Ovo selo u Sloveniji izgleda kao drugi svet: Drvene kućice na 1.500 metara čuvaju život pastira

Drvene kućice sa krovovima koji se spuštaju gotovo do zemlje, prostrani pašnjaci i alpski vrhovi u pozadini, Velika planina u Sloveniji ima pejzaž zbog kojeg ćete poželeti da zastanete i pre nego što izvadite telefon. Ipak, ono što ovo mesto čini posebnim nalazi se iza njegovog prepoznatljivog izgleda: ovde se i dalje čuva tradicija sezonskog života pastira, koji sa svojim stadima provode leto visoko iznad doline.

Smeštena u Kamničko-Savinjskim Alpima, na oko 1.500 metara nadmorske visine, ova kraška visoravan spaja planinske pašnjake, tradicionalnu arhitekturu i pogled na okolne vrhove. Njena najviša tačka, Gradišče, doseže 1.666 metara, a šetnja ovim predelom otkriva i jednu od retkih evropskih planinskih zajednica u kojima pastirski način života još nije postao samo muzejska priča.

Preporučujemo

Kućice koje čuvaju mnogo više od lepog prizora

Pastirsko naselje obuhvata oko 140 koliba, čiji su zaštitni znak široki krovovi prekriveni drvenom šindrom. Niske kućice, raspoređene po pašnjacima, oblikuju prizor po kojem je Velika planina prepoznatljiva, ali njihova uloga nije samo da budu kulisa za fotografisanje.

U junu ovde dolaze pastiri i ostaju sa stokom do septembra. Tada se među kolibama ponovo odvija svakodnevni život, krave pasu na otvorenim livadama, a posetioci mogu da probaju domaće mlečne proizvode. Među tradicionalnim obrocima posebno mesto imaju kiselo mleko i žganci, jelo od heljdinog ili kukuruznog brašna.

Kako je nekada izgledao život na visoravni najbolje pokazuje Preskarova koliba, danas muzej. Nakon što je prethodna građevina spaljena pred kraj Drugog svetskog rata, Andrej Preskar ju je 1945. obnovio u tradicionalnom ovalnom obliku. Skromna unutrašnjost i sačuvani izgled približavaju svakodnevicu u kojoj je prostor bio podređen osnovnim potrebama pastira. Muzej se otvara tokom sezone ispaše.

Uz ovo mesto vezuje se i trnič, tvrdi sir karakterističnog oblika, koji nosi neobičnu ljubavnu priču. Prema lokalnoj tradiciji, pastiri su ga pravili u paru i poklanjali svojim izabranicama kao znak ljubavi i vernosti, a ponekad i kao obećanje braka. Tako je jedan proizvod pastirskog života postao uspomena na odnose koji su se održavali uprkos mesecima provedenim daleko od kuće.

Iznad naselja nalazi se kapela posvećena Mariji Snežnoj, obnovljena 1988. godine na inicijativu pastira. Među prirodnim zanimljivostima izdvaja se pećina Veternica, poznata po snegu koji se u njenoj unutrašnjosti može zadržati i tokom leta.

U proleće ljubičaste livade, u jesen zlatni ariši

Velika planina menja izgled sa godišnjim dobima, pa izbor termina u velikoj meri određuje i doživljaj putovanja. U proleće, kada se sneg povlači, livade prekrivaju ljubičasti krokusi. Leti u prvi plan dolaze zeleni pašnjaci, stada i pastirski život, dok jesen donosi zlatne ariše i prizore dolina koje se gube pod maglom. Zimi se kolibe izdvajaju iz snežnog pejzaža, a visoravan postaje prostor za zimske šetnje, sankanje i hodanje na krpljama, u zavisnosti od uslova.

Jesenja poseta zato ima drugačiji ritam od letnje. Sezona ispaše je završena, pa umesto živog naselja sa stadima u prvi plan dolaze šetnja, boje i pogledi. Ko želi da upozna svakodnevicu pastira, treba da planira dolazak tokom leta, dok će ljubiteljima jesenjih pejzaža više značiti sama visoravan i njene staze.

Uobičajeni prilaz vodi iz doline Kamniške Bistrice, odakle se na planinu stiže kabinskom žičarom, a zatim se put nastavlja peške ili sedežnicom. Postoje i obeležene pešačke staze za one koji žele da do visoravni dođu planinarenjem.

Za putovanje ove jeseni važan je i konkretan datum: kabinska žičara i sedežnica Šimnovec neće raditi od 15. oktobra do zaključno sa 15. novembrom 2026. godine zbog redovnog godišnjeg održavanja. Posetu u tom periodu zato treba planirati prema pešačkom prilazu, vremenskim uslovima i sopstvenoj kondiciji, uz prethodnu proveru odabrane rute.

(Ona.rs)