Pevačica Abbe je dete rođeno u nacističkom projektu: Norvežanke bile "idealne žene" za rađanje savršene dece

Kada je "Abba" pevala pesmu "Knowing Me, Knowing You", jedan njen član osećao je njeno značenje na poseban način. Ani-Frid Lingstad, brineta iz švedske pop grupe koja je osvojila svet, nosila je u sebi priču punu bola, odbačenosti i traume. Njeno poreklo, vezano za mračnu istoriju Drugog svetskog rata, oblikovalo je njen život na način koji malo ko može da zamisli.

Dete ozloglašene prošlosti

Ani-Frid je rođena u Norveškoj, novembra 1945. godine, kao dete Norvežanke Sinije i nemačkog vojnika Alfreda Hasea. U to vreme, hiljade dece rođene iz odnosa norveških žena i nemačkih vojnika bile su obeležene kao "Tyskerbarnas" - "nemačka deca". Njihove majke su nazivane izdajnicama, dok su deca smatrana neprijateljskom decom i često su bila predmet progona i zlostavljanja.

Kako bi izbegle nasilje i stigmu, Ani-Fridina baka je zajedno sa njom pobegla u Švedsku. Njen život nije imao bajkovit početak - majka joj je umrla od bubrežne insuficijencije pre nego što je Ani-Frid napunila dve godine. Tako je odrasla bez roditeljske ljubavi, noseći teret svog porekla u društvu koje nije imalo razumevanja za takvu decu.

Okrutna sudbina Lebensborn dece

Još 1935. godine, nacisti su osnovali program "Lebensborn" (Izvor života), s ciljem podsticanja rasta arijevske rase. Hajnrih Himler, vođa SS-a, bio je glavni arhitekta ovog plana.

U okviru ovog programa, u domovima "Lebensborn" organizacije, odabrane žene rađale su decu "rasno podobnih" očeva i dobijale materijalnu pomoć. Kada je Norveška okupirana 1940. godine, nacisti su u toj zemlji prepoznali "idealne žene" za ostvarenje svog plana i osnovali najmanje osam takvih domova . nesrazmerno mnogo u odnosu na druge okupirane zemlje.

Hiljade dece rođeno je iz veza norveških žena sa nemačkim vojnicima, a mnoga su ugledala svetlost dana upravo u SS porodilištima.

Program Lebensborn bio je ideja Himlerovog SS-a, zamišljen da "obogati" arijevsku rasu spajanjem nemačkih vojnika sa ženama nordijskih karakteristika. Norveške žene sa plavim očima i svetlom kosom smatrane su idealnim kandidatkinjama za rađanje "superiorne" dece. Oko 12.000 dece rođeno je iz takvih odnosa u Norveškoj, a oko 6.000 njih je bilo smešteno u specijalne domove gde su odrastali u skladu sa nacističkom ideologijom.

Međutim, nakon što je Nemačka izgubila rat, ovi mališani su preko noći postali nepoželjni. Označeni kao "nacistički izdanci", mnoga deca su bila zatvarana u mentalne ustanove, maltretirana i ponižavana. Neka su čak korišćena za medicinske eksperimente u kojima su testirali LSD i druge supstance.

Ani-Frid je imala sreće što je pobegla u Švedsku, ali njeni sunarodnici koji su ostali u Norveškoj nisu imali tu mogućnost. Mnogi su odrasli kao društveni otpadnici, bez obrazovanja i podrške, boreći se sa depresijom i osećajem odbačenosti.

Susret sa ocem posle tri decenije

Tek trideset godina kasnije, Ani-Frid je slučajno pronašla svog oca, Alfreda Hasea. Taj susret, organizovan uz pomoć njenog tadašnjeg supruga i kolege iz "Abbe", Benija Andersona, bio je emotivan, ali ne i katarzičan. "Teško je... Bilo bi drugačije da sam bila dete ili tinejdžerka. Ne mogu da ga volim na način na koji bih mogla da je bio uz mene dok sam odrastala", rekla je kasnije.

Ovaj susret doneo joj je unutrašnje previranje i depresiju, jer su joj sve godine bola i odbačenosti ponovo postale sveže. Iako je pronašla uspeh u Švedskoj, njen život je bio senčen prošlošću od koje nije mogla da pobegne.

Borba za pravdu i javno "izvinjenje"

Mnogi pripadnici "Tyskerbarnas" borili su se za pravdu. Organizacija "Krigsbarnforbundet Lebensborn" vodila je pravne procese protiv Norveške, optužujući je za kršenje ljudskih prava i nebrigu prema deci rođenoj iz nacističkog programa.

U okviru suočavanja sa prošlošću, norveška vlada je 2018. godine uputila je zvanično izvinjenje ženama - njihovoj deci - koje su bile stigmatizovane, progonjene, pa čak i deportovane zbog svojih odnosa sa nemačkim vojnicima tokom Drugog svetskog rata.

Premijerka Erna Solberg izrazila je žaljenje zbog načina na koji su ove žene tretirane - bilo da su zaista imale veze s Nemcima ili su samo bile osumnjičene. One su u društvu bile označene kao izdajnice, mnoge su nezakonito hapšene i lišavane osnovnih prava.

"Norveške vlasti prekršile su osnovno načelo da nijedan građanin ne može biti kažnjen bez suđenja i presude u skladu sa zakonom," rekla je Solbergova 2018. na ceremoniji održanoj povodom 70. godišnjice Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.

Većina žena koje su proživljavale ovu nepravdu nije dočekala izvinjenje, jer su odavno preminule. Premijerka je priznala da je ovo izvinjenje stiglo prekasno.

Iako je Norveška još 2002. godine priznala patnje nemačko-norveške dece i ponudila im odštetu, trebalo je da prođe još 16 godina pre nego što je stiglo zvanično izvinjenje njihovim majkama.

Godine 2007, grupa potomaka ovih žena pokušala je da tuži Norvešku pred Evropskim sudom za ljudska prava, tražeći kompenzaciju za izgubljeno detinjstvo, ali je slučaj odbačen zbog proteka vremena.

Generacijski jaz u norveškom društvu možda je bio jedan od razloga za dugogodišnje ćutanje. Starije generacije, koje su imale snažne uspomene na rat, bile su manje spremne da oproste. Međutim, mlađe generacije nisu imale isto breme sećanja, što je učinilo trenutak za izvinjenje pogodnijim.

Profesor Patrik Bernhard sa Univerziteta u Oslu objašnjava da su ove žene bile prikazane kao prostitutke ili psihički nestabilne osobe, jer se smatralo da samo "luda žena" može imati odnos sa nemačkim vojnikom. "Još gore, smatralo se da njihova tela pripadaju naciji i da država ima pravo da ih kazni", dodaje profesor.

Lakše je bilo izvinjenje uputiti prvo deci, jer su oni nevini u očima društva, dok su njihove majke i dalje bile predmet kontroverzi.

Sudbina dece rođene iz ovih veza

Većina dece nemačkih vojnika doživela je tešku sudbinu u posleratnoj Norveškoj. Mnogi su trpeli maltretiranje, seksualno zlostavljanje i izolaciju. Neka su, poput Ani-Frid Lingstad, emigrirala u Švedsku zajedno sa majkom i bakom. Drugi su završili u psihijatrijskim bolnicama, gde su ostali do odraslog doba.

Jedan od njih, Paul Hansen, rođen u "Lebensborn" domu 1942. godine, rekao je u intervjuu za "The Independent" 2008. godine: "Prvih dvadeset godina života proveo sam u mentalnim institucijama samo zato što mi je otac bio Nemac. Bili smo ratna deca, pa su nas smatrali retardiranima zbog našeg porekla."

Reidar Gabler, sin žene koja se zaljubila u nemačkog vojnika kada je imala 22 godine, prisustvovao je izvinjenju u Oslu. Obrativši se medijima, rekao je: "Ljudi koji su direktno pogođeni ovom nepravdom više nisu sa nama. Ali ovo dotiče njihove porodice i decu. Jednostavno smo morali da dođemo. Ovo je neverovatno."

Iako je prošlo sedam decenija, Norveška je konačno priznala nepravdu prema ženama koje su volele pogrešne ljude u pogrešno vreme. Njihova deca su pretrpela neizmernu bol zbog društvene osude, a njihove majke su kažnjene bez zakona i suđenja.

Premijerka Solberg istakla je da je izvinjenje stiglo prekasno, ali da je ipak važno. Jer, kako kažu, istorija ne može biti promenjena, ali može biti ispravljena - makar rečima, kada dela više nisu moguća.

Greta Garbo pop muzike

Nakon ogromnog uspeha sa "Abbom", Ani-Frid se povukla iz javnog života, nalik Greti Garbo. Njeno povlačenje nije bilo samo rezultat želje za privatnošću, već i unutrašnje borbe sa prošlošću. Iako je bila viđena kao simbol uspeha, osećaj pripadnosti joj je zauvek bio narušen.Njena priča nije samo priča o slavi i muzici, već i o deci čiji su životi uništeni zbog ideologija i predrasuda. Ona ostaje simbol snage i hrabrosti, dok njeni sunarodnici još uvek čekaju pravdu koja im je decenijama uskraćivana.

(Ona.rs/Guardian/NY Times)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.