Kleka je biljka koja raste tamo gde druge odustaju: Miris planine i duša džina

Postoje biljke koje ne rastu tamo gde je sve pitomo i lako. Ne traže bogatu zemlju, ne vole previše pažnje, ne cvetaju zbog aplauza. One opstaju na kamenitim padinama, na suvim obroncima, u vetrovitim predelima gde priroda pokazuje svoju sirovu snagu.

Jedna od takvih biljaka je kleka.

Skromna na prvi pogled, ali izuzetno postojana, kleka je vekovima prisutna u životu čoveka - u narodnoj medicini, u tradicionalnoj kuhinji, u mirisima doma, ali i u savremenoj industriji pića, posebno u svetu džina.

Danas, kada se sve više traži ono što je prirodno, autentično i lokalno, kleka se ponovo vraća u fokus. Ona nije samo biljka divljih predela, već simbol veze između čoveka i prirode, tradicije i savremenog života.

Biljka koja raste tamo gde druge odustaju

Kleka (Juniperus communis) jedna je od najstarijih samoniklih biljaka severne hemisfere. Njena posebnost nije samo u mirisu ili plodu, već u neverovatnoj otpornosti.

Ona uspeva na mestima gde mnoge druge biljke ne mogu: na siromašnom tlu, u kamenjaru, pod jakim vetrom i hladnoćom. Zato se često smatra biljkom izdržljivosti i prilagodljivosti, gotovo prirodnim simbolom opstanka.

Može rasti kao nizak, razgranat žbun, ali i kao manje drvo, u zavisnosti od uslova. Raste sporo, ali živi dugo - pojedini primerci mogu trajati i više stotina godina.

Prepoznatljiv miris smole i iglica

Kleka se odmah prepoznaje po svojim oštrim, igličastim listovima tamnozelene boje, sa svetlom prugom na gornjoj strani. Iglice su čvrste, bodljikave i pune aromatičnih smola, zbog čega cela biljka ima onaj karakterističan miris - svež, borovit, čist, gotovo lekovit.

To je miris koji podseća na planinu, na vazduh posle kiše, na šumu koja diše.

Kleka je zimzelena, pa zadržava svoju dekorativnost tokom cele godine, čak i kada sve drugo u prirodi utihne.

Plodovi kleke: Male bobice koje nose veliku priču

Posebnu pažnju privlače plodovi kleke, takozvane šišarice, koje mnogi jednostavno nazivaju bobicama.

U početku su zelene, a sazrevaju sporo, čak dve do tri godine, dok ne dobiju tamnoplavu, gotovo crnu boju sa pepeljastim premazom.

U njima se nalazi koncentrisana aroma: istovremeno smolasta, blago gorka, sveža i topla.

Zbog toga se od davnina koriste kao začin, posebno u jelima od divljači, masnijeg mesa i fermentisanih proizvoda. Kleka ne preuzima ukus, već mu daje dubinu, čineći jelo lakšim za varenje i bogatijim.

Bez kleke ne bi bilo džina

Ipak, globalnu slavu kleka je stekla zahvaljujući jednom piću - džinu.

Bez kleke, džin ne bi postojao.

Bobice kleke su osnovna, zakonski definisana aroma ovog pića. Tokom destilacije, etarska ulja iz plodova oslobađaju se i daju džinu njegov prepoznatljiv karakter: borovit, čist, svež, ponekad blago citrusan.

U savremenoj proizvodnji, kleka je centralni botanički sastojak oko kojeg se gradi cela mirisna struktura. Ostale biljke, poput korijandera, kore citrusa, lavande ili anđelike, samo dopunjuju njen ton.

Zato kvalitet i poreklo kleke često prave razliku između običnog industrijskog džina i vrhunskog zanatskog pića.

Sve više malih destilerija danas insistira na lokalno sakupljenoj kleki, jer u njoj osećaju terroir - duh prostora iz kojeg potiče.

Kleka u prirodnoj nezi i aromaterapiji

Osim u gastronomiji i pićima, kleka ima značajno mesto i u kozmetici i prirodnoj nezi.

Njeno etarsko ulje koristi se u sapunima, losionima i uljima za masažu, posebno zbog antiseptičkih i tonizirajućih svojstava.

U aromaterapiji, miris kleke povezuje se sa osećajem pročišćenja, svežine i unutrašnje snage. To je aroma koja “otvara pluća” i vraća čoveka prirodi.

Drvo kleke: Retko, mirisno i trajno

Drvo kleke, iako se retko koristi u velikoj industriji zbog sporog rasta biljke, izuzetno je cenjeno u zanatskoj proizvodnji.

Trajno je, otporno i intenzivno mirisno, pa se koristi za izradu manjih predmeta, suvenira i tradicionalnih rukotvorina.

Čak i kada se osuši, zadržava svoj prepoznatljiv miris, kao da u sebi čuva sećanje na planinu.

Biljka koja spaja prirodu i savremeni život

Danas, u vremenu kada se sve više ceni ono što je prirodno, autentično i lokalno, kleka ponovo dolazi u centar pažnje.

Ona nije samo biljka divljih predela, već most između čoveka i prirode, tradicije i modernog načina života.

U svakom gutljaju dobrog džina, u svakom mirisu njenih bobica, oseća se duh prostora iz kojeg potiče - sirov, čist i postojan.

Baš poput same kleke.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.