Naučnici su proglasili najzdraviju dijetu na svetu i nije u pitanju VEGANSKA ishrana: Da li biste je probali?

To nije lak zadatak, s obzirom na to da postoji mnogo popularnih dijeta. Verovatno poznajete nekoga ko je poslednjih godina prešao na keto, paleo, peskatarijansku ili vegansku ishranu—ako to niste bili vi sami.

Međutim, studija iz 2023. godine analizirala je koliko su zdrave šest najčešćih dijeta i uporedila njihov uticaj ne samo na telo, već i na životnu sredinu. Istraživači su koristili podatke iz Nacionalne ankete o zdravlju i ishrani (NHANES). U istraživanju je 16.800 odraslih osoba bilo ispitano o svojoj ishrani između 2005. i 2010. godine. Učesnici koji se nisu mogli jasno svrstati u neku od dijeta bili su isključeni iz analize. Istraživači su zatim rezultate razvrstali u šest najčešćih tipova ishrane, od veganske i peskatarijanske do svejeda.

I najzdravija ishrana je…

Ishrana koja je dobila najviše ocene u pogledu zdravlja i uticaja na životnu sredinu jeste peskatarijanska ishrana. Ovo je u skladu sa drugim studijama koje su pokazale da ljudi koji redovno jedu ribu u proseku žive duže. Razlog za to su omega-3 masne kiseline iz ribe, koje pomažu u snižavanju krvnog pritiska i smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti i krvnih ugrušaka.

Odmah iza peskatarijanske ishrane su vegetarijanska i veganska, koje su bogate biljnim namirnicama, dok su najniže ocene dobile paleo i keto dijete. Ovi rezultati se generalno poklapaju sa prehrambenim smernicama, koje preporučuju unos voća, povrća, celih žitarica, mlečnih proizvoda i nemasnih proteina poput ribe, živinskog mesa, jaja, mahunarki, orašastih plodova, semenki i sojinih proizvoda.

Što se tiče ugljeničnog otiska, veganska ishrana je imala najbolji rezultat, a zatim vegetarijanska. Dijete koje se oslanjaju na meso, poput paleo i keto ishrane, bile su najgore u tom pogledu.

Prednosti peskatarijanske ishrane

Razmišljate o prelasku na peskatarijansku ishranu? Pitali smo Tamar Samuels, MS, RD i suosnivačicu Culina Health, o prednostima ovog režima ishrane.

Bogata hranljivim materijama

„Dobro isplanirana peskatarijanska ishrana pruža brojne zdravstvene koristi, pre svega zbog nutritivne vrednosti ribe i unosa biljnih namirnica“, kaže Samuels. „Riba je odličan izvor visokokvalitetnih proteina i esencijalnih aminokiselina, koje su važne za održavanje mišića, imunološku funkciju i celokupno zdravlje.“

Omega-3 masne kiseline

„Jedna od najvećih prednosti konzumacije ribe jeste visok sadržaj omega-3 masnih kiselina, posebno EPA (eikozapentaenoinska kiselina) i DHA (dokozaheksaenoinska kiselina)“, kaže Samuels. „Ove esencijalne masti igraju ključnu ulogu u zdravlju srca tako što smanjuju upale, snižavaju trigliceride i pomažu u održavanju zdravog krvnog pritiska. Takođe su važne za funkciju mozga, smanjuju rizik od neurodegenerativnih bolesti i doprinose mentalnom blagostanju. Osim toga, DHA je ključna za razvoj mozga fetusa tokom trudnoće, zbog čega je riba posebno korisna za trudnice.“

Smanjen rizik od kardiovaskularnih bolesti i dugoročnog oštećenja DNK

„Peskatarijanci generalno imaju povoljniji kardiovaskularni profil, uključujući niži BMI, holesterol i krvni pritisak u poređenju sa svejedima“, objašnjava Samuels. „Ova ishrana je takođe povezana sa manjim oštećenjem DNK u odnosu na vegetarijansku ishranu, što može doprineti boljim zdravstvenim ishodima na duže staze.“

Bolje zdravlje očiju

„Redovna konzumacija ribe u okviru peskatarijanske ishrane povezana je sa smanjenim rizikom od oštećenja vida, poput starosne makularne degeneracije“, dodaje Samuels.

Rizici peskatarijanske ishrane

Iako ima brojne prednosti, Samuels upozorava da je važno osigurati unos svih neophodnih nutrijenata pre nego što se odlučite za peskatarijansku ishranu. Pre prelaska na ovaj način ishrane, konsultujte se sa lekarom ako imate bilo kakve nedoumice.

Ravnoteža nutrijenata

„Bez pažljivog planiranja, peskatarijanska ishrana može dovesti do nedostatka nutrijenata poput gvožđa, naročito kod žena u reproduktivnom dobu“, kaže Samuels. „Zato bi pored ribe trebalo uključiti raznovrsne biljne namirnice, poput mahunarki, celih žitarica, orašastih plodova i semenki, kako bi se obezbedio adekvatan unos vlakana, vitamina i minerala.“

Izloženost živi

„Još jedan ključni faktor je izloženost živi, jer neka riba sadrži visoke nivoe ovog teškog metala, što može biti štetno, naročito za trudnice i malu decu“, upozorava Samuels. „Da biste smanjili rizik, preporučuje se konzumacija ribe sa niskim sadržajem žive, kao što su losos, sardine, pastrmka i škampi, dok bi unos ribe sa visokim sadržajem žive, poput tune, sabljarke i kraljevske skuše, trebalo ograničiti.“

Održiva potrošnja morskih plodova

„Pored ličnih zdravstvenih faktora, održivost izbora ribe je važna tema“, savetuje Samuels. „Prekomerni ribolov i neodržive ribolovne prakse nanose štetu životnoj sredini. Zato je preporučljivo birati ribu sa sertifikatima organizacija poput Marine Stewardship Council (MSC) ili se osloniti na vodiče poput Seafood Watch programa akvarijuma Monterey Bay, kako bi se smanjio ekološki uticaj.“

(Ona.rs/Glamour)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.