Nije više 120/80: Proverite koliki vam je normalan krvni pritisak u odnosu na godine

Mnogi smatraju da je krvni pritisak od 120/80 mmHg jedina vrednost koja se može smatrati normalnom. Međutim, lekari ističu da je to idealan krvni pritisak za većinu odraslih osoba, ali ne i jedina vrednost koja ukazuje na dobro zdravstveno stanje.

Procena krvnog pritiska zavisi od uzrasta, drugih faktora rizika i ukupnog zdravstvenog stanja, zbog čega se rezultat ne može tumačiti isključivo na osnovu jedne brojke.

Da li se normalan krvni pritisak menja sa godinama?

Sa starenjem dolazi do prirodnih promena na krvnim sudovima, pa se i očekivane vrednosti mogu razlikovati. Ipak, stručnjaci naglašavaju da cilj nije da pritisak raste sa godinama, već da ostane što bliži optimalnim vrednostima.

Kao orijentacija, često se navode sledeći rasponi:

• 20–30 godina: oko 120/75 do 125/80 mmHg
• 30–40 godina: oko 125/80 do 130/85 mmHg
• 40–50 godina: oko 130/85 do 135/85 mmHg
• 50–60 godina: oko 135/85 do 140/90 mmHg
• Stariji od 60 godina: do 140/90 mmHg, uz redovne lekarske kontrole i individualnu procenu.

Važno je naglasiti da su ove vrednosti orijentacione i ne predstavljaju dijagnostičke kriterijume. O terapiji i ciljnim vrednostima odlučuje lekar na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja pacijenta.

Zašto se evropske i američke smernice razlikuju?

Postoje razlike između vodećih stručnih preporuka.

Američke smernice iz 2017. godine definišu hipertenziju prvog stepena već pri vrednostima od 130–139/80–89 mmHg, dok evropske smernice uglavnom postavljaju granicu za arterijsku hipertenziju na 140/90 mmHg. Kod osoba sa blagim povišenjem pritiska evropski stručnjaci često najpre preporučuju promenu životnih navika, dok se odluka o uvođenju terapije donosi individualno, u zavisnosti od ukupnog kardiovaskularnog rizika.

Hipertenzija često nema simptome

Povišen krvni pritisak poznat je kao "tihi ubica" upravo zato što godinama može prolaziti bez jasnih tegoba.

Kada se simptomi ipak pojave, mogu uključivati:

• glavobolju, posebno u potiljačnom delu,
• zujanje u ušima,
• zamagljen vid ili svetlucanje pred očima,
• osećaj pritiska u grudima,
• vrtoglavicu.

Međutim, mnogi ljudi sa hipertenzijom nemaju nikakve simptome, zbog čega je redovno merenje pritiska od velikog značaja.

Kako pravilno izmeriti krvni pritisak?

Da bi rezultat bio što pouzdaniji, preporučuje se da:

• pritisak merite ujutru pre kafe i uzimanja terapije, kao i uveče;
• pre merenja mirujete najmanje pet minuta;
• sedite sa oslonjenim leđima i stopalima na podu; ne razgovarate tokom merenja;
• vodite evidenciju vrednosti nekoliko dana zaredom i rezultate pokažete svom lekaru.

Jedno povišeno merenje ne znači automatski da imate hipertenziju, ali ako su vrednosti više puta povišene, potrebno je javiti se izabranom lekaru radi dalje procene.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za pregled ili savet lekara. Za tumačenje rezultata i odluke o lečenju obavezno se konsultujte sa zdravstvenim radnikom.

(Ona.rs/Krstarica)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.