Spavanje u ovim količinama je opasno: Povećava rizik od ranije smrti

U kulturi u kojoj se neispavanost nosi kao medalja časti, a vikendom spavanje do podneva kao mali luksuz, san je postao neka vrsta mita. Ili ga hronično nemamo, ili pokušavamo da ga "nadoknadimo" maratonskim izležavanjem. Ali lekari sada poručuju nešto što ruši obe krajnosti.

Nije problem samo kad spavate premalo. Problem može biti i kad spavate previše.

Prema rečima stručnjaka za spavanje, dug i redovan san od deset ili više sati po noći ne znači da ste se dobro odmorili, već može biti upozorenje da sa zdravljem nešto nije u redu.

Koliko sna je zapravo dovoljno

Hronobiolog i ekspert za spavanje Huan Antonio Madrid nedavno je upozorio da postoji jasan raspon koji se smatra optimalnim za većinu ljudi. To je između šest i po i osam i po sati sna.

Sve ispod toga, kaže, dugoročno nosi posledice po organizam, od slabije koncentracije do većeg rizika od hroničnih bolesti.

Međutim, ni suprotna krajnost nije bezazlena.

- Ispod šest sati počinjemo da primećujemo negativne efekte, posebno na srednji i dugi rok. Ali postoji nešto o čemu se retko govori, previše spavanja je takođe povezano sa različitim patologijama, upozorio je Madrid.

Studije, prema njegovim rečima, pokazuju da ljudi koji redovno spavaju između deset i dvanaest sati noću imaju veći rizik od metaboličkih poremećaja, ali i ranije smrtnosti.

Veza sa demencijom i kognitivnim padom

Ovu tvrdnju potkrepljuju i podaci iz dugoročnih istraživanja.

Jedna od najpoznatijih, Framingham studija, pokazala je da produženo spavanje, duže od devet sati dnevno, može biti povezano sa razvojem demencije. Istraživači su primetili da se kod osoba koje počinju da spavaju znatno duže nego ranije često kasnije javljaju problemi sa pamćenjem i razmišljanjem.

Doktorka Roza Sančo iz organizacije Alzheimer’s Research UK objašnjava da promene u snu mogu biti među prvim znakovima da se u mozgu nešto dešava.

- Neobični obrasci spavanja česti su kod osoba sa demencijom, ali istraživanja sugerišu da se te promene mogu pojaviti mnogo pre nego što počne vidljiv gubitak pamćenja, navela je ona.

Drugim rečima, predugo spavanje ponekad nije uzrok, već simptom.

Nije presudan broj sati, već kvalitet sna

Stručnjaci ističu da se većina ljudi previše fokusira na sate, jer je to najlakše izmeriti. Međutim, način na koji spavamo često je važniji od samog trajanja.

Tokom noći svako od nas ima više kratkih buđenja kojih se ne seća. Ako su ta buđenja česta i san isprekidan, organizam ne ulazi u duboke faze odmora. Posledica je osećaj umora, pa ljudi pokušavaju da spavaju duže, verujući da će tako nadoknaditi manjak energije.

Time se, zapravo, problem samo produžava.

Redovnost odlaska na spavanje i ustajanja, prema epidemiološkim studijama, snažnije je povezana sa dugovečnošću nego broj sati provedenih u krevetu. Dnevne dremke takođe ne mogu u potpunosti da nadoknade kvalitetan noćni san.

Zaključak lekara je jednostavan i prilično trezven. Ni premalo ni previše.

Ako redovno spavate deset ili više sati, a i dalje se budite umorni, to možda nije znak da vam treba još odmora, već signal da bi vredelo proveriti opšte zdravstveno stanje. San jeste važan, ali u svemu, pa i u spavanju, mera pravi razliku.

(Ona.rs / Alzheimer’s Research UK)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.