Biljka koja svako dvorište pretvara u bajku: Kada procveta izgleda kao plava kiša, a stvara rajsku hladovinu

Postoje biljke koje samo rastu u dvorištu, i postoje one koje potpuno promene njegovu atmosferu. Visterija spada u ovu drugu grupu. Kada procveta, teško je ostati ravnodušan, jer njeni dugi cvetovi padaju sa grana kao nežni slapovi boje, stvarajući prizor koji više liči na filmsku scenografiju nego na običan vrt.

Mnogi je prvi put primete upravo na fotografijama iz romantičnih vrtova ili u dvorištima iskusnih baštovana. Razlog za to je jednostavan: visterija traži strpljenje. Ali kada jednom procveta, postaje jedan od najlepših ukrasa koji možete da zasadite u dvorištu.

Plava kiša koja osvaja vrt

Visterija može da naraste zaista impresivno. Njene loze dostižu visinu od šest do čak dvadeset metara, a postoje i primerci koji su još viši. Upravo zato joj je potreban snažan oslonac, poput pergole, rešetke ili ograde, uz koji može da se penje i širi.

Najveća čar ove biljke su njeni cvetovi. Oni rastu u dugim grozdovima koji podsećaju na klip grožđa i elegantno se spuštaju sa grana. Zbog tog prizora visterija je dobila i popularan naziv "plava kiša", iako postoje i sorte sa belim i roze cvetovima.

Cvetanje počinje u maju i traje tokom juna. Tada se oko biljke širi snažan i opojan miris koji privlači pčele i druge insekte. Čak i kada cvetovi opadnu, visterija ostaje dekorativna, jer na mestu cvetova nastaju duge, plišane mahune koje mogu da ostanu na granama tokom cele zime.

Biljka koja voli prostor i svetlost

Visterija raste brzo i u jednoj sezoni može da poraste i do tri metra. Vremenom postaje masivna i teška, pa joj je potreban stabilan oslonac koji će moći da izdrži njenu težinu.

Najčešće se sadi uz pergole, zidove ili ograde, jer njene duge loze mogu da prekriju velike površine i stvore prirodan hlad. Ipak, nije preporučljivo saditi je previše blizu kuće. Njeni koreni su snažni i mogu da se šire, pa je bolje da ima dovoljno prostora oko sebe.

Što se tiče zemljišta, visterija nije posebno zahtevna. Može da raste i u siromašnijem tlu, ali će najlepše uspevati u zemljištu koje je dobro drenirano i koje zadržava dovoljnu količinu vlage.

Ova biljka voli svetlost i dobro podnosi direktno sunce. Ipak, idealno je da njen koren bude u hladu. Ako u dvorištu nemate prirodnu senku, možete je napraviti tako što ćete oko visterije posaditi druge biljke visine najmanje pola metra.

Strpljenje je ključ za cvetanje

Prvi cvetovi obično se pojavljuju tek dve do tri godine nakon sadnje. Biljci je potrebno vreme da ojača, razvije koren i dovoljno se raširi.

U prvoj godini posebno je važno da je zaštitite tokom zime. Zalivanje treba da bude redovno, jer ako biljka ostane bez dovoljno vode, cvetanje može biti slabije.

Orezivanje se obavlja nakon cvetanja. Tada se grane skraćuju približno do polovine njihove dužine. Ako se desi da visterija ne procveta u proleće, orezivanje može pomoći da se podstakne rast novih pupoljaka.

U tom slučaju, duge grane se dodatno skraćuju, a isti postupak se ponavlja i u jesen. Na kraju od prvobitne dužine ostaje otprilike četvrtina grane. Upravo na tim skraćenim izdancima naredne godine se pojavljuju pupoljci iz kojih izrastaju novi cvetovi.

Visteriju je moguće oblikovati i kao malo drvo. Da bi se to postiglo, u prvim godinama nakon sadnje grane se postepeno prepliću i usmeravaju u spiralu. Tako biljka dobija stabilnu formu i vremenom se pretvara u jedinstven ukras svakog dvorišta.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.