zoni.

Zbog toga sunce leti zalazi kasnije nego što bi mnogi očekivali, pa su se i dnevne navike pomerile. Ručak se često služi oko 14 ili 15 časova, večera tek između 21 i 22 sata, a odlazak na spavanje neretko je posle ponoći.

Zbog svega toga siesta danas više nije svakodnevna navika većine Španaca, ali ostaje jedan od najprepoznatljivijih simbola njihove kulture i podsetnik na vreme kada se ritam života prilagođavao prirodi, a ne satovima.

(Ona.rs)