Dražena svoju bebu nije dodirnula mesec dana: "Ona na jednoj strani, ja na drugoj, svaka bije svoju bitku"
Kako se sećanje vraćalo i vreme prolazilo, sve više su je obuzimale emocije i nedostajanje bebe koju nikada nije ni videla
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Ona.rs.
<% message.text %>
Anja
Ljudska bića su sisari i oni sisaju, dakle beba sisa, a majka je doji - ne obrnuto.
Podelite komentar
D
Ti bar imas svoje dete..
Podelite komentar
Neonatalna sestra
Mnogo gresite da su to samo dodiri med sestre bez emocija. Akušerke i neonatalne sestre,bar u porodilištu gde sam ja radila svaku bebu koja nije imala majku pored sebe iz bilo kog razloga gledali smk sa mnogo vise ljubavi neznosti.Neki ce prepoznati pricu iz jednog mesta u Srbiji (namerno zbog tog deteta ne zelim da se zna,jer ne znamo zna li istinu o svom poreklu).Ostavljen od majke koja je pobegla iz porodilišta i ostavila ga na krevetu dok su ostale porodilje iz sobe mislile da je otisla u VC. Porodjena sa tudjom knjizicom jer pri prijavi policiji takvo lice na toj adresi nije postojalo (peroid 90 tih kada nisu postojali protokoli ). Beba istaje u porodilištu nosamo je sa nama u vizitu da svojim vec placom bebe ne ometa pedijatra u pregledu novorođenčadi,mi koji smo imali malu decu donosimo garderobicu,kuvamo joj kašice,iznosimo u bolnicki krug na vazduh ,uspavljujemo u narucju.Nemojte me pitati kako je ta beba i zašto ostala 6 meseci na neonatologiji verovatno opet u pitanju te jbn 90te.Nacelnik odeljenja nikada nije otisao kuci i nikada nije legao u krevet kuci da pre toga nije obisao NAŠU BEBU ili nazvao telefonom da pita za nju sta radi.Kada je beba imala 3 meseca morala je na operaciju pupcane kile svi smo strepeli kao da je nasa rodjena beba .Noc posle operacije dezurala je starija sestra za koju smo svi mislili da je manje emotivna(samo je vrlo vesto krila emocije) brinule kako ce NAŠA BEBA provesti noć.Dolazim ujutro u smenu zaticem ukočenu koleginicu koja polulezeci u stolici(drvenoj) sedi i na grudima drzi NAŠU BEBU da spava,tako su proveli noć.Druge koleginice babice i pedijatriske su preuzele sve njene poslove.Saznali smo da je usvojena od jedne divne porodice,a mi smo za osmi mart godinama dobijale cestitku od NAŠE BEBE "divnim tetama koje su me mazile i pazile srećan 8.mart"Eto i dan danas kada se setim tog slučaja suze same teku.Nadam se da je najsrecniji covek to malo bice koje smo voleli kao nase rodjeno
Podelite komentar