Umesto da sruši svinjac, pretvorila ga je u vikendicu i stvorila senzaciju: Čak su i arhitekte ostale bez daha

Velika kuća u češkom selu Panoší Újezd vremenom je postala prevelika za svoju vlasnicu. Kada je odlučila da smanji imanje i zadrži samo deo poseda, izbor je pao na objekat koji bi većina verovatno bez razmišljanja srušila - stari svinjac i mali komad vrta pored njega. Verovala je da upravo tu može nastati prostor za odmor tokom toplijih meseci.

Zgrada je bila u veoma lošem stanju. Kameni zidovi su bili dotrajali, unutrašnjost gotovo neupotrebljiva, a malo toga je ukazivalo da bi se nekadašnji gospodarski objekat mogao pretvoriti u prijatnu vikendicu. Ipak, vlasnica nije želela da kreće od nule i umesto rušenja odlučila je da sačuva postojeću strukturu.

Za projekat je angažovala arhitektkinju Lenku Milerovu, koja potiče iz istog kraja. Saradnja je u početku trebalo da bude vrlo skromna - vlasnica je prvobitno želela samo projekat za jedan veliki prozor koji bi otvorio prostor ka dvorištu. Međutim, kako su radovi odmicali, ideja je rasla. Jedan prozor postao je nekoliko novih otvora, a jednostavno uređenje pretvorilo se u kompletnu obnovu objekta površine svega 32 kvadratna metra.

Svaki zid, kamen i detalj prošli su kroz proces preispitivanja. Stara građevina je zadržala svoj autentični karakter, ali je dobila potpuno novu funkciju.

Najveća promena vidljiva je na fasadi. Novi prozorski otvori duboko su urezani u debele kamene zidove i uokvireni monolitnim betonom. Isti beton se nastavlja i u enterijeru, gde postaje element koji istovremeno služi kao klupa, prostor za drva, sofa, stepenik, pa čak i kada.

Umesto skrivanja konstrukcije i materijala, ceo projekat zasniva se na njihovom isticanju. Kamen je očišćen i ostavljen vidljiv, opečni zidovi premazani cementnim slojem, a beton je korišćen za gotovo sve nove elemente. Zbog toga enterijer deluje sirovo, gotovo industrijski, ali istovremeno skladno.

U kući postoji samo jedna glavna prostorija. Nema hodnika, komplikovanih rasporeda ni pregrada. Sve je podređeno jednostavnosti i svakodnevnoj upotrebi prostora. Veliki prozori unose obilje prirodne svetlosti, dok čelični okviri dodatno naglašavaju minimalistički karakter enterijera.

Posebno je zanimljivo rešenje kupatila. Umesto zasebnog volumena, ono je delimično ukopano u teren sa druge strane objekta, čime je dobijen dodatni prostor bez narušavanja originalnog izgleda kuće.

Iako je objekat mali, izgradnja je trajala znatno duže nego što se očekivalo. Na gradilištu je gotovo sve vreme radio isti zidar, kojeg je vlasnica lično odabrala. On je izveo brojne zahtevne betonske detalje koji su postali zaštitni znak projekta. U radove su se vremenom uključili i članovi porodice - otac arhitektkinje izradio je metalne nosače za ulazna vrata, dok je vlasnica sama dovršila spoljnu kuhinju.

Pošto je u pitanju vikendica, projekat nije bio opterećen strogim standardima klasične stambene gradnje. Fokus je bio na osnovnoj zaštiti od hladnoće i ventilaciji, dok su ostala rešenja ostavljena slobodnijem pristupu. Upravo ta sloboda omogućila je nekonvencionalna rešenja.

Danas je teško poverovati da je reč o nekadašnjem svinjcu. Za razliku od mnogih sličnih prenamena koje brišu tragove prošlosti, ovde su nesavršenosti namerno zadržane. Grubi zidovi, vidljiv beton i tragovi ručnog rada podsećaju na prvobitnu namenu objekta.

Možda upravo zato ova mala kuća ostavlja snažniji utisak od mnogih većih i skupljih projekata. Nema luksuznih obloga ni spektakularnih arhitektonskih efekata, već nešto ređe - osećaj da je nastajala postepeno, strpljivo i uz poštovanje onoga što je već postojalo na tom mestu.

(Ona.rs/Jutarnji.hr)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.