Ameliju Erhart su zvali "kraljicom vazduha": "Ne mogu izdržati zatvorenost kaveza, makar on bio i atraktivan"

rofimedia/AFP/COLLECTION CHRISTOPHEL

U moru hrabrih i drugačijih žena, onih koje su se borile da se njihov glas čuje, a talenat uvaži, ipak postoje one koje su jedan stepenik iznad po izvrsnosti - žene pioniri koje su se osmelile da prve urade nešto što je bilo rezervisano samo za muški pol, a među njima je svakako pilotkinja Amelija Erhart - prva žena koja je preletela Atlantik.

Preporučujemo

Rođena drugačija

Amelija je odrasla u visokoobrazovanoj porodici čije je ime izazivalo poštovanje i bilo oznaka za prestiž. Njen deda, Alfred Gideon Otis, bio je federalni sudija i jedna od vodećih ličnosti u Kanzasu. Nikada nije odobravao brak svoje ćerke Ejmi sa Semjuelom, ocem devojčice.

Iako je Amelija odmalena pokazivala naklonost ka "dečačkim" ludorijama - loveći pacove i igrajući se u dvorištu i među drvećem, za njenu slobodnu stranu donekle je zaslužna upravo majka Ejmi koja nije želela da odeva devojčice u lepe haljine, već u pantalone, i nije verovala u tradicionalan način vaspitanja. Erthartova je bila zahvalna na ovoj vrsti otvorenosti u ponašanju, mada je ponekad žalila što se nije uklapala.

No, nemojmo zameniti teze i stvoriti iluziju da je devojčica odrastala "divlje". Naprotiv, Amelijino školovanje bilo je izrazito povoljno, a devojčica je sate provodila u dedinoj biblioteci - čitajući.

Prvi interes za avione pokazala je još u ranom detinjstvu kad je skovala "đavolji" plan i popločala rampu domaće izrade, napravljenu po uzoru na tobogan koji je videla na putovanju u Sent Luis i pričvrstila je za krov porodične hale. Amelijin dobro dokumentovan prvi let završio se dramatično. Izašla je iz razbijene drvene kutije sa natečenom usnom, pocepanom haljinom i „osećajem ushićenja“. Uzviknula je svojoj mlađoj sestri: "O, Pejdž, kao da sam letela!"

Iako je završila srednjoškolsku ustanovu i pokazala interesovanje za nauku, Amelija se nije uklapala među svoje vršnjake. Ispod fotografije u školskom spomenaru, stajalo je: "Devojka u braon pantalonama koja hoda sama". Odustala je od koledža kako bi pružila neophodnu medicinsku pomoć ranjenim vojnicima u Prvom svetskom ratu - slušajući njihove priče o pilotskim vojnim operacijama, njena zainteresovanost je rasla.

Emilija Erhart / Foto: Tanjug/AP

Visoki ceh 

Erhartova je zamolila svog oca Semjuela da joj plati prvi čas letenja. Nakon što se našla u vazduhu, zajedno sa instruktorom Frenkom Hoksom, rekla je kako je "znala da mora da leti". Sledećeg meseca je regrutovala Netu Snuk da joj bude instruktor letenja. Kako bi mogla da priušti ostvarenje svoje svrhe, radila je razne poslove - kao fotograf, vozač kamiona i stenograf u telefonskoj kompaniji.

Zbog novog kaputa bila je podvrgnuta zadirkivanju, pa ga je "ostarila" spavajući u njemu i mrljajući ga avionskim uljem.

Oktobra 22, 1922. godine Erhartova je letela "airsterom" do visine od 14.000 stopa (4.300 m), postavljajući svetski rekord za žene pilote.

Ubrzo nakon toga, zaposlila se prvo kao učiteljica, a zatim kao socijalni radnik. Nakon solo leta Čarlsa Lindberga preko Atlantika 1927. godine, Ejmi Gest je izrazila interesovanje da bude prva žena koja je preletela Atlantski okean. Nakon što je odlučila da je putovanje previše opasno za nju, ponudila je da sponzoriše projekat, sugerišući da nađu „drugu devojku sa pravim imidžom“.

Dok je bila na poslu jednog popodneva u aprilu 1928. godine, Erhartova je dobila telefonski poziv od kapetana Hiltona H. Rejlija, koji ju je pitao: „Da li bi volela da letiš Atlantikom?“

Foto: Wikipedia

I tad je istorija krenula da se ispisuje.

Pravo do zvezda

Amelija je nakon uspešnog sletanja primljena u Belu kuću, a njene kolumne o letenju postale su planetarno čitane. Mediji su je nazivali "kraljicom vazduha", bila je zaštitno lice mnogih brendova i proizvoda - zarađujući abnormalne svote novca koje je potom donirala u humanitarne svrhe.

Iako je Erhartova stekla slavu svojim transatlantskim letom, nastojala je da produbi „neukaljani“ rekord. Ubrzo po povratku, pilotirajući "Avian 7083", krenula je na prvi dugi solo let i tako je postala prva žena koja je samostalno letela preko severnoameričkog kontinenta i nazad.

Njene pilotske veštine i profesionalizam su se razvijali rapidnom brzinom, što su priznali iskusni profesionalni piloti koji su leteli sa njom. General Li Vejd je rekao: „Bila je rođeni letač, sa delikatnim dodirom“.

Kao prva žena koja je samostalno letela preko Atlantika, Erhartova je od Kongresa dobila "Zaslužni leteći krst", "Krst viteza Legije časti" od francuske vlade i "Zlatnu medalju Nacionalnog geografskog društva", od predsednika Herberta Huvera . Kako je njena slava rasla, razvila je prijateljstva sa mnogim ljudima na visokim funkcijama, a posebno sa prvom damom Eleonor Ruzvelt.

Godine 1935, 11. januara Amelija je postala prva avijatičarka koja je samostalno letela iz Honolulua, na Havajima, do Ouklanda. Iako su ovaj prekookeanski let pokušali mnogi drugi, njen prvi let prošao je rutinski, bez mehaničkih kvarova. U poslednjim satima se čak opuštala i slušala prenos iz "Metropoliten" opere.

Amelija Erhart... Foto: Shutterstock/Everett Collection

Sloboda u svim sferama života

Kao što je uživala u slobodi među oblacima, tako je preferirala život bez okova i na ljubavnom planu. Iako je sudbonosno "da" izrekla Džordžu Putnamu - uredniku i izdavaču, njihova ljubav bila je daleko od tradicionalne.

Nakon venčanja, napisala mu je pismo u kojem je izrazila svoje stavove: "Želim da razumeš, neću te držati obaveznim da poštuješ kodeks vernosti niti ću se smatrati vezanom na sličan način. Možda ću morati da zadržim neko mesto gde mogu da odem i budem sama , s vremena na vreme, jer ne mogu da garantujem da ću uvek izdržati zatvorenost kaveza, makar taj kavez bio atraktivan".

Kada su joj se mediji obraćali sa "gospođa Putnam" ona im je aludirala da onda i njenog muža treba da oslovljavaju sa "gospodin Erhart".

"Slomljena krila"

Početkom 1936. godine, Erhartova je počela da planira let oko sveta. Iako su drugi leteli ovu rutu, njen let je trebao da bude najduži - 29.000 milja (47.000 km).

Nakon dva neuspela pokušaja da prelete iz prve, Ameliju je napustila većina posade, te su Fred Nunan i ona ostali sami da završe poslednji deo isplanirane putanje - leteći preko Pacifika.

Poslednji glasovni prenos primljen je sa ostrva Haulend, a nakon toga je izgubljen svaki kontakt. Operateri širom Pacifika i Sjedinjenih Država su čuli signale oborene "Elektre", ali su oni bili nerazumljivi i slabi.

Fred Nunan i Amelija Erhart na avionu kojim su krenuli na put oko sveta... Foto: Shutterstock/Everett Collection

Sa 4 miliona dolara, vazdušna i pomorska potraga od strane mornarice i obalske straže bila je najskuplja i najintenzivnija u istoriji SAD do tog vremena, ali tehnike spasavanja tokom tog doba bile su rudimentarne i zasnovane na pogrešnim pretpostavkama i informacijama.

Na zvanično izveštavanje o naporima uticali su pojedinci koji su bili oprezni u pogledu toga kako bi štampa mogla izveštavati o njihovoj ulozi u potrazi za američkim herojem. Amelijina "Elektra" nikada nije pronađena, sve do današnjeg dana, kada je došlo da šokantnog otkrića.

Na ostavinskom sudu u Los Anđelesu, Putnam je zatražio da se ukine sedmogodišnji period čekanja „proglašene smrti u odsustvu“ kako bi mogao da upravlja Amelijinim finansijama. Kao rezultat toga, Erhartova je 5. januara 1939. proglašena pravno mrtvom.

Živela je i umrla među nebeskim svodom.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.