"Srpske ratnice" iz Kisača postale su svetski fenomen: Kako "samurajka" iz Prizrena čuva Kosovo i Metohiju

Iz malog vojvođanskog mesta do velikih svetskih galerija - put umetnosti ponekad počinje tamo gde ga najmanje očekujete.

U svetu umetnosti retko se događa da jedan projekat, nastao iz duboke lične vizije i posvećenosti tradiciji, preraste granice zemlje u kojoj je nastao i postane tema međunarodnog interesovanja. Upravo to se dogodilo sa projektom "Srpske ratnice" umetnika Pavela Surovog iz Kisača.

Njegove fotografije, u kojima se narodne nošnje, mitologija, religijski simboli i snažne ženske figure spajaju u gotovo nadrealne prizore, privukle su pažnju umetničkih krugova širom sveta - od Evrope do Kine. Ono što je počelo kao deo projekta za Evropsku prestonicu kulture Novi Sad 2022, ubrzo je postalo mnogo više od lokalne umetničke priče.

Danas se o tim fotografijama govori kao o vizuelnom jeziku koji spaja istoriju, identitet i univerzalne arhetipove, dok sam autor veruje da umetnost ima snagu da poveže različite kulture i pokrene dijalog između naroda.

U razgovoru za naš portal, Pavel Surovi govori o tome kako su nastale "Srpske ratnice", zašto su njegove protagonistkinje uvek žene i kako se dogodilo da vizija nastala u Kisaču postane deo globalnog umetničkog razgovora.

Kada su "Srpske ratnice" počele da osvajaju svet

Upitan kada je prvi put pomislio da bi “Srpske ratnice” mogle da osvoje međunarodnu scenu, a posebno Kinu, kao i da li je očekivao ovakav odjek, Surovi kaže da je pre svega poželeo da edukuje publiku.

- Moje srpske ratnice su sastavni deo projekta „Tron“ koji sam pravio za Evropsku prestonicu kulture – Novi Sad 2022. Organizator je insistirao na multikulturalizmu i suživotu naroda, koji žive na ovim prostorima, ali ja sam hteo više od toga, hteo sam da umetničkim fotografijama iz opusa „Tron“ predstavim Evropsku prestonicu kulture u filozofskom, duhovnom, istorijskom i hrišćansku smislu, kakva i zaslužuje i treba da bude oslikana. Da inostrani gosti posete Novi Sad da vide nešto što nisu do sada videli i da ih to i zadivi - ne samo puke fotografije lepih devojaka u lepim narodnim nošnjama, već hiperestetizovane fotografije sa filozofskim alegorijama i skrivenim porukama.

Surovi je publici želeo da prikaže mističnost narodnih nošnji i simobola koje one skrivaju na sebi, preko svojih muza.

- Želeo sam da da edukujem, da inspirišem, ali i da malo provociram. Žene su glavne protagonistkinje mojih fantazmagoričnih bajki, dok je moj kredo bio da fotografišem samo arhaične narodne nošnje u kojima vizionarski vidim inspiraciju i šta će predstavljati u mom svet ideja. Dve godine sam bio duhovno i kreativno predan projektu i doslovno mentalno disao za njega, jurio da kupim sve rekvizite, strastveno fotografisao i svakim danom rastao u želji da svaki dan prevaziđem sebe.

Tada su moji "neprijatelji" "udarili" sa svih strana. Na slovački Božić je izašao intervju „Pavel Surovi otkriva mističnost narodnih nošnji prikazanih u novom svetlu“ gde su prikazani Arhanđeli Mihailo i Gavrilo, srpske Ratnice, srpske kraljice, Templarke, Marija Magdalena, Madona, Sveta Tereza u narodnim nošnjama... Tog trenutka je moja inovativnost i kreativnost preskočila sve ustoličene dogme, lokalno i malograđansko, crkveno i odskočila je u svet... Tada sam prvi put sebi rekao da toliku duhovnost mojih fotografija, inovativnost i kreativnosti ne može niko na svetu da zaustavi - i tako je i bilo. Ali ni tada nisam razmišljao da će moje fotografije da imaju takav odjek.

Surovi je dobio prvu nagradu za Srpske ratnice na Međunarodnom takmičenju IBEFF u Rusiji od umetničke javnosti što je ujedno bila i potvrda njegovog umetničkog izražaja. Potom je za kratak period osvojio 100 medalja iz ovog opusa.

Kada umetnost prelazi granice i spaja kulture

Kako kaže, za njega je lično značilo to što ideje prelaze granice i spajaju kulture, jer je uspeo da probudi arhetipe na različitim kontinentima.

- Potvrdila se hipoteza da prava umetnost ne poznaje granice. Moje fotografije postale su ulja na platnima, moje ideje su čitljive i prepoznatljive na svim kontinentima, a snaga mojih fantasmagoričnih protagonistkinja viđena je u očima, koje svi primete i očitavaju bilo gde u svetu, u njihovoj dostojanstvenosti i moći. I da, arhaična narodna nošnja je element koji spaja sve kulture i svako na njoj traži svoje simbole, a fotografije postaju dijalog među gradovima, državama i narodima. Svako vidi deo svoje istorije i odeće u njima, što je još jednom prilika da preispitamo ko smo, šta smo i odakle dolazimo. А najviše mi značilo na ličnom planu da čovek iz malog sela sa znanjem bez ičije pomoći i protekcija može da uspe sa kvalitetnim radom u svetu!

Kada vizija iz Kisača postane deo globalne umetnosti

Na pitanje kako se oseća umetnik kada njegova vizija iz Kisača postane deo globalnog razgovora o lepoti, snazi i istoriji žene, opisuje kao - fatamorganu.

- Izgleda neverovatno, nepojemljivo. Kao san, ali ipak istinito. Mnoge Kineske delegacije su došli u Kisač da pogledaju izložbu, da vide to čudo, što je fascinatno, nakon čega su sve isfinansirali kako bi me doveli kao umetnika da izlažem u četiri grada u Kini. Dva puta sam izlagao u Pekingu i predstavljao Srbiju, potom u Tajanu i Nandžingu. Takođe sam imao posetu jednog feminističkog društva, koje me je veoma iznenadilo, jer su želele da postanem njihov glasnogovornik. To mi je dalo snagu da stvaram nove opuse, a najnoviji je Etno renesansa - moćan projekat koji spaja opet ceo svet.

Tradicija kao inspiracija za savremenu umetnost

Upitan šta ga inspiriše da spaja arhaične motive, istoriju i nadvremensku simboliku u svojim radovima objašnjava u dve reči - vizuelna komunikacija.

- Ako pristupite tradiciji s ljubavlju i pažljivo s jedne strane, ali inovativno kroz prizmu duhovnosti i filozofije s druge, možete sublimacijom i transcedovanjem stvoriti jednu novu vizualnu komunikaciju, koja tradiciju transformiše i prikazuje u novom svetlu. Ako je prisutan naboj novih ideja i emocija dobijate totalno novi kontekst cele priče. Oživljavam tradiconalno u savremenoj estetici.

Moje fotografije su most između mita i folklora, modne fotografije i dvorskog slikarstva, istorije i onostranog sveta. Narodna nošnja i njeni delovi koji bi u tradicionalnim pa čak i konzvervativnim etnološkim krugovima ostali samo folklorni detalji i predmeti u muzejima, kao dokaz jednog vremena i prošlosti kod mene postaju moćno sredstvo za reinterpretaciju kulturnog nasleđa, koje uz pomoć transformacije pretvaram u nove svetove u kojima vladaju moje boginje. Potvrđujem da tradicija nije samo simbol prošlosti i predmet sadašnjosti, da nije statična, nego živa materija, koja je uvek dostupna interpretaciji umetnicima u različitim vremenima.

Snaga i mit srpskih ratnica

Njegove ratnice deluju snažno, gotovo mitski, zbog čega se nameće pitanje koliko je u njima borba, a koliko oslobađanje?

- Da, srpske arhaične narodne nošnje crpe inspiraciju od viteških oklopa i ratničkih odora, a seriju fotografija “Srpskih ratnica” sam presvukao utkanim duhovnim oklopom. Kod mene su u prvom planu snažne-moćne žene kao ratnice, amazonke, kraljice, templarke, anđeli, svetice, sveštenice, samurajke, gejše… ali uvek dostojanstvene. Moja “Srpska samurajka” iz Prizrena čuva Kosovo i Metohiju. Carica Milica je okrenuta hrišćanstvu. Život je neprestana borba, uvek nešto branimo, a moje “Srpske ratnice” kroz alegorije i mit čuvaju sećanje na Srbiju kao zemlju neustrašivih ratnika iz slavnih vremena.

Fotografije između istorije i filozofije

Dok posmatra svoje fotografije, pitali smo ga da li više vidi istoriju, umetnost ili filozofiju snage i slobode?

- Fotografije su arhetipi prošlosti, koje vizionarski i nadvremenski prikazuju mitove, simbole i snove. One jesu istorija i prošlost i sadašnjost i daleka budućnost. Fotografišem izričito prirodnu žensku lepotu, koja je univerzalna i kojoj danas svet sve manje teži. Ali se u mojim delima vide nov pravac u umetnosti, koji vodi dijalog sa starim majstorima renesanse, dok stvara novi vizualni jezik kao spoj umetnosti i etnologije, tradicije i modernog doba, kao i istorijsko – nacionalnog obeležja u domenu modnog dizajna. Fotografije imaju ulogu da edukuju, da postiču na razmišljanje, na dijalog, ali i da blago provociraju. Kada različiti narodi počnu da prisvaja ove fotografije kao svoje - tu otkrivamo koliko smo različiti, ali ipak povezani sa drugima preko simbola na narodnim nošnjama.

Kada su ideje postale globalne

Surovi se seća tačnog trenutka kada je znao da su njegove ideje proročanske i spremne da zasijaju globalno.

- Sve je počelo u Kini u Pekingu 2010. godine kada sam osvojio prvu nagradu žirija za najbolji grafički osmisleni brend sveta na međunardnom takmičenju HiiiBrand. Posle sam svake godine osvajao u Kini, Rusiji, USA, Italiji, Rumuniji, Slovačkoj srebrne i bronzane medalje iz grafičkog dizajna. Kina i Rusija su me prve afirmisale i prepoznale kao umetnika svetskog ranga i mogu reći otvoreno to me je proslavilo i u Srbiji i skrenulo pažnju javnosti da postoji neki Pavel Surovi iz Kisača, koji je svojim radovima i vizijama stekao svetski renome kao grafički dizajner. 
Onda se grafički rad i uspeh prelio i u fotografisanje. To sam shvatio kada sam spojio srpske udajne narodne nošnje sa mačevima, štitovima, puškama, kuburama... tako su nastale Srpske ratnice.

Kada sam obukao Arhanđele u narodne nošnje. Kada sam napravio zavodno grešnu Svetu Terezu. Inspirativnu Mariju Magdalenu. Kada sam obukao Elizabetu I Tjudor u slovačku narodnu nošnju iz Aradca. Kada je Simonida Stanković, ćerka Milića od Mačve prorokovala u njenim kritičkim osvrtima na moja umetnička dela rečima da će ovi radovi prevazići lokalne, regionalne i državne granice. Tako je i na kraju bilo.

Kakvu poruku nose "Srpske ratnice"

Dok se žene ogledaju u njegovim ratnicama i poistovećuju se Surovim protagonistkinjama jer su lepe, jake i moćne, a presvučene starim slovenskim i hrišćanskim simbolima i mitovima, umetnik čija lična vizija i ambicija oblikuju način na koji predstavlja našu zemlju, sam priznaje da je ovo predstavljanje Srbije na najuzvišeniji filozofsko-duhovni način.

Za kraj, pitali smo Surovog, kada se osvrne na svoj rad, šta misli - koje poruke će “Srpske ratnice” nositi ljudima još za deset, dvadeset godina?

- Diviće se i za 200 godina. Tom spoju filozofije, duhovnosti, tradicije i jedne nadvremenske i onostrane budućnost tj. njihove tadašnost.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.