Zujanje je jače kad legnete? Neuronaučnici sa Oksforda objasnili zašto tinitus ne da da spavate

Tinitus i san znaju da uđu u najgori mogući tango, onaj koji vam ne da mira ni kad legnete i konačno pokušate da se isključite. Ljudi koji nikad nisu čuli svoje uši kako "zujе same od sebe" uglavnom nemaju pojma kolika je to muka, dok oni koji se s tim bore godinama kažu da je najtačniji opis noćna mora na repeat.

Subjektivni zvuk koji niko osim vas ne čuje, bilo da je to šištanje, zujanje, kliktanje ili neki treći iritantni šum, ume da bude stalno prisutan, ali i da se pojavljuje u naletima, baš onda kad se najmanje nadate. A najnovija istraživanja neuronaučnika sa Univerziteta u Oksfordu otvaraju potpuno novi ugao gledanja: čini se da su mehanizmi spavanja i tinitusa zapetljani mnogo dublje nego što se mislilo.

Kako mozak stvara "fantomski zvuk"

Istraživači tvrde da postoji fundamentalna veza između ova dva procesa. Linus Milinski sa Oksfordskog instituta za san i cirkadijalnu neuronauku, čovek koji se ovim bavi godinama, rekao je za Science Alert da su ga "izvanredne paralele između sna i tinitusa" naterale da preispita sve što se do sada znalo. Objašnjava da se i jedno i drugo oslanja na spontanu moždanu aktivnost, samo što je san prirodno stanje, a tinitus iscrpljujuće. Pošto do danas ne postoji efikasan tretman za subjektivni tinitus, istraživanje te sličnosti možda je jedini način da se dođe do novog, svežeg pristupa.

Fantomsko percipiranje je situacija kada nas mozak ubedi da čujemo, vidimo, osećamo ili mirišemo nešto što fizički ne postoji. Većina ljudi to iskusi samo u snu, ali oko 15 odsto populacije tu "fantomsku realnost" živi i tokom budnog stanja. Tinitus je zapravo najrasprostranjeniji oblik fantomskog percipiranja, uprkos tome što mu se još nije našao ni uzrok ni lek.

Šta su tvorovi otkrili o vezi sna i tinitusa

A ono što se dugo samo pretpostavljalo, sada se i naučno potvrdilo: ogromna većina ljudi sa tinitusom ima i poremećaje sna. Oksfordski tim je 2022. objavio prvi veliki pregled koji je razmatrao kako san utiče na tinitus i obrnuto. Hipoteza je bila da spontani talasi moždane aktivnosti tokom dubokog ne-REM sna mogu privremeno potisnuti neuralne signale koji stoje iza tinitusa.

Da bi to proverili, naučnici su radili eksperimente na tvorovima, jer njihov slušni sistem dosta liči na ljudski. Rezultati su bili jasni: tvorovi koji su razvili jači tinitus imali su i ozbiljnije poremećaje sna. Nakon izlaganja buci, problemi sa spavanjem i tinitus pojavili su se paralelno, što je prvi put ukazalo na direktnu vezu između ova dva stanja.

Još važnije, kod tvorova koji su dobili tinitus primećena je preterana osetljivost moždane aktivnosti na zvuk. Ali čim bi konačno uspeli da uđu u ne-REM fazu sna, ta hiperaktivnost se smanjivala. Drugim rečima, dubok san uspeva da privremeno "ugasí" tinitus angažovanjem istih neuralnih puteva i time daje mozgu kratak predah.

Za ljude koji žive sa tinitusom, ovo istraživanje ne donosi instant rešenje, ali prvi put pokazuje gde se možda krije izlaz: u razumevanju kako mozak procesira zvukove dok spavamo i kako tu tišinu možemo iskoristiti kao alat, a ne samo kao želju kojoj se nadamo svake večeri.

(Ona.rs / Science Alert)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.