Na ovoj planini u Srbiji navodno je zakopano zlato: Legenda ima i mapu, nalazi se na 20 km od Kruševca

Povoljne klimatske karakteristike i značajna osunčanost na godišnjem nivou, uz činjenicu da u turističkom smislu nije toliko posećena kao mnoge druge, ova planina u Srbiji je drugačija.

I ne samo zato što se nalazi nedaleko od nekadašnjeg srpskog prestonog grada, već i zato što su za Jastrebac vezane i mnogobrojne, vrlo zanimljive narodne legende.

Preporučujemo

Tek oko 20 kilometara je ova planina udaljena od Kruševca.

Zbog povoljnih klimatskih karakteristika, Jastrebac je prepoznat i kao svojevrsna vazdušna banja, koja krepi organizam.

Jastrebačko zlato

U doba kada su postojali hajduci, imali su običaj da pokradeno blago skrivaju. Nešto od toga skrili su i na Jastrepcu, ako je verovati narodnim legendama koje se za ovu planinu u Srbiji vezuju.

Čak postoji predanje da su neku veliku posudu napunjeni zlatom, na području ove planine zakopali osmanski vojnici.

I o tome kako tu posudu pronaći, u narodnoj svetsi postoje jasne smernice. Ukoliko neko uspe da pronađe kamen, na kome je ureana vaga, srećnik je. Biće dovoljno samo da kopa u onom pravcu, u kome taj kamen i pokazuje, navodi „Jastrebac.com“.

Postoje indicije i da su još Rimljani, ali i pleme Dardanaca bili prvi, koji su otkrili da na tom području postoji i svojevrsna zlatna žica. Događalo se i da im se posreći, pa da otkriju zlato. Doduše, vrlo verovatno u manjim količinama.

Celogodišnja destinacija

Šetnja planinskim stazama i uživanje u prirodnim lepotama Jastrepca tokom toplijeg perioda godine ili mogućnost skijanja zimi, samo su neke od aktivnosti koje su na raspolaganju posetiocima. Iz tih razloga je najšumovitija među svim planinama u Srbiji i prepoznata kao odlična destinacija za svako doba godine.

Uz već pomenuta narodna predanja o skrivenom blagu, za Jastrebac se vezuje i legenda o nastanku naziva, koja je podjednako zanimljiva.

Moćni jastreb je taj, koji je zaslužan ne samo za naziv ove planine, već i za to što je Jastrebac vremenom postao prekriven različitim biljnim vrstama, a najpre drvećem. Strpljivo je jastreb u davna vremena nadletao ovu planinu, želeći da na njoj svije svoje gnezdo.

Za to su mu bile potrebne grančice koje je marljivo prikupljao. Noseći ih u kljunu, nije na Jastrebac donosio samo grančice, već i semenke različitih biljaka. Njih je tokom leta ispuštao na plodno jastrebačko tle i vremenom su iz tog semenja izrasle mnoge biljke i drveće, koje se i danas na ovoj planini može videti.

Sem belih breza, koje su postale i znak raspoznavanja Jastrepca, tu rastu i mnoge druge, kako retke biljne vrste, tako isto i one koje su okarakterisane kao endemske, ali i one koju su izuzetno značajne na međunarodnom nivou.

Zato i ne čudi što mnogi ljubitelji prirode rado posećuju ovu planinu tokom cele godine.

( Ona.rs / „Serbia.travel“ )