2 tajne o trenutku umiranja koje mnogi ne znaju i često se šokiraju: Ovo je normalno, ali zvuči zastrašujuće

Jedna sestra iz hospisa otkrila je dve najuznemirujuće promene koje se javljaju kod pacijenta koji umire, a o kojima porodice kažu da su volele da su ranije znale.

Džuli Mekfedn iz Los Anđelesa u Kaliforniji izjavila je da postoje dve nagle promene u disanju umirućih pacijenata koje često iznenade njihove najbliže. Ova 41-godišnjakinja radi na intenzivnoj nezi i u hospisima više od 15 godina, brinući se o pacijentima sa terminalnom bolešću u mesecima koji prethode njihovoj smrti.

Videozapisi i razotkrivanje misterija smrti

Sada Džuli Mekfedn deli video zapise na društvenim mrežama o tome što je, kako kaže, naučila o smrti i umiranju, u nadi da će time ukloniti stigmu koja okružuje ovaj proces.

U jednom videu, koji je viđen čak 75.000 puta, otkrila je da je jedna od najuznemirujućih stvari o kojoj porodice žele da su ranije znale, nazvana Čejn-Stoksovo disanje. Pokazujući isečak pacijentkinje koja prolazi kroz ovaj proces, Mekfedn je objasnila da se radi o nizu abnormalno brzih udaha praćenih dugom pauzom.

Stručnjaci veruju da se ovo dešava zbog kašnjenja u sposobnosti mozga umirućeg pacijenta da otkrije nivo ugljen-dioksida u krvi, čime se poremeti normalan i zdrav ritam disanja. Iako ovaj fenomen može izgledati kao da pacijent pati, Džuli Mekfedn naglašava da on ne uzrokuje bol.

Dve ključne promene u poslednjim trenucima

Ljudi u svojim poslednjim trenucima često doživljavaju dve nagle promene koje iznenade njihove voljene, navodi Džuli Mekfedn.

„Kao što vidite, ovaj pacijent je potpuno bez svesti. Ovo mu ne uzrokuje patnju, ne čini da se oseća kao da se guši,“ dodala je ona.
„Znamo to zato što telo pokazuje da je opušteno. Ne ponaša se kao da ne može da diše. Nisu u bunaru, ne stenju, ne pokazuju strah. Telo je napravljeno da zna kako da umre i ima ugrađene mehanizme koji mu to pomažu. Kada se javljaju ove promene u disanju, pacijent je već potpuno bez svesti.“

Za pacijente koji izgledaju nelagodno, Džuli Mekfedn objašnjava da zdravstveni radnici mogu preduzeti određene mere da ih umire.
„Ako izgleda da pacijent diše previše naporno, prebrzo, ili ako mu se na licu vidi nelagodnost ili nemir tokom ovog perioda, mi ga definitivno možemo medicinski tretirati – i to i činimo,“ kaže ona. „Ali važno je zapamtiti da te mere nisu nužno potrebne jer je ovo očekivan proces.“

Smrtni škrgut: Drugi uznemirujući fenomen

Drugi, najuznemirujući problem u disanju koji je Džuli Mekfedn istakla naziva se smrtni škrgut (death rattle).

U dodatnom video zapisu, ona opisuje ovaj fenomen kao „onaj grgljavi, vlažni dah koji čujete kod voljene osobe dok umire“. Uprkos traumatičnoj prirodi tog zvuka, gospođa Mekfedn ističe da je smrtni škrgut normalan deo procesa umiranja.
Objašnjava da, iako se čini zastrašujućim, to ne izaziva bol kod pacijenata koji su već obično bez svesti. Zvuk nastaje kada vazduh prolazi kroz tečnost koja se nakuplja u ustima zbog toga što telo, koje konstantno proizvodi sluz, više ne proguta pljuvačku – što je posledica kvara ovog prirodnog mehanizma u poslednjim trenucima života.

„Smrtni škrgut je najnormalnija stvar i očekivan je na kraju života. Međutim, ako niste navikli da ga čujete, može vam delovati kao najstrašnija stvar koju ste ikada čuli.“

Reakcije porodica i korisnika društvenih mreža

Korisnici društvenih mreža pohvalili su Džuli Mekfedn za podizanje svesti o tome šta se dešava kada ljudi umiru.

Jedan korisnik je napisao:
„Sedeo sam pored ovoga u stvarnom životu i voleo bih da sam tada video vaše video zapise. Hvala što ste razotkrili misteriju smrti, jer neznanje ovih stvari čini tugu teškom.“

Drugi je komentarisao:
„Upravo sam to doživeo sa svojim mužem. Volela bih da sam bila edukovana o tome unapred.“

Treći je dodao:
„Svedočio sam svemu što ste rekli sa svojim bratom nedavno. Gledajući ovaj video sada, vraćam se u onaj trenutak kada je on preminuo pred mojim očima. Hvala što ste podelili ove informacije.“

Hospis – specijalizovana nega za terminalno bolesne

Hospis je specijalizovana usluga koja se brine o pacijentima kod kojih je bolest dijagnostikovana kao terminalna. Neke hospice usluge se pružaju u specijalizovanim ustanovama, dok se druge nude pacijentima u njihovim domovima kroz redovne posete, u zavisnosti od potreba i želja pacijenta.

Pacijenti mogu ući u hospis negu odmah po dijagnozi, ili se naizmenično prijavljivati tokom trajanja terminalne bolesti, u zavisnosti od tačne prirode njihovog stanja. U Velikoj Britaniji ove usluge su besplatne, finansirane od strane ili dobrotvornih organizacija, mada su više puta upozoravali da sektor ima probleme sa finansiranjem.

(Ona.rs/Daily mail)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.