Kako su Hedi Lamar i njeni izumi promenili svet: Genijalna holivudska lepotica danas bi napunila 110 godina
Hedi Lamar je bila tip žene koji ljudi vole da potcenjuju. Rođena na današnji dan, 9. novembar pre tačno 110 godina, sa svojim mutnim zelenim očima, crnom kosom, punim usnama i stidljivim osmehom, nekada je bila poznata kao najlepša žena na svetu. Njen izgled je bio toliko zadivljujući da je privukla pažnju holivudskih producenata 1930-ih i 1940-ih.
Međutim, kao što je i sama Lamar jednom rekla: "Mozak ljudi je zanimljiviji od izgleda". Ovo se naročito odnosi na nju.
Iako je ostala poznata kao tipična, egzotična, zavodljiva i fatalna žena, ova dama je bila jedan od najplodnijih pronalazača 20. veka. I to u vreme kada koncept "žena u tehnologiji" uopšte nije ni postojao.
Šta je Hedi Lamar izumela?
Ljudi kao ljudi imaju tendenciju da prepoznaju istinsku genijalnost tek nakon što je osoba odavno nestala. Setite se Galileja, Van Goga, Tesle...
Uprkos slavi koju je doživela kao glamurozna glumica, Lamar nije bila izuzetak od ovog pravila. Umrla je kao pustinjak bez imalo novca na svom računu, iako je tvorac tehnologije koja pokreće toliki deo našeg sveta danas.
Zato, ako čitate ovaj članak na svom pametnom telefonu ili računaru priključenom na Wi-Fi, odvojte trenutak da saznate više o ženi koja je omogućila da se on napravi.
Naime, Hedi Lamar je bila holivudska glumica koja je razvila skakanje frekvencije - tehnologiju iza Wi-Fi-a, Bluetooth-a i GPS-a.
Donedavno, njeno nasleđe nije bilo ništa drugo do površno - samo jedna od mnogih lepih glumica koje su krasile ekran tokom zlatnog doba Holivuda. Ipak, u stvarnosti, istoričari bi trebalo da upišu Lamar u istorijske knjige kao jednu od najuticajnijih ličnosti u oblasti moderne tehnologije.
Holivudski život
Pre nego što se čovek uopšte upusti u izume Hedi Lamar, važno je prvo da razume njenu pozadinu. Ova holivudska lepotica rođena je 9. novembra 1914. godine u Beču u tadašnjoj Austrougarskoj, i to u jevrejskoj porodici. Njen otac je bio direktor banke, a majka, Mađarica, koncertna pijanistkinja. Po rođenju je dobila ime Hedvig Eva Marija Kisler.
U periodu od 1930. do 1933. godine Lamarova je započela svoju glumačku karijeru i iz godine u godinu je dobijala sve važnije uloge. Već 1933. godine dobila je međunarodno priznanje za glavnu ulogu u češkom filmu "Ekstazi, ali uprkos odličnoj izvedbi, ovaj film je imao eksplicitan sadržaj kao što je golotinja, zbog čega je Hedi dobila reputaciju koje se više nikada nije otresla.
Negde u to vreme, Lamar se udala i za svog prvog muža, Fridriha Mandla, bogatog austrijskog proizvođača municije. Brak je bio nesrećan i kratkotrajan i neslavno završen tako što je slavna glumica na kraju unajmila sobaricu, drogirala je, ukrala joj uniformu i pobegla od Mandla.
Negde između 1937. i 1938. godine Lamarova je upoznala Luisa Majera, poznatog holivudskog izvršnog direktora, u Londonu. Ubrzo nakon toga, obezbedila je sebi ugovor sa čuvenom produkcijskom kućom MGM, nakon čega se preseila u Sjedinjene Države. Do 1945. postala je jedna od vodećih holivudskih dama.
Reklamirana je kao "najlepša žena na svetu", a njeni najpoznatiji filmovi bili su "Petrolej", "Zigfildova devojka", "Kvart Tortilja", "Samson i Dalila"... Neke od njenih kolega u glumačkoj postavi bili su zvezde poput Čarlsa Bojera, Klarka Gejbla i Džudi Garland.
Inventivni um najlepše žene sveta
Međutim, Lamar nije bila ispunjena životom koji je vodila kao lepa žena i poznata glumica. Kako su se SAD umešale u Drugi svetski rat, tako je i holivudska diva odlučila da svoj inventivni um stavi na test kako bi pomogla u ratnim naporima.
Njen brak sa Mandlom, ključnim igračem u obezbeđivanju oružja silama Osovine, pokazao se veoma dragocenim u toj nameri. Naime, par je često bio domaćin na večerama na koje su dolazili visoki nacistički i fašistički zvaničnici, pa je tako njen muž bio u bliskom kontaktu sa Adolfom Hitlerom i Benitom Musolinijem, koje je i Lamarova upoznala. Kao Mandlova supruga, tako je dobila pristup tajnim obaveštajnim podacima.
Razumevanje vrste vojne tehnologije koju je neprijatelj koristio izrodilo je i njenu ideju za frekvencijski signal. Mnoge moderne tehnologije koje se danas koriste, kao što su Wi-Fi, Bluetooth i GPS, ne bi bile moguće bez ovog pronalaska. To je ujedno i razlog zašto bi ljudi trebalo da pominju Hedi Lamar i Wi-Fi u istom dahu.
Godine koje su prethodile njenom odlasku
U periodu posle rata Lamar je snimila niz drugih filmova, ali je dobijala sve manje vodećih uloga, zbog čega je, na kraju, završila svoju filmsku karijeru 1958. godine.
Nakon mandata holivudske glumice, Lamar je dala nekoliko intervjua i čak izdala autobiografiju na njeno ime (iako je kasnije tužila pisca koji joj je pomogao jer je rekao da je većina knjige fikcija).
Nažalost, ostatak njenog života nosio je melanholičnu melodiju. Imala je ukupno šest brakova, izgubila vezu sa sinom, otišla u zatvor zbog krađe u radnji, nikada nije dobila nadoknadu koju je zaslužila za svoj ključni izum, a svoje kasnije godine života proživela je kao u samoći.
Preminula je 19. januara 2000. godine, a na njen zahtev, porodica je rasula pepeo u Beču, u podnožju Severnih Alpa.
Redizajn bržih aviona tokom Drugog svetskog rata
- Poboljšanje stvari mi je prirodno - rekla je za sebe jednom prilikom Hedi Lamar. Kako prenosi "Leaders", izmišljanje je bio njen metod "prelaska sa zabavljača na zabavu". Njen um je bio pun beskonačnih mogućnosti. Uvek je moglo nešto novo da se nauči, redizajnira, napravi bolje ili da se napreduje.
Uoči učešća SAD u Drugom svetskom ratu, jedan od glumičinih momaka, tajkun iz avijacije Hauard Hjuz, primetio je tu njenu briljantnost. Kreativnost i inteligencija njegove nove partnerke zaprepastile su ga, što je dovelo do toga da ju je biznismen upoznao sa svojim aerodinamičkim timom kako bi mogla da pomogne u unapređenju aviona.
Bilo da je radila u prikolici na filmskom setu ili u kućnoj laboratoriji, Lamar se borila protiv dosade tako što je dizajnirala brži avion. Nakon analize oblika najbržih riba i ptica na svetu, kreirala je ekonomičniji i brži dizajn krila za Hjuza.
Hedi Lamar i Wi-Fi
Iako Lamar tehnički nije bila pronalazač Wi-Fi mreže, ona je konceptualizovala vrstu tehnologije proširenog spektra koja je to omogućila.
Godine 1940. na jednoj večeri upoznala je samoproglašenog kompozitora i "lošeg dečka" Džordža Entela. Njih dvoje su se zbližili nakon što su razgovarali o tome koliko je Lamar bila uznemirena zbog tragičnog potonuća SS Grada Benaresa, britanskog okeanskog brod koji je korišćen kao brod za evakuaciju 90 dece iz Britanije u Kanadu, od kojih je 77 poginulo zbog neprijateljskog torpeda koji je udario u brod.
Lamar nije dozvolila da ovaj slučajni susret propadne - želela je da pomogne Americi u ratu. Anteilu je dala svoj broj telefona tako što ga je ispisala crvenim karminom na njegovoj šoferšajbni.
Ubrzo nakon toga, njih dvoje su radili zajedno na bežičnom komunikacionom sistemu koji je sprečavao neprijateljske snage da "ometaju" ili blokiraju signal koji je navodio saveznička torpeda. Ona je pronalazak nazvala "skakanje frekvencije" jer je sistem prouzrokovao da se radio-talasi sa predajnika i prijemnika istovremeno promene u novi. Skakanje sa različitih frekvencija onemogućilo je pronalaženje i preusmeravanje dolaznih signala kako bi torpedo promašio cilj.
Nažalost, SAD Mornarica je odbacila njen doprinos, rekavši joj da bi bila korisnija da prodaje ratne obveznice. Želeći da pomogne na bilo koji način, pristala je, prikupivši 25 miliona dolara.
Na sreću, njen izum nije propao. Bio je to jedan od ključnih komunikacionih sistema korišćenih tokom kubanske raketne krize. A danas "talase skakanja frekvencije" vidimo u Wi-Fi, Bluetooth i GPS-u. Milstar, mreža vojnih komunikacionih satelita, takođe koristi istu tehnologiju.
Zakasnela priznanja
- Svi kreativni ljudi žele da urade nešto neočekivano - rekla je Lamar jednom, a i drugi njeni izumi govore o ovoj izjavi, pa je tako tokom života došla na ideju da napravi stolicu koja se vrti i izlazi iz tuša, bolji semafor, tabletu koja pravi gazirana pića i fluorescentnu ogrlicu za pse.
Iako je živela u doba kada su žene morale da biraju da li budu lepe ili inteligentne, hrabro je izabrala oboje. Iako nije dobila priznanje koje je zaslužila za svoj inovativni um dok je bila živa, njeno nasleđe se promenilo poslednjih godina.
Godine 1997. ona i njen koizumitelj frekvencijskog skoka, Antheil, osvojili su nagradu Pioneer od Electronic Frontier Foundation (EFF). Pored ovoga, film "Bombšel: Priča o Hedi Lamar" (2017) skrenuo je pažnju na njen značajan doprinos modernoj tehnologiji. Od tada, članci iz "Forbsa", "Smitsonijana", "Biographije", "PBS-a" i "Njujork tajmsa" pomogli su da se preoblikuje sećanje na ovu holivudsku glumicu.
"Ipak izgradite"
Postoji pesma Kenta M. Kita koju je Lamar volela da čita svojoj deci pre spavanja pod nazivom "Paradoksalne zapovesti". Nakon više saznanja o njenom životu, lakše je razumeti zašto je glumica izabrala baš ove reči da usadi deci. U grubom prevodu kraj pesme glasi:
„Najveći muškarci i žene sa najvećim idejama mogu biti oboreni od najmanjih muškaraca i žena sa najmanjim umom. U svakom slučaju razmišljajte naveliko. Ljudi favorizuju autsajdere, ali prate samo vrhunske pse. Borite se za nekoliko autsajdera. Ono što godinama gradite može biti uništeno preko noći. Ipak izgradite. Ljudima je zaista potrebna pomoć, ali mogu vas napasti ako im pomognete. U svakom slučaju pomozite ljudima. Daj svetu najbolje što imaš i dobićeš udarac u zube. I ipak dajte svetu najbolje što imate."
Ove reči su bile njena životna filozofija. Čak i kada je svet bio okrutan prema njoj, Lamar se fokusirala na činjenje dobra. Njena otpornost i zahtev za promenama i inovacijama i dalje inspirišu i motivišu ljude širom sveta, čak i godinama nakon njene smrti.
(Ona.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Video: Ko je zapravo Vjera Mujović: Glumica za Ona.rs o predstavama i motivima za bavljenje glumom i naukom
Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.