Ana nije dopustila da joj rak dojke definiše čitav život i ličnost: "Jedini izbor koji imate jeste vaša snaga"

Kao i svako žive biće, ljudi imaju žestok instinkt za preživljavanjem. Volja za životom je snaga u svima nama da se borimo za opstanak kada nam preti bolest kao što je rak. Ipak, ova sila je jača kod nekih ljudi nego kod drugih.

"Bila sam bolesna od toga što sam bolesna", kaže u intervjuu za Ona.rs Ana Dornik, žena koja se izborila sa rakom dojke. Nije na kraju krajeva bio rak to što joj je oduzimalo svu snagu, već sama činjenica da je ona sebe počela da posmatra kao bolesnu i bespomoćnu, ženu koja ne može, a možda i ne želi napred. Danas se smeje širokim osmehom i vodi druge pacijentkinje kroz borbu putem udruženja "Žena za ženu". Ali ako pažljivo poslušate ono što Ana govori u intervjuu, ali i na svojim tribinama, preispitaćete svoj život i navike i ako ste potpuno zdrava osoba.

Ana će 16. marta u MTS Dvorani održati humanitarnu stand-up tribinu "TransformaciJA" i predstaviti svoje putovanje ka osnaživanju, povezanosti sa samom sobom.

Pre nego što je prevazišla životnu prepreku i postala motivaciono-edukativni govornik o zdravlju žena, bila je bankarska službenica. Život ju je 2020. godine opomenuo.

- U poređenju s ovim životom sada definitivno mogu da kažem da je moj život bio dosadan. Do dijagnoze raka dojke. Evo, tri i po godine kasnije, zaista se smejem širokim osmehom, a mnogo je tu suza proliveno i u tom nekom minulom životu i tokom same borbe, ali da kroz život i ne spoznamo tu patnju, ne spoznamo bol, ne spoznamo te strahove i sve ono što nas na kraju čini nesigurnim, ne bismo umeli da cenimo više i onu drugu stranu života, odnosno sreću, radost i sve ono lepo što nosi život. Tako da, moj život pre dijagnoze svodio se na jednog bankarskog službenika i prosto sam bila, čini mi se, u ulozi svakog drugog. Dobra komšinica, dobra majka, dobra supruga, dobra sestričina, a najmanje sebi dobra - počinje Ana Dornik sa nama u razgovor i dodaje:

-  I onda kada ne vidite sebe, zato što imate magle pred sobom i onda kada ne čujete zov vaše duše, onda kada ne čujete kako vam duša vrišti, onda vas telo opomene. Tako da je mene život te godine 2020. opomenuo, tako što sam dobila dijagnozu raka dojke i prosto sam iz te borbe izvukla jedan apsolutni maksimum.

Da sam znala ovo što znam sada...

Ani je majka preminula od raka dojke pre 10 godina. Ona je znala da ima genetsku predispoziciju i da je to nešto što je verovatno neće zaobići. U 35. godini lekari su joj otkrili rak koji je bio u početnoj, lokalizovanoj fazi. S obzirom na to da je tada bila mlada i da je karcinom sam po sebi invazivan, morala je da se podvrgne radikalnoj mastektomiji, uklanjanju čitave dojke. Na preventivne preglede je išla jednom godišnje, imajući na umu da bi to bilo dovoljno.

Da je znala sve ovo što zna sada, kaže da bi verovatno išla i češće, ne bi li ga uhvatila dosta ranije, što bi dalje doprinelo tome da joj kvalitet života ostane nepromenjen, ne bi izgubila desnu dojku, ne bi išla na hemioterapije. Ali ne bi ni bila sve ovo što jeste danas. Nakon početnog šoka došla je doza trezvenosti, koja ju je i usmerila na ono što sada pokušava da prenese i na druge.

- Svaka žena prođe kroz to pitanje zašto baš meni. Ali apsolutno svaka žena. I to je moment kada, kao u filmu, vam čitav život prođe pred očima i shvatite koliko ste mali spram života, a dotad ste živeli uzdignutog nosa, misleći da ste jedini gospodar u ovom životu. Međutim, toliko smo majušni, toliko se ne pitamo. Ja sam se baš u tom momentu, kad sam dobila diagnozu, pitala ko je odlučio da se moj život više ne važi ovih 35 godina što sam živela. Ko je tačno odlučio da ja sad dobijem ovo što mi je u ruke dato, a da nisam bila spremna? Spremaju nas kroz život za razne škole, kroz osnovno obrazovanje, kroz fakultet, razgovore za posao. Niko nas ne spremi suštinski za život.

"Zašto baš meni" - na to vam niko neće dati odgovor. Možete da prihvatite situaciju i da sami pronađete odgovore na druga, u tom trenutku nepostavljenja pitanja, ona pitanja koja se tiču svakog vašeg narednog koraka. A te korake ne diktiraju ni dijagnoza, ni metode lečenja, ni posledice. Ana kaže da joj su joj momenat spoznaje da ima rak dojke i momenat odstranjivanja desne dojke, kao i momenat šišanja u potpunosti na ćelavo, bili najtraumatičniji.

- To je jedna ozbiljna mentalna igra i to su sve nivoi i igre koje vi prelazite kada uviđate da jedini izbor koji imate jeste vaša snaga. To su nivoi koje vi prelazite kada shvatite da vam jedino ostaje napred jer, ako odete nazad, vi možete samo nadole. Neće vam biti bolje ako idete unazad. To je isto kao kad stremite na vašem putu do uspeha. Znači, taj put nije pobeda, sam uspeh. Uspeh je istrajavanje. Put je pobeda sam po sebi. Vi ste na tom putu zato što istrajavate, odolevate tim iskušenjima.

Promena fokusa

Promena fokusa je nešto što može definisati ceo Anin pristup uzimanja života u svoje ruke. Žrtva, bolesna, onkološki pacijent - tako je posmatrala i doživljavala samu sebe, nemajući predstavu o tome da na putu ka izlečenju treba u njega i da veruje. Fokusirana na emocije koje su joj dale snagu umesto na emocije koje su joj snagu trošile, uspela je da se izmesti iz prizme žrtve. Od podrške je dobila podršku, a ne sažaljenje i saosećanje.

Sa otvaranjem "Instagram" naloga došla je inspiracija za pisanjem, a pisanje objava brzo se pretvorilo u pisanje autobiografije, knjige "Ti si ta", koja je danas prepoznata kao psihološla podrška ženama koje su prošle išto što i ona. Ona su joj otvorila vrata ka promocijama u Srbiji, a potom u regionu. Kroz Udruženje, susrete sa ženama koje imaju rak, kroz povezuvanje duše i tela došla je transformacija.

- To je moja misija sada, to je misija i vizija MTS Dvorane, da zdravoj osobi koja sedi u publici pokažemo da to što smo se zaglavili u nekoj situaciji je verovatno zato što smo ostali u prošlosti. Ali to ne postoji više. Ni prošlost, ni budućnost. Postoji samo trenutak sada. I da je ozdravljenje, odglavljenje iz te situacije upravo naša spremnost da živimo u trenutku sada. Da vidimo šta to sada možemo da promenimo, ne razmišljajući šta se desilo. Jer ima jedna jako lepa misao, to je da mi smo danas posledica onoga što smo bili u prošlosti. I više to ne postoji. I to je super, zato što smo mi danas u društvu onoga što možemo da postanemo u budućnosti. I to je odlična vest. Samo je stvar da počnemo da razmišljamo na način na koji to nama koristi. E to je cilj MTS Dvorane. Mogućnost da sami rukovodimo našim mudrim procesima, da sami uzimamo od života ono što je nama potrebno - zaključuje Ana Dornik.

Ceo intervju poslušajte u videu sa početka teksta.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.