Lekar Radmila Šehić za Telegraf.rs o MMR vakcini: Kada zdravo nevakcinisano dete ugrožava teško bolesno dete

Male boginje (morbile) su tesko virusno oboljenje za koje ne postoji specifičan lek, te je medicina jedini spas pronašla u sprovođenju blagovremene imunizacije. Sa uvođenjem MMR vakcine (kombinovana vakcina protiv malih boginja, zaušaka i rubeole), broj obolelih se znatno smanjio, te se bolest gotovo iskorenila.

Međutim, u poslednje vreme, sa pojavom dezinformacija i ekspanzijom društvenih mreža na kojima se te informacije pojavljuju, svedočimo određenom otporu roditelja prema vakcinaciji dece, čime dolazi do povećanog broja obolele, a samim tim i ugrožene dece.

Otkud se javlja ovakva vrsta rezistencije kao i kada je preporuka da se deca vakcinišu, razgovarali smo sa dr Radmilom Šehić iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć.

- Primarno vakcinisanje protiv malih boginja, zaušaka i rubeole treba sprovesti pri navršenih 12 meseci života, jednom dozom žive vakcine. Moguće je da se prva doza primi do navršenih 15 meseci života. To znači da se unutar 12. i 15. meseca života obavi vakcinacija. Revakcinisanje se sprovodi pre upisa u prvi razred osnovne škole. Nepotpuno imunizovana deca ili potpuno neimunizovana treba da prime vakcinu do 18. godine života - govori dr Radmila Šehić.

No, nameće se pitanje da li ipak postoji određena doza opasnosti, kao i da li su apsolutna sva deca u mogućnosti da prime vakcinu?

- Vakcina se ne daje samo kada postoje stroge kontraindikacije kao što su maligna oboljenja, korišćenje hemio i radio terapije i teška autoimuna oboljenja. Vakcina je po zakonu obavezna. I pored svih ovih saznanja mnogi roditelji imaju otpor, živeći u strahu i pod uticajem informcije da MMR vakcina ima neku vrstu povezanosti sa poremećajem autističkog spektra, što nije ni naučno, ni praktično dokazano. Iz svega je jedino proizašlo to da su male boginje ponovni problem i da je sve više obolelih mališana - ističe doktorka.

Kao što je naša sagovornica već pomenula, postoje izuzeci - deca koja nisu u mogućnosti da prime vakcinu, te tako mališani sa autoimunim oboljenjima ne mogu biti zaštićeni ukoliko se ne stvori kolektivna imunizacija. Tada, zdravo nevakcinisano dete ugrožava teško bolesno dete koje nije vakcinisano iz opravdanih razloga.

- Uredno vakcinisana deca su u potpunosti zaštićena, ali imunitet nije trajan. Zato se teži ka sprovođenju kolektivne imunizacije, što znači da 95 odsto dece mora da bude vakcinisano.

Doktorica Radmila Šehić takođe podseća da su male boginje lako prenosivo oboljenje i da simptomi počinju nekoliko dana nakon inkubacije, a variraju od tačkastih promena na sluznici usne duplje, temperature, malaksalosti, glavobolje, apatije, jake sekrecije i kašlja, pa sve do teške upale pluća, encefalitisa i smrti.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.