Lekari su ignorisali kvržicu na mom jeziku, a onda sam prošla pakao: "Nisam mogla ni da jedem ni da govorim"

Krajem 2019. godine, Džejmi Pauel se probudila s bolnom kvržicom na jeziku. Pomislila je da ga je verovatno slučajno ugrizla dok je spavala.

Nasumične kvržice na jeziku obično prolaze same od sebe za nekoliko dana, ali ova se nije povukla ni posle dve nedelje. Kada je naprezala vrat ispred ogledala ne bi li videla celu površinu jezika, primetila je da se tkivo u jednom delu istaklo, kao da je neko otisnuo pravougaoni pečat. Malo dublje nalazila se problematična kvržica – velika i gotovo je dodirivala unutrašnju stranu zuba.

Njen zubar joj je rekao da će vremenom proći. U tom trenutku imala je 36 godina, bila je zdrava, fizički aktivna, nepušač – sve što nije karakteristično za onkološke pacijente. Ali, sedmice su prolazile, a kvržica je i dalje bila tu.

U januaru 2020. otišla je u urgentni centar, odakle su je uputili kod specijaliste za uho, grlo i nos. Tamo su joj uzeli uzorak tkiva za biopsiju.

Nedelju dana kasnije, dobila je poziv: kvržica je bila kancerogena. Rak se već proširio na limfne čvorove.

Tada je za nju počeo, kako kaže, najmorbidniji period u životu. Ubrzo je imala operaciju kojom joj je uklonjen deo jezika, a zatim je prošla kroz 30 iscrpljujućih zračenja. Bol je bila tolika da je često maštala da odustane.

Rak jezika čini manje od jedan odsto svih novih slučajeva raka u SAD-u godišnje – oko 20.000 slučajeva i 3.200 smrti. Ipak, iako broj preminulih stagnira već dve decenije, promenio se profil pacijenata: od starijih muškaraca pušača do mladih, zdravih žena.

Džejmi veruje da joj je rak rastao neometano jer je u početku bila vraćena kući bez dodatnih analiza. „Bilo je strašno i frustrirajuće ne znati šta mi je i ne biti shvaćen ozbiljno“, izjavila je za magazin People.

Operaciju je imala 23. marta 2020, u trenutku kada je svet ulazio u pandemijsku krizu. Deo jezika joj je rekonstruisan tkivom sa butine.

„Sećam se da mi je hirurg objašnjavao proceduru, a ja sam bila potpuno ukočena. Samo sam čula da će mi se glas promeniti. Prva misao su mi bila deca: kako ću im pevati? Kako ću im reći da ih volim?“

Ubrzo nakon toga, uklonjeni su joj svi limfni čvorovi sa leve strane vrata.

„Nisam mogla da govorim ni da jedem. Imala sam sondu za ishranu, a s doktorima i sestrama sam komunicirala pomoću iPada“, ispričala je.

Zatim je prošla šest nedelja zračenja. Tokom tretmana, glava joj je bila pričvršćena za sto pomoću specijalne maske kako bi ostala potpuno nepomična. Posledice su bile strašne: koža vrata kao opečena, plikovi na usnama, bolne rane u ustima.

Van bolničkog kreveta, borila se s ekstremnim umorom, mučninom i potpunim gubitkom čula ukusa – sve je imalo ukus kao karton ili kanalizacija. Zbog oštećenih pljuvačnih žlezda, usta su joj bila stalno suva.

„Radije bih svaki dan išla na operaciju nego prošla još jednom kroz zračenje glave i vrata“, rekla je danas 41-godišnja Džejmi.

Već do treće nedelje zračenja, izgubila je glas. Usta su joj bila prekrivena ranama, a nakon operacije morala je da ponovo uči kako da izgovara glasove i sastavlja reči. I dalje se muči sa rečima koje počinju sa „š“ i „č“.

Bez pljuvačnih žlezda, svaka večera joj je logistički izazov – mora da bira da li će jesti ili pričati, jer ne može oboje. Svaki zalogaj mora da zaliva vodom.

Spavanje je posebna priča – ne može da leži. Spava uspravno, naslonjena kao u avionskom sedištu, s akupresurnim jastucima. „Zamislite kad se probudite noću i usta su vam suva. E sad, ja to imam non-stop, i još pojačano. Zato i spavam sedeći. I budim se na svaki sat – od suvoće počnem da se gušim, pa uzmem gutljaj vode ili raspršim vodu po unutrašnjosti usta kao što zalivate biljku.“

Svako jutro u četiri mora da otvori vilicu s obe ruke i uz pomoć drške kašike kako bi uopšte mogla da razgiba mišiće i počne dan.

„Mesecima nisam mogla ništa da osetim. A onda sam jednog jutra skuvala kafu i – osetila ukus. Zaplakala sam“, rekla je.

Počela je da deli svoje iskustvo na TikToku jer nije pronalazila sličan sadržaj – želela je da podigne svest.

Iako je rak jezika redak, statistike pokazuju da broj obolelih raste. Prema podacima Nacionalnog instituta za rak, broj novih slučajeva porastao je za 49% od 1992. godine.

Sve češće se pojavljuje kod žena i mladih, a naučnici veruju da je jedan od glavnih uzroka infekcija humanim papiloma virusom (HPV). Čak 70% karcinoma orofarinksa – tonzila, baze jezika, mekog nepca i grla – povezano je sa HPV-om. Ipak, samo 61% američkih tinejdžera potpuno je vakcinisano (potrebne su dve ili tri doze). Više od 42 miliona Amerikanaca nosi HPV – virus koji izaziva genitalne bradavice, kao i rak grlića materice, grla i anusa. Svake godine dijagnostikuje se oko 47.000 novih slučajeva raka povezanih s HPV-om.

Nažalost, svest o vezi između HPV-a i karcinoma opada, iako vakcina ostaje ključna preventiva.

„Većina oralnih karcinoma otkrije se tek u kasnijim fazama“, kaže Džejmi. „Niko ne bi trebalo da prolazi kroz ovo sam. Što više pričamo o ovoj bolesti, to više možemo pomoći jedni drugima.“

(Ona.rs/Dailymail)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.