U srcu ovog šumadijskog grada leži lečilište: Banja građena po uzoru na evropske, svrstana je među kraljevske

Bila je to, u svoje vreme, prava pravcata mondenska banja. Ništa čudno ako se uzme u obzir to da su neke evropske banje, i to naročito one koje se nalaze u zapadnom delu kontinenta, poslužile kao uzor za njen nastanak.

Nije tajna da je srpski knjaz Miloš Obrenović, iako nepismen, mnogo učinio za napredak zemlje u doba kada je Srbijom vladao.

I baš podno Bukulje, nedaleko od centra današnjeg Aranđelovca, po njegovom nalogu niče lečilište.

Ne samo da je Bukovička banja jedna od kraljevskih, kako se u Srbiji karakterišu banje, u kojima su svoje letnjikovce zidali vladari Srbije i koje su u svoje vreme rado posećivale mnoge krunisane glave, nego je još po nečemu specifična.

Banja u gradu

Nekako smo naviknuti da su banje smeštene na lokacijama van gradske vreve. I sve to jeste tako, osim u slučaju lokacije na kojoj se ova šumadijska banja nalazi.

Da bi se stiglo do ovog lečilišta i uživalo u nestvarno lepom parku, koje okružuje Bukovičku banju, smeštenu u podnožju planine Bukulje, potrebno je svega par minuta hoda od samog centra Aranđelovca.

I upravo to je ono što Bukovičku banju čini tako posebno i jedinstvenom.

No, iako je banja samo po sebi zanimljiva za posetu, ne treba propustiti ni šetnju lepo uređenim gradskim parkom, u kome se može videti i mnoštvo skuplptura, kao i bogato rastinje i mirisne, šarene cvetne leje.

Muzej pod vedrim nebom

Izrađene od belog mermera sa obližnje planine Venčac, skulpture koje se mogu videti u parku koji okružuje ovo lečilište, dela su ne samo srpskih, nego i autora iz celog sveta. Upravo onih koji su osvajali nagrade na simpozijumu, simbolično nazvanom „Beli Venčac“.

Staro zdanje,iako danas oronulo i Biveta, odnosno paviljon srpskog knjaza Miloša Obrenovića, objekti su koji Bukovičku banju takođe čine posebnom.

Park Bukovičke banje je pod zaštitom nadležnih državnih institucija, budući da je okarakterisani kao Spomenik prirode.

( Ona.rs / „Specijalna bolnica za rehabilitaciju Bukovička banja“ )