"Živimo u vremenu gde je istina retka, a laži mnogo": Muzička diva o konačnom trenutku da bude srećna

Muzička diva Kaliopi je predstavila novu pesmu "Dobro veče i laku noć", numeru koja nosi snagu, humor, ali i ozbiljnu životnu poruku namenjenu ženama. U Lisabon baru mts dvorane, publika je mogla da oseti da je ovo pesma o slobodi, o izboru, o trenutku kada žena odlučuje da voli sebe više nego išta drugo u svom životu. Pesma je dostupna na svim digitalnim platformama, a iza nje stoji Romeo Grill, koji je autor muzike, teksta, aranžmana i produkcije.

"Vreme je bilo da ponovo budem srećna"

Kaliopi objašnjava da je vreme da ponovo bude srećna u pesmi, ali to nije "konačno", već prirodan tok umetničkog života. Važno je, kaže, da tuga i sreća uvek budu prisutne i prepliću se jer velike stvari u životu i umetnosti rađaju se iz iskrenih emocija,

"Vreme je bilo da ponovo budem srećna u pesmi. Kako u životu, tako i za umetnost, važno je da se i tuga i sreća prepliću. Ja to radim uspešno decenijama. Svaka emocija imala je svoje mesto, svoj povod i svoj razlog da se doživi i prepliće. Nikad nisam bežala ni od svojih emocija, ni od trenutaka koji su bili malo teži, jednostavno shvatajući da sve to je deo mog života i da se s tim moram nositi."

Umetnost kao produžetak emocije

Svaka emocija nosi svoje plodove. Velike stvari se rađaju iz iskrenog izraza, jer umetnost traži potpuno predavanje i iskren odnos umetnika prema samom sebi. Njena muzika nije zatvorena u četiri zida, ona ide do srca drugih ljudi i postaje posrednik priče i poruke koju deli sa publikom.

"Uvek su se i iz dobrog i iz lošeg iznedrile jako velike stvari, jer umetnost u biti to traži. Umetnost traži iskren odnos umetnika kad krene da kreira. Nije to proces koji završava samo u četiri zida, nije to proces koji ostaje tamo negde, gde smo sami, ja i muzika, već ide dalje, ide dalje do srca drugih ljudi, jer onda si ti na neki način posrednik neke priče i to moraš da naučiš i da znaš na koji način ćeš ispričati drugima."

Poruka ženama: "Budi sebi najvažnija"

Tema nove pesme kombinuje igru i duboku poruku. Ona je priča o oslobađanju žene, o prepoznavanju sopstvene vrednosti i o potrebi da se bude sebi najvažniji.

"Mi se igramo u ovoj pesmi, ali šaljemo jako duboku poruku. Žena mora biti sebi najvažnija u smislu njene sreće, od njene sreće zavisi jedan veliki krug ljudi kojim je ona okružena i kao majka i kao žena i kao ljubavnica."

Obavezne i neobavezne veze

Više nego ikada, ljudi biraju veze bez etiketa, odnose koji donose zabavu, uzbuđenje i osećaj slobode, ali retko duboku povezanost i sigurnost. I dok su te veze često uzbudljivije nego svakodnevica bez igde ikoga, one nas istovremeno uče - o sebi, o granicama, o tome kada je vreme da prestanemo da verujemo u nešto što zapravo ne vodi nikuda sem do ridanja u jastuk.

"Ne znam kako je sa neobaveznim vezama, ali verujem da svaka žena u sebi priželjkuje da može da ostvari ozbiljnu vezu i da uvek očekuje da će onaj koji dolazi biti princ na belom konju. A ponekad umesto princa stigne samo konj, pa ni ne vidimo princa na njemu. U takvim situacijama, bila sam surova u pesmi, znam, ali nije to zato što želim da uvredim muški svet, apsolutno smatram da je muški svet izuzetno važan za žene. Problem je što živimo u vrlo surovom vremenu, kada je istina retka, a lažljivih trenutaka i ljudi mnogo, i kada se oni ponekad dokopaju srca onih koji žele da iskreno vole i veruju da će doživeti pravu ljubav. Odjednom se dogodi nešto što nema nikakve veze sa našim očekivanjima ili sa onim što smo mislile", jasna je Kaliopi.

Kako se preseče, i zašto mora

Uzimajući u obzir realnost koja nas udara kada nakon zabavne večeri taj neko odlazi svojoj kući, dok se u hodu oblači i ostavlja nas u agoniji do sledeće "ej" poruke u tri ujutru, Kaliopi nas podseća da je baš taj trenutak ključni test. To je trenutak kada shvatamo da "zabava" i iluzija koju gradimo nisu dovoljni. Nisu ni vredni toga da nas lišavaju sopstvene realnosti, koju imamo van njega, da stavljaju u pitanje našu vrednost ili da prepuštaju našu kontrolu nad životom i emocijama nekom drugom. Nije vredno da gubimo kompas sopstvenih osećanja dok razgovaramo sa svima osim sa sobom, dok pokušavamo da opravdamo ono što zapravo ne možemo da zadržimo.

"Kako se preseče? Upravo tako kao što se ja u ovom spotu smejem na svoju glupost, naravno, o Bože dragi šta sam ja mislila, je l da? Da. I onda jednostavno kažeš samo - "moram da idem". To je najbolje da se to ne pretvori u agoniju kasnije…"

Ženska snaga i samopouzdanje

"Nemojmo zaboraviti koliko su žene i materijalno oštećene zato što su dobrog srca i veruju da je taj neki tamo toliko dobar i toliko lep, toliko fantastičan, ali ima veliki problem… Osim što gube vreme, gube i sve živo, a na kraju, na kraju izgube i sebe. Izgube i sebe, a to je u pesmi dominantan moment. One gube samopouzdanje. Upravo to želim da naglasim. Drage moje, vredite, puno više od svega toga. Bolje nekad biti sam i sačekati pravog čoveka nego pošto-poto srljati u neko upoznavanje ili vezu koja neće uspeti."

Kroz novu pesmu "Dobro veče i laku noć", Kaliopi šalje poruku koja nadilazi površne note i ritmove. Zabava i privlačnost, koliko god očaravajuće izgledale, ne smeju imati cenu koju plaćamo sopstvenom vrednošću.

Veza koja traje kroz muziku Bivši suprug joj i dalje piše i producira sve pesme: "To ne može da umre"

Tokom razgovora o ljubavi i više ili manje vrednim vezama, Kaliopi nam je rekla šta misli o trenucima kada žena zna da je vreme da stavi tačku na odnos i da muškarcu jednostavno kaže: "Doviđenja, prijatno, laku noć".

A u njenom životu postoji jedan muškarac čija prisutnost nikada nije prestala, bivši suprug i dugogodišnji saradnik, Romeo Grill. On je bio uz nju od samih početaka, mentor, producent, kompozitor, čovek koji je oblikovao njen umetnički put dok je ona tek koračala kroz svet muzike i čovek koji je čuvao pri penjanju na svaku sledeću stepenicu.

Romeo, večna nit u njenom životu

Njihova veza možda nije opstala u romantičnom smislu, ali su njihovi profesionalni i emotivni putevi ostali neprekinuti. Romeo je, na svoj način, večna nit u njenom životu, prisutan u svakom stihu, u svakoj pesmi koja nosi trag njihovog zajedničkog stvaralaštva.

Njihova priča počela je kroz muziku, kao saradnja koja je podržavala Kaliopi dok je sa šesnaest godina zakoračila u svet šou-biznisa.

"Mi smo prvo krenuli kao saradnici, kao ljudi koji su bili u istom bendu, koji su radili. On je bio i moj producent, moj kompozitor, moj mentor, čovek koji me čuvao na tom putu. Čuvao me je od mnogih oscilacija koje su vezane za taj šou-biznis, u kojim, kad krećeš sa 16 i po godina, 17, nije nimalo lako."

Umetnička povezanost koja ne prestaje

Iako se njihov brak završio, veza kroz umetnost ostala je neprekinuta. Nakon rastanka, zajedno su ušli u studio i stvarali dalje, potvrđujući da prava povezanost može da opstane kroz kreativnost.

"Poznato je to da kad smo se mi rastali, u stvari, mi smo baš tada ušli u studio i radili moj povratnički album kojim sam se ja vratila u Makedoniju, ’99. godine. Onda se desilo ponovno vraćanje na Evroviziju 2012. Smatram da smo uspeli da sačuvamo esencijalnost u našem odnosu."

Komunikacija kroz pesme

Iako njihova romantična veza više ne postoji, komunikacija između Kaliopi i Romea nikada nije prestala – ona je prešla na drugi, suptilniji nivo, kroz muziku i pesme koje zajedno stvaraju. Kada je upitana o savetima koje joj je bivši suprug dao za buduće ljubavi, Kaliopi ističe da reči tada nisu bile potrebne.

"Nije bilo takvog momenta među nama verbalno, ali mi često komuniciramo kroz pesme. Ja mislim da mi je puno toga rekao pesmama. Najpre i najviše, u pesmi "Vučica". Tamo je oslikao dobar deo mene, i onoga kroz šta sam ja, u određenim trenucima života prolazila, kako su se ljudi ophodili prema tome kako sam ja to prolazila..."

Večnost umetnosti i emocije

Ta pesma, kao i mnoge druge koje su nastale u njihovoj saradnji, postala je most između prošlosti i sadašnjosti, između iskustava koja su oblikovala Kaliopi i njene sposobnosti da iz njih stvara umetnost. Iako godinama nisu razmenjivali reči, Romeo je bio i ostao pažljivi posmatrač, uvek prisutan, sa pažnjom i inteligencijom koja je nadilazila običnu komunikaciju.

"U tom periodu, mi uopšte nismo ni komunicirali godinama, da nešto da ja njemu pričam šta se meni dešavalo. Mene je on samo pratio jednim okom. On je jako inteligentan čovek."

Kaliopi naglašava da je njihova veza u umetničkom smislu večna, nit razumevanja i poštovanja između njih nikada nije nestala.

"Nikad. Nikad i neće. To ne može da umre, jer ako to umre, znači da je sve ovo bila laž do sada."

Umetnička alhemija ljubavi

Kaliopi ne priča o prošlosti. Ona govori o večnosti. O nečemu što je nadživelo sve što se zove ljubav, vreme, razlaz...

Priča o bivšim supružnicima svih ovih godina nama pred očima postajala je umetnička alhemija, prostor u kojem se bol pretvarao u pesmu, tuga u snagu, a gubitak u stvaralaštvo. Poverenje, poštovanje i razumevanje gradili su nit koja i danas prolazi kroz svaki trenutak njenog života i kroz svaki ton njenog glasa.

Svaka pesma Kaliopi nosi delić Romea, njegovu inteligenciju, strast, prisustvo koje ne poznaje vreme. Ta nit boli, jer podseća na sve što je volela i izgubila, ali istovremeno nosi snagu koja je oblikovala umetnicu i njen glas. Svaki stih je trag večne povezanosti, intimni dijalog koji ne prestaje, koji inspiriše i pogađa pravo u srce svakog ko je ikada voleo i ikada bio voljen.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.