Može li majka da doji bebu i da koristi lekove: Dr Ćećez rešava nedoumice mnogih mama

Dojenje je prirodan i najbolji način hranjenja deteta. Majčino mleko je jedina biološki kompetentna hrana koja u potpunosti odgovara i zadovoljava sve potrebe novorođenčeta, omogućavajući mu pravilan rast i razvoj.

Sva istraživanja pokazala su da najveći broj majki, od 95 do 97 odsto njih može uspešno da doji svoje dete.

Kako za Ona.rs kaže dr Đurđica Ćećez, pedijatar-neonatolog iz GAK "Narodni front", danas se zna da je oko 90 odsto lekova koje uzimaju majke prihvatljivo uz dojenje zdravog terminskog novorđenčeta.

- Ovo je važno znati, jer se ponekad u praksi olako savetuje prekid dojenja, posebno u situacijama kad majke koriste lekove - kaže dr Ćećez.

- Zato je prilikom odluke o dojenju i izboru leka od posebnog značaja saradnja pedijatra i lekara drugih specijalnosti koji leče majku. Donošenje ispravne odluke o mogućnosti dojenja je od velikog značaja.

Razlozi za prekid dojenja i/ili ishrane majčinim mlekom su retki. Kontraindikacije mogu biti ili od majke ili od deteta, apsolutne i relativne, privremene ili trajne.

Postoje stanja kada sam akt dojenja nije moguć, ali se savetuje nastavak hranjenja deteta izmlazanim majčinim mlekom.

Nasledne bolesti metabolizma

Kontraindikacije za dojenje i ishranu majčinim mlekom kod deteta su retke nasledne bolesti metabolizma.

- Tu spadaju galaktozemija (1 na 20.000 - 200.000 novorođenčadi) kada se umesto majčinog mleka upotrebljavaju posebne mlečne formule bez laktoze ili mleka na bazi soje, kao i fenilketonurija (1 na 5.000 - 100.000 novorođenčadi) koja predstavlja poremećaj metabolizma amino-kiseline fenilalanina. Otkriva se rutinskim skriningom posle rođenja. Srećom, majčino mleko, za razliku od kravljeg mleka ima nizak nivo fenilalanina, pa je dojenje ponekad moguće uz kontrolu nivoa fenilanaina u krvi. Ukoliko se utvrde povećani nivoi fenilalanina u krvi deteta, dojenje, tj. ishrana majčinim mlekom se ograničava ili se potpuno isključuje, a odojče se prevodi na ishranu specijalizovanom formulom sa niskim sadržajem fenilalanina - objašnjava dr Ćećez.

Još jedna kontraindikacija za dojenje je leucinoza. Ova bolest se javlja kod jednog od 200.000 novorođenčadi i karakteriše je urin koji ima miris javorovog sirupa.

Šta kad beba ne može aktivno da sisa?

Postoje, takođe, i stanja kad novorođenče ne može da sisa, ali majčino mleko ostaje hrana izbora. To su, kako navodi dr Ćećez, teški, najčešće obostrani kompletni rascepi usne i nepca koji onemogućavaju sisanje. U ovim situacijama savet je da se majka izmlaza i da hrani dete svojim mlekom.

- Zbog imunoloških svojstava majčinog mleka deca na prirodnoj ishrani manje obolevaju, a dokazano je i da imaju mnogo bolji ishod lečenja od dece koja se hrane mlečnom formulom - ističe dr Ćećez.

Takođe, prevremeno rođena deca pre navršene 34. gestacijske nedelje obično ne mogu aktivno da sisaju, ali je obavezan savet majkama da podstiču i održavaju laktaciju i hrane novorođenče svojim izmlazanim mlekom.

Lekovi i dojenje

Apsolutne kontraindikacije za dojenje od majke su maligne bolesti u fazi lečenja, aktivna tuberkuloza ili HIV. Takođe, ukoliko je majka na terapiji određenim vrstama lekova, ne bi trebalo da doji bebu. U te lekove spadaju radioaktivni jod, litijum, soli zlata i citostatici.

Ipak, ukoliko majka mora da uzima lekove, potrebno je izabrati lek koji je najbezbedniji za dete, u najmanjim mogućim terapijskim dozama.

Dr Ćećez ističe da bi lekove trebalo uzimati uvek pre podoja, jer je tada koncentracija leka u mleku najmanja.

- Ako majke uzimaju lekove koji deluju na centralni nervni sistem kao što su, na primer, antidepresivi, antiepileptici ili benzodiazepini, važno je pratiti stanje deteta i eventualno blagovremeno uočiti pojavu neželjenih efekata. Na primer, ukoliko primeti slabije sisanje, pospanost, snižen mišićni tonus, slabije napredovanje u telesnoj masi, pojavu cijanoze, žutice ili bilo koji drugi neželjeni efekat leka, potrebno je da se javi pedijatru. Ponekad je potrebno određivati dozu leka u krvi novorođenčeta - objašnjava dr Ćećez.

A šta ako se uoče neželjeni efekti leka?

Naša sagovornica navodi da se tada savetuje zamena drugim lekom koji je bezbedniji u periodu dojenja.

Konačno, majke koje uzimaju opojne droge (heroin, kokain, metamfetamine) ne treba da doje.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.