Svi leti zalivaju cveće, ali zaboravljaju beton: Da li ga tokom toplotnog talasa treba rashlađivati?

Kada temperatura pređe 35 stepeni, većina ljudi razmišlja kako da rashladi kuću, dvorište i biljke. Ipak, malo ko se zapita šta se dešava sa betonom koji je satima izložen jakom suncu. Terase, prilazi i dvorišta tokom leta mogu da se zagreju toliko da je po njima gotovo nemoguće hodati bosim nogama, pa se mnogi pitaju da li ekstremna vrućina može da izazove pucanje betona i da li ga treba polivati vodom.

Odgovor nije sasvim jednostavan. Samo sunce retko je jedini krivac za nastanak pukotina, ali visoke temperature mogu da ubrzaju procese koji dovode do njihovog pojavljivanja.

Zašto beton puca leti?

Beton je izuzetno čvrst materijal, ali nije potpuno otporan na temperaturne promene. Kada je izložen direktnom suncu, njegova površina može da dostigne temperaturu i višu od 60 stepeni Celzijusa. Tada dolazi do širenja materijala, a kada se tokom noći ohladi, ponovo se skuplja.

Ako je beton pravilno izveden, sa kvalitetnom podlogom i dilatacionim spojevima koji mu omogućavaju da "radi", ove promene uglavnom ne predstavljaju problem. Međutim, kada spojevi nedostaju, podloga nije dobro pripremljena ili je beton lošijeg kvaliteta, upravo letnje vrućine mogu da ubrzaju nastanak pukotina.

Posebno su osetljive novoizlivene betonske površine. Ukoliko se beton prebrzo osuši zbog visokih temperatura i jakog sunca, voda iz njega isparava pre nego što završi proces očvršćavanja, pa se mogu pojaviti sitne površinske pukotine.

Da li treba polivati beton vodom?

Ukoliko je beton star nekoliko godina, povremeno polivanje vodom u večernjim satima može da rashladi njegovu površinu i učini boravak u dvorištu prijatnijim. Ipak, to nije način da se spreči pucanje ako ono nastaje zbog loše podloge, nedostatka dilatacionih spojeva ili drugih građevinskih problema.

Kod sveže izlivenog betona situacija je drugačija. Građevinski stručnjaci naglašavaju da je tokom prvih dana veoma važno održavati beton vlažnim kako se ne bi prebrzo osušio. Zbog toga se novi beton često zaliva vodom ili prekriva zaštitnim folijama i platnima koja usporavaju isparavanje vlage.

Važno je i da se užaren beton ne poliva ledenom vodom usred najjačeg sunca. Nagla promena temperature može dodatno da optereti površinski sloj, pa je mnogo bolje rashlađivanje obaviti uveče ili rano ujutru običnom vodom.

Kako da sprečite pucanje betona?

Iako vremenske prilike imaju određeni uticaj, stručnjaci ističu da je kvalitet izrade mnogo važniji od same temperature vazduha. Pravilno pripremljena podloga, odgovarajuća debljina betona, kvalitetna armatura i dobro raspoređeni dilatacioni spojevi značajno smanjuju mogućnost nastanka pukotina.

Ako planirate betoniranje tokom leta, najbolje je da radove izvodite u jutarnjim ili večernjim satima, kada temperature nisu ekstremno visoke. Nakon izlivanja, beton treba zaštititi od prebrzog isušivanja i redovno održavati vlažnim tokom prvih nekoliko dana.

Kada pukotine nisu razlog za paniku?

Sitne, tanke pukotine na površini betona često predstavljaju estetski problem i ne znače da je konstrukcija ugrožena. Međutim, ako su pukotine široke nekoliko milimetara, produžavaju se ili se pojedini delovi betona podižu i sležu, to može ukazivati na ozbiljniji problem sa podlogom ili načinom izrade.

U takvim slučajevima nije dovoljno samo zaliti beton ili popuniti pukotinu. Potrebno je utvrditi uzrok kako bi se sprečilo dalje oštećenje.

Na kraju, odgovor na pitanje da li letnja vrućina može da "slomi" beton glasi, može da doprinese nastanku problema, ali gotovo nikada nije jedini krivac. Mnogo češće su u pitanju greške u izvođenju radova koje ekstremne temperature samo učine vidljivijim.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.