Srce vam ubrzano lupa i preskače, pritisak varira: Kada je uzrok anksioznost, a kada problem sa srcem?

Ubrzan puls, osećaj da srce preskače i iznenadne promene krvnog pritiska mogu da budu veoma uznemirujući, naročito kada se javljaju bez očiglednog razloga. Mnogi tada pomisle da je u pitanju anksioznost, posebno ako su pod stresom ili prolaze kroz naporan period. Ipak, iako psihičko stanje može da utiče na rad srca, ove simptome ne treba automatski pripisivati nervozi.

Slične tegobe mogu imati različite uzroke, od anksioznosti i poremećaja rada štitne žlezde do anemije i poremećaja srčanog ritma. Zato je važno obratiti pažnju na to koliko dugo traju, koliko često se ponavljaju i da li se uz njih javljaju drugi simptomi.

Upravo na to upozorava internista i kardiolog dr Dražen Šebetić, koji je odgovarao na pitanje mlade devojke sa ubrzanim pulsom, oscilacijama krvnog pritiska i čestim osećajem preskakanja srca.

Kada ubrzan puls i preskakanje srca zahtevaju pregled?

Devetnaestogodišnja devojka obratila se kardiologu jer su joj vrednosti krvnog pritiska varirale, puls često bio viši od 100 otkucaja u minuti, a osećaj preskakanja srca ponavljao se iz dana u dan. Navela je i da se brzo zamara i da oseća izražen umor.

Njen elektrokardiogram, odnosno EKG, pokazao je uredan nalaz, ali tegobe nisu prestale. Zbog toga je želela da sazna da li bi anksioznost mogla da objasni simptome koje oseća.

Kardiolog je ukazao na to da opisane tegobe ne moraju nužno da znače da postoji srčano oboljenje, ali da je potrebno ispitati moguće uzroke pre nego što se zaključi da je reč o anksioznosti. Uredan EKG jeste važan nalaz, ali ne mora da otkrije svaki poremećaj ritma, naročito ako se on ne javlja u trenutku snimanja.

Koje preglede kardiolog preporučuje?

Kada se ubrzan puls i preskakanje srca ponavljaju, lekar može da predloži dodatne preglede kako bi se utvrdilo šta izaziva tegobe. U slučaju mlade pacijentkinje, dr Šebetić izdvojio je nekoliko važnih dijagnostičkih postupaka.

Holter EKG-a omogućava praćenje srčanog ritma tokom dužeg perioda, najčešće 24 sata ili duže, u zavisnosti od preporuke lekara. Na taj način postoji veća mogućnost da se zabeleži poremećaj koji se ne pojavljuje tokom kratkog snimanja u ordinaciji.

Ultrazvuk srca koristi se za procenu građe srca i njegovog rada. Lekar može da preporuči i laboratorijske analize, uključujući proveru hormona štitne žlezde i krvnu sliku, kako bi se utvrdilo da li su tegobe povezane sa poremećajem njenog rada ili anemijom.

Koji su pregledi potrebni zavisi od simptoma, zdravstvene istorije i nalaza tokom pregleda. Zbog toga nije dobro samostalno donositi zaključke na osnovu jednog merenja pulsa ili krvnog pritiska.

Može li anksioznost da izazove lupanje srca?

Može. Tokom anksioznosti organizam može da reaguje ubrzanim radom srca, pojačanim znojenjem, drhtanjem, osećajem nedostatka vazduha i promenama krvnog pritiska. Takve reakcije mogu da budu posebno izražene tokom napada panike ili perioda intenzivnog stresa.

Ipak, slični simptomi mogu se javiti i zbog fizičkih zdravstvenih problema. Zato prisustvo anksioznosti ne znači da su sve telesne tegobe posledica psihičkog stanja.

Kardiolog je naglasio da, ukoliko preporučeni pregledi ne pokažu zdravstveni problem koji objašnjava simptome, pažnju treba usmeriti i na anksioznost. U tom slučaju razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje može da pomogne u prepoznavanju okidača i izboru odgovarajućeg tretmana.

Kada ne treba čekati da simptomi prođu?

Povremeno ubrzanje pulsa može da se javi tokom fizičkog napora, nakon kofeina ili u stresnim situacijama. Međutim, ako se ubrzan rad srca ponavlja u mirovanju, traje duže ili ga prate umor i smanjena tolerancija na napor, važno je zakazati pregled.

Posebno je važno potražiti hitnu medicinsku pomoć ako se uz lupanje ili preskakanje srca pojave bol ili pritisak u grudima, ozbiljno otežano disanje, nesvestica ili izrazita vrtoglavica.

Ako merite krvni pritisak kod kuće, zabeležite vrednosti, puls, vreme merenja i okolnosti u kojima su tegobe nastale. Takve informacije mogu pomoći lekaru da proceni situaciju, ali ne zamenjuju pregled.

Najvažnije je da ne pokušavate sami da odredite da li je uzrok anksioznost ili srčani problem. Simptomi mogu da se preklapaju, pa je pouzdana procena moguća tek kada se uzmu u obzir zdravstveno stanje, pregled i odgovarajuće dijagnostičke analize.

(Ona.rs/ Danas)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.