Dejan je pobedio karcinom testisa: "Rak je izlečiv, nikad ne odustajte i idite na preventivne preglede!"

Porodica Veličkov iz Surdulice primer je da život nema pravila, kao i da samo borba i vera, mogu da čoveka izvuku u situacijama kada se bori za život.

Otac, Dragan Veličkov, pre 26 godina, kao policajac u sukobu sa teroristima UČK na Kosovu i Metohiji, ostao je bez obe noge. Preživeo je uz nadljudske napore samoga sebe, lekara i porodice. O tome smo pisali ranije.

Da iver ne pada daleko, pokazalo se i na životnoj priči njegovog sina Dejana, kome su neki lekari prognozirali da nakon lečenja raka testista, možda neće imati decu. Kada je imao nepunih 30 godina, Dejanu je 2011. godine otkriven rak testisa. Prošao je operaciju, hemioterapiju i saznanje da možda neće imati decu. Lečenje karcinoma je maratonski poduhvat koji traje mesecima, prelazeći iz jedne godine u drugu.

- Avgusta 2010. godine opipao sam izraslinu u testisu. Bila je nepravilnog oblika, veličine manjeg lešnika. Ništa nije bolelo, pa sam mislio da je neka upala i da će sama od sebe proći. Već sam bio oženjen, ali decu još nisam imao. Svemu tome nisam pridavao značaja, pa sam prvi put otišao kod lekara kada je izraslina zahvatila dve trećine testisa. Bila je i dalje nepravilnog oblika, otprilike kao orah. To je bilo februara 2011. kada sam otišao kod doktorke opšte prakse, a ona me je istog dana poslala urologu. Ultrazvuk sam morao da uradim privatno, a tumor markeri u to vreme mogli su da se rade samo u bolnici u Vranju. Nakon što sam uradio sve potrebne analize doktor mi je rekao da moram na operaciju i da će nalaz definisati kao tumor, ali da ne mogu sa sigurnošću da znaju da je tumor, dok se izraslina ne odstrani. Ispostavilo se da je tumor maligni i da moram i na hemioterapije. Operisan sam odmah u martu iste godine, u Vojnoj bolnici u Nišu, i taj testis mi je odstranjen.

Nalaz je poslat na patologiju, a rezultat je pokazao da je bio u pitanju maligni tumor, tačnije miks dve vrste, jedan 95 odsto, drugi 5 odsto.

- Porodica je to teže podnela od mene. Pre operacije nalazi tumor markera su mi bili deset puta uvećani, nakon operacije dva puta. Konzilijum u niškom Kliničkom centru odredio mi je hemioterapiju - priča Dejan.

Primio je tri ciklusa hemioterapije. Znao je da će mu kosa opasti. Sve to je bilo veći šok za okolinu, no za njega samog. To je šok za čoveka, pogotovo za ženu ili dveojčicu koja prima hemioterapiju, pokazuju iskustva pacijenata koji su se suočili sa nekim oblikom kancera.

- Više zaboli nego bolest. Međutim, ja sam uvek pozitivno razmišljao, čak i tamo gde sam primao hemioterapiju, u sobi nas je bilo 6 pacijenata, ja sam se uvek šalio i bodrio sve. Želeo sam da se taj maraton završi već jednom, da se izlečim i nastavim svoj život dalje. Tokom hemioterapije zbog pada imuniteta, potrebno je da budete izolovani od ljudi, kako ne biste pokupili neki virus, bilo koju infekciju, što odlaže terapije, a samim tim sve to i utiče na tok ishod lečenja - priča Dejan.

Nakon operacije išao je na redovne kontrole, a posle dve godine, doktor je posumnjao da mu se karcinom vratio.

- U Vojnoj bolnici u Nišu uradio sam biopsiju drugog testisa i tražio sam tada da mi urade analize plodnosti u vezi potomstva. Bilo je sve u redu što se tiče karcinoma, ali su mi rekli da možda nikada neću moći da imam decu. Mnogi su mislili da ćemo se supruga Milena i ja tada razići, međutim mi smo i pre moje bolesti i pre braka doneli odluku da, ako neko od nas ne bude mogao da ima dece, da ćemo probati sve sa medicinske strane, ali ako i to ne uspe, da ćemo usvojiti dete - seća se Dejan.

Usledile su mnoge analize i zaključak da je verovatno hemioterapija uticala na pokretljivost spermatozoida, pa su mu prepisali vitaminsku terapiju. Sve se popravilo, pa je Dejan sa suprugom dobio dvoje dece, Ignjata i Aleksiju.

Sada ima 42 godine, izlečen je od raka testisa, ali i dalje ide na kontrole. Kaže da sa jednim testisom normalno funkcioniše kao da ima oba.

- Kažu da ste zdrav čovek tek kad prođe deset godina od same hemioterapije. Za sada je sve u redu, videćemo kako će biti. Šta je uzrok raka testisa niko ne može da vam kaže. Ja pre toga nisam imao nikakve poteškoće, udarce i slično, jedino što mogu da kažem da je stres veliki okidač, a ja sam ga u životu imao dosta. Takođe, jug Srbije je dosta bombardovan. Čak trećina Surdulice je bila uništena tokom bombardovanja 1999. godine i bačen je i osiromašeni uranijum. Pretpostavljam da je i to možda uticalo na to što mnogi ljudi na jugu Srbije baš dosta obolevaju od karcinoma. Poučen svojim iskustvom sigurno sam četvoro - petoro mlađih osoba uputio lekaru, gde im je isto otkriven karcinom testisa. To su specifični karcinomi a, kako sam čuo, u 99 odsto slučajeva su maligni - ukazuje Dejan.

Ljude treba više edukovati u vezi sa karcinomom da bi išli na preventivne preglede i da bi mogli na vreme da se spasu, dodaje on.

- Rak je izlečiv. Nadam se da će moja priča nekome pomoći da se spasi nečiji život. Hoću da kažem i da je Ministarstvo zdravlja u međuvremenu, dosta toga učinilo po pitanju dijagnostike i uslova za lečenje malignih bolesti. Dosta toga je unapređeno, ali i preventiva je veoma važna - kaže Dejan.

On je i jedan od članova novoosnovanog Udruženja pacijenata za borbu protiv raka bešike, prostate, bubrega i testisa „URO TAKT“.

(Ona.rs / S.Tasić)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.