Sin (4) bio je neobično miran, a onda su usledile reči lekara od kojih smo strahovali

Foto: Shutterstock

Kris i Džo su roditelji trojice dečaka, koji su nedavno podelili priču sa čime se bore poslednjih skoro tri godine.

Preporučujemo

Naime, njihov najmlađi sin, Tomi, oduvek je bilo živahno dete i veoma razigrano. Obožavao je da se igra sa starijom braćom Džordžom i Henrijem, a radovao se i kada je krenuo u vrtić. Tomija su opisali kao dete koje je bilo drugačije od svoje braće i koje skoro nikada nije bilo bolesno. Čak i kada je prehlađen, on ulavnom odsedi sat vremena i nastavi da se igra, kako to opisuje otac Kris.

Međutim, u aprilu 2021. godine, kada je Tomi imao svega četiri godine, primetili su da nešto nije u redu. Tomi je sve više provodio vremena mirujući, kao da je konstantno umoran. To je primetila i njegova vaspitačica, a već nešto ozbiljnija briga za roditelje, bio je momenat kada su primetili da je Tomi postajao veoma bled. Na nogama, ispod kolena, pojavljivale su mu se modrice, koje nikako da nestanu, a onda je Kris počeo sve češće da viđa sasušenu krv oko njegovog nosa, kada ga budi ujutru, kao da je u snu imao mala krvarenja iz nosa.

- Nakon što je vaspitačica pozvala moju suprugu Džo i rekla je da nešto zaista nije u redu sa njim, Džo je počela da istražuje po internetu. Tada je naišla na akutnu lifoblastnu leukemiju (ALL), retku vrstu raka, koja pogađa krv i koštanu srž. Simptomi su zvučali kao ono što je mučilo Tomija. Rerkao sam sebi da to ne može biti to - navodi Kris.

Ipak, do kraja nedelje, Tomi je još uvek bio tih, pa su ga konačno odveli kod lekara opšte prakse u vrtiću. On ih je odmah poslao u bolnicu, gde su provel veći deo dana. Bilo je to za vreme pandemije, i samo jedan roditelj je mogao da uđe odjednom, pa je Kris presedeo na parkingu, sa lošim predosećajem, kako opisuje.

- Tek oko 20 časova, Džo je nazvala drhtavim glasom i zamolila me da dođem u bolnicu. Ušao sam u konsultantsku sobu, Džo je bila u suzama, a Tomi joj je bio u krilu. "Ne znamo sigurno, ali sumnjamo da Tomi ima leukemiju", objasnio mi je konsultant. Osećao sam se kao da su me udarili pesnicom u stomak.

"Ima samo četiri godine. Ne može da ima leukemiju", pomislio sam - navodi Kris za "Metro.co.uk". Kako dalje navodi, odmah za tim udarcem, usledio je još jedan, kada je Tomi pomilovao ruku svoje mame i rekao: "Ne plači, mama, biću dobro".

U narednim danima Tomiju je zvanično dijagnostikovan ALL i prebačeni su u dečju bolnicu u Birmingemu, gde je započeto lečenje. Rečeno im je da će lečenje trajati tri godine.

Sinovima su objasnili na najbolji način na koji su mogli da se sada svi zajedno bore za Tomijev život, a kako navodi Kris, bili su tužni i spremni da budu uz brata.

- Tada sedmogodišnji Henri je na moje reči briznuo je u plač, a srce kao da mi se ponovo lomi. Bilo je to neverovatno teško vreme. Tomi je bio na stacionaru prvih mesec dana, a ograničenja zbog korona virusa značila su da ne možemo svi biti zajedno. Dali su mu steroide, ugradili su mu centralnu liniju - dugačku tanku cev, koja se ubacuje u grudni koš pacijenta i u venu kako bi se omogućilo uzimanje krvi i davanje lekova, a zatim je počeo da prima hemoterapiju intravenozno. Skoro odmah, lekovi su počeli da uzimaju danak. Steroidi su ga naterali da se ugoji - nije mogao da hoda kako treba i leđa su ga bolela.

Neke male stvari su bile najteže. Tomi je odbio da uzme oralni lek, jer se zbog toga osećao tako loše i bilo nam je potrebno dva do tri sata svakog jutra i noći da ga ubedimo. Nije voleo ubode u palčeve ili kanile u ruci. I nisam mogao da ga krivim. Čak i kada su nas pustili kući, bili smo zabrinuti zbog infekcije koja je mogla da se dogodi veoma lako. Trebalo je vremena da se navikne da mu dam lek. Posle par meseci ponovo je krenuo u školu - objašnjava otac.

Sama pomisao da će njihova borba trajati tri godine i da će sve vreme biti pod strepnjom, bilo je veoma teško. Ali, korak po korak, svakim danom su jačali snagu da se bore za njega.

Nakon šest meseci lečenja, Tomi je izgubio svu kosu, što mu je bilo jako teško. Ubrzo, Džordž, Henri i otac Kris, obrijali su glave, kako bi se Tomi osećao bolje. Kako navodi Kris, Tomi mu je odmah dobacio komentar da "bolje izgleda kada je ćelav".

Srećom, Tomi je dobro reagovao na hemoterapiju i u julu 2024. će završiti lečenje.

Džo i Kris su stupili u kontakt sa profesorom Ser Mela Grivsom, koji radi istraživanja na temu javljanja leukemije kod dece, na  Institutu za istraživanje raka (ICR). Profesor se već decenijama bavi ovim istraživanjima, a Džo i Kris su uz njegovu podršku osnovali organizaciju u borbi za prevenciju ALL, da bi pomogli porodicama sličnim njihovoj, ali i da bi pomogli pri istraživanju, koje teži ka tome da se bolje razume ova bolest i kako bi olakšali lečenje deci.

Kako navode ovi hrabri roditelji, iako je Tomi odlično reagovao na lečenje, tretmani su brutalni i to ne znači da će sva deca proći isto kao i on. Zato se bore da, ako je moguće, olakšaju to lečenje, jer "svako dete treba da ima šansu da se izbori".

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.