Na ovim mestima u dvorištu trava NIKADA neće izrasti, ali postoje genijalna rešenja: Uzaman sejete i zalivate

"Gde on prođe, tu trava više ne raste." Čuli ste to sigurno nekada, ali ako ste primetili da se i u vašem dvorištu na pojedinim mestima trava konstantno suši, proređuje ili prelazi u golo blato, budite sigurni da nije u pitanju nikakav urok, već čista priroda.

Svaki pravi domaćin zna koliko truda i zalivanja ode na uređivanje dvorišta, pa opet pojedini delovi ostaju žuti i ružni. Da biste imali bujan i zdrav travnjak, travi su neophodni puno sunca, hranljiva zemlja i umerena vlažnost. Kada samo jedna od ovih stvari fali, nastaje problem. Umesto da uzalud bacate novac na novo seme, zalivanje i prihranu, najpametnije je da prihvatite situaciju i te krizne tačke uredite na potpuno nov način.

Predstavljamo vam četiri kritična mesta na kojima trava skoro nikada ne uspeva i savete šta umesto nje možete da uradite.

Gusta hladovina ispod drveća i uz sam zid

Šta god da pokušate, pod gustim krošnjama starih stabala ili tik uz visoki zid kuće trava jednostavno nema šanse. Sunčeva svetlost tu skoro i ne dopire, a veliko korenje drveća upija svu vodu i hranljive materije iz zemlje.

Svakako je mnogo lakše za održavanje, a i daleko lepše izgleda, ako oko drveta napravite krug od malča ili posadite biljke koje obožavaju hlad.

Ukoliko želite da taj deo ipak zeleni, odličan izbor je japanska pahisandra, čiji sjajni tamnozeleni listovi ostaju jedri tokom cele godine, a sama se širi putem podzemnih izdanaka. Ako volite mirise, mirisna broćika pravi prelep niski tepih u dubokoj hladovini i u proleće miriše na vanilu. Za one koji ne žele nikakvo orezivanje, jelenski jezik (holivudska paprat) idealan je izbor za hladnije krajeve.

Za šarene cvetne leje u hladu, uvek možete posaditi:

• Hostu, koja svojim džinovskim, dekorativnim listovima unosi šarm u svaki ugao;
• Šumsku paprat, sa nežnim, perastim listovima koji vole debelu hladovinu;
• Koleuse (ukrasnu koprivu) u sortama koje vole senku, poput sortnih linija Pinjata ili Trusti Rasti;
• Kaladijum, koji uspeva iz lukovica i osvežava baštu raznim kombinacijama boja;
• Šimšir, jer japanski ili šareni šimšir odlično podnose potpunu hladovinu dokle god je zemljište propusno;
• Virdžinijsku iteu, domaći žbun koji u leto privlači pčele mirisnim belim cvetovima;
• Sarkokoku (slatki šimšir), zimzelenu biljku koja cveta krajem zime i početkom proleća.

Mesta gde se parkira auto i gde se stalno gazi

Gde god se često prolazi, gde se deca igrajo ili gde redovno parkirate auto, zemlja postaje sabijena poput betona. U tako tvrdom zemljištu koren trave nema kiseonika, a voda ne može da prođe kroz zemlju već se samo razliva po površini ili pravi blato.

Na takvim mestima nema svrhe sejati travu. Najbolje i najtrajnije rešenje jeste da postavite čvrstu podlogu. Staza od dekorativnog kamena, cigle ili behaton ploča učiniće da vaš prilaz izgleda uredno, čisto i daleko funkcionalnije.

Rupe u dvorištu gde se voda uvek zadržava

Svi imamo onaj jedan niži deo u dvorištu gde se posle svake jače kiše napravi prava mala bara. Ležeća voda guši koren trave i ona tu brzo istrune.

Ako ste već probali sve načine da izravnate teren ili poboljšate drenažu i ništa nije pomoglo, vreme je za drugačiji pristup. Napravite ukrasno jezerce ili posadite biljke kojima "mokre noge" uopšte ne smetaju.

Izuzetno lepo rešenje je mocvarska perunika, koja izraste i do 70 centimetara visine i u proleće obraduje divnim plavo-ljubičastim cvetovima. Pored nje, možete posaditi i crveni dren, čije jarko crvene grane zimi izgledaju čarobno (samo mu obezbedite malo hladovine tokom vrelih letnjih dana).

Tu su još i močvarski hibiskus sa krupnim crvenim cvetovima, američka žuta vrba čije sive fine mace izbijaju u rano proleće, kao i crna božikovina, zimzeleni žbun koji rađa crne bobice ako u blizini imate mušku i žensku biljku.

Velike nizbrdice i strme padine

Kada posejete travu na velikim kosinama, svaka kiša spere i seme i zemlju pre nego što se išta primi. Pored toga, košenje trave na strmoj padini predstavlja pravu opasnost i nepotrebnu muku.

Najbolji izbor za ovakve terene jeste preuređenje u male kamene terase, pravljenje alpinijuma (kamenjara) ili sadnja otpornih biljaka koje dubokim korenom drže zemlju i sprečavaju njeno ispiranje.

Niska puzeća kleka je savršena za ovo jer se godišnje širi od 15 do 30 centimetara i napravi gust tepih širine i do 3 metra, a ne traži gotovo nikakvu negu. Za osunčane padine odličan je izbor i ukrasna trava zupčica sa dubokim korenom otpornim na sušu, dok za senovite kosine možete posaditi zlatnu zvezdu, zimzelenu biljku sa prelepim žutim cvetovima koja brzo prekrije ceo teren.

(Ona.rs / Southern Living)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.