Ljubavna priča Merlin Monro i Artura Milera: Instant veza koju su osetili raspala se ubrzo nakon venčanja

Najduži brak Merilin Monro bio je sa njenim trećim mužem Arturom Milerom.

Njih dvoje su bili recept za propast od samog starta, jer su bile snažno privučene suprotnosti. Ona je bila filmska zvezda i seks simbol, smrtno zaljubljena u cerebralnog i nagrađivanog dramskog pisca.

Kraj koji su doživeli bila je neminovnost. Artur Miler, baš kao i drugi supružnik Merlin Monro - Džo DiMađio, nije mogao da se nosi sa krhkom glumicom. Pored bračnih stresova poput neuspelih trudnoća, nesporazuma i sukoba oko posla, demoni čuvene lepotice, njena opijanja i upotreba droga - bili su previše za njega.

Ljubavna iskra koja je ostala samo na dopisivanju

Monroova se prvi put susrela sa Milerom 1950. godine.  U to vreme je još pokušavala da se probije i stekne slavu, dok je on već bio cenjen kao jedan od vodećih dramskih pisaca u zemlji, zahvaljujući svojoj Pulicerovoj nagradi za delo "Smrt trgovačkog putnika". Otežavajuća okolnost u startu je bila to što je glumica uveliko spavala sa književnikovim prijateljem, rediteljem Eliom Kazanom, koji se u to vreme našao u Los Anđelesu kako bi predložio scenario za Milera.

Kada je Miler, po instrukciji Kazana, odveo Merlin Monro na zabavu, iako je osetio privlačnost prema njoj, nije ništa preduzeo. Ona je to protumačila kao vid njegovo poštovanja prema njoj, što je bilo više nego dovoljno da se izdvoji od drugih muškaraca koje je poznavala.

Kada je jednom prilikom Merlin ispratila Artura na aerodromu u januaru 1951. on joj se poverio koliko je njegov tada aktuelni brak nesrećan, što joj je bio "znak" da će joj se pisac uskoro vratiti. pa je očekivala da će se uskoro vratiti. U međuvremenu postavila je njegovu fotografiju na policu za knjige iznad svog jastuka. Ali iako su njih dvoje razmenili par pisama — Monro je, kako piše "Biography.com"  kupila biografiju Abrahama Linkolna koju joj je Miler preporučio u jednoj belešci — on je ostao da živi u Njujorku.

Afera nakon četiri godine poznanstva

Monro i Miler se nisu ponovo lično sreli sve do 1955. nakon što se ona preselila u Njujork da studira u "Glumačkom studiju". S obzirom da je njen poslednji brak sa DiMađom trajao manje od godinu dana, bila je sama i još uvek veoma zainteresovana za Milera. Čak je uspela da uspostavio vezu sa svojim prijateljima Normanom i Hedom Rosten kako bi se zbližila sa dramaturgom.

Ubrzo su započeli aferu, uprkos činjenici da je on i dalje bio oženjen. Ona je, u međuvremenu, postala zvezda i štampa je  obraćala daleko veću pažnju na svaki njen potez, tako da ova veza nikako nije mogla da ostane tajna.

Mnogo je želela da bude sa Milerom, koji joj je, činilo se, nudio i ljubav i osećaj sigurnosti za kojim je oduvek žudela. Dopala joj se ideja da bude viđena kao ozbiljna glumica u partnerstvu sa poznatim dramskim piscem.

Sa druge strane Miler nije bio voljan da napusti ženu, iako je bio veoma zaljubljen u Monro. U jednom pismu joj je napisao: "Verujem da bih zaista mogao da umrem ako te ikada izgubim." U proleće 1956. konačno se odvažio i otišao u Nevadu kako bi stekao prebivalište i mogao da se razvede.

Američka boginja i Komunistička partija 

Dok je Miler bio u Nevadi, podneo je zahtev za izdavanje pasoša kako bi mogao da parati Monroovu u Englesku na snimanje novog filma. Međutim, umesto toga dobio je poziv da se pojavi pred Komitetom za neameričke aktivnosti Predstavničkog doma i da svedoči o svojoj "vezi sa komunizmom".

Dana 21. juna 1956. Miler je bio u Vašingtonu, D.C., kako bi se pojavio pred komisijom poznatom kao "HUAC". Naime, iako nikada nije bio član Komunističke partije, tokom 40-ih godina išao na njihove partijske sastanke.

Dramaturg je tokom svedočenja izabrao da se ne pozove na Peti amandman i svoje pravo da se uzdrži od samooptuživanja. Hrabro je odgovarao na pitanja o sopstvenim postupcima, ali je i odlučno odbio da otkrije i oda imena bilo kojih drugih učesnika.

Kako je postalo izvesno da će književnik zbog toga biti okrivljen za nepoštovanje Kongresa, to je ujedno, s obzirom na njihovu vezu, značilo i da glumica ozbiljno rizikuje da izgubi naklonost filmske javnosti. Pa iako joj je savetovano da se distancira od Milera, ona je ignorisala savet i ostala lojalna Mileru i javno i privatno. Njena odanost, ispostavilo se, bila je veliki blagoslov za dramaturga, jer je postalo veoma teško navesti javnost da se okrene protiv čoveka koji je osvojio srce američke boginje.

On je osuđen, ali je presuda poništena u žalbenom postupku, i Miler je uspeo da dobije pasoš.

Problemi odmah nakon venčanja

Pisac i glumica stali su na ludi kamen u građanskom venčanju 29. juna 1956. u Njujorku, par dana kasnije 1. jula imali su i jevrejsku ceremoniju nakon čega su se uputili u Englesku je Monro snimala film sa Lorensom Olivijeom.

Ona je bila oduševljena brakom, izjavivši u nekom trenutku: "Ovo je prvi put da sam zaista zaljubljena."

Međutim, Miler nije delio ove utiske. Snimanje filma nije prošlo glatko, a filmska zvezda je ušla u sukob sa Olivijeom. Tada je ujedno i pronašla beleške koje je Miler pravio o njoj. Iako tačne reči koje je pročitala nikada nisu otkrivene, ispričala je njihovu suštinu: Miler je bio razočaran njihovim brakom i smatrao je da ih Monro nekada sramoti. Ona je to prenela svojim prijateljima.

- Kao da je mislio da sam neka vrsta anđela, a sada je verovao da je pogrešio. Kao da ga je njegova prva žena izneverila, a ja sam onda uradila nešto gore - ostala je uništena zvezda koja je idealizovala svog muža i ove reči doživela kao veliku izdaju.

Stresan brak i neuspele trudnoće

Ipak, ovo nije bilo dovoljan razlog da okonča brak. Daleko do toga da njih dvoje nisu imali svoje srećne trenutke, pa joj je Miler, tako, na primer, posvetio izdanje svojih sabranih drama. Diva je takođe pokušala da prihvati mirniji način života uz kuvanje i vođenje kuće. Ali ove trenutke sreće prekinuli su drugi problemi.

Monro je bila posebno bila shrvana nemogućnošću da rodi Milerovo dete. Doživela je pobačaj u septembru 1956. godine, izgubila je vanmaterničnu trudnoću u avgustu 1957. i imala je treći pobačaj u decembru 1958. godine, ubrzo nakon snimanja "Neki to vole vruće".

Kako je uveliko bila redovan korisnik pilula i alkohola, krivila je sebe za poslednji pobačaj.

Piscu je sa druge strane nedostajao mir i emocionalna tišina koji su mu bili potrebni za pisanje. Glumica je sve više počela da zamera svom mužu zbog toga. Nije joj se svidelo ni to što je ignorisao svoje principe i napravio beznačanju prepravku scena za njen film "Hajde da se volimo". Čak ni kad je imala aferu sa kolegom Iv Montanom, Miler se nije borio za nju, čak ni prigovarao zbog veze.

Brak prekinut posle manje od pet godina

Tačka pucanja dogodila se kada su zajedno radili na njenom poslednjem filmu "Nesporazumi". Scenario za film, zasnovan na Milerovoj kratkoj priči, prvobitno je trebao da prikaže njegovu suprugu kao ozbiljnu glumicu, ipak tokom snimanja u leto 1960. godine, izjavila je da joj se scenario ne dopada i da veruje da njen muž čak i nije želeo da ona glumi u njemu.

- Sve je gotovo. Moramo da ostanemo jedno sa drugim jer bi bilo loše za film da se sada rastanemo - rekla je tada.

Snimanje je dodatno bilo otežano njegovim stalnim ispravkama, jer je glumici postajalo sve teže da nauči tekst u poslednjem trenutku. Njena stalna zloupotreba supstanci takođe je otežavala rad na filmu. Zbog ovih problema, bila je hospitalizovana nedelju dana u Los Anđelesu.

Monro je nekako uspela da se vrati i završi film, ali do tada je njen brak sa Milerom bio gotov.

Njihovi planovi za razvod objavljeni su 11. novembra 1960. Monro je otputovala u Meksiko 20. januara 1961. da bi se razvela - što je bio ujedno i datum koji je namerno izabrala u nadi da će inauguracija Džona F. Kenedija odvratiti pažnju medija.

Miler nije prisustvovao sahrani bivše žene

- Nisam bila slatka do kraja. I on bi trebalo da voli to čudovište. Možda sam ja previše zahtevna. Možda ne postoji muškarac koji bi mogao da trpi sve od mene. Artur je prošao kroz mnogo toga, znam. Ali on je i mene provukao kroz mnogo toga takođe - priznala je razmišljajući o svojoj vezi sa Milerom.

Veza Merlin Monro sa Milerom, ali i sa svima ostalima, okončana je nakon što je umrla od predoziranja drogom 5. avgusta 1962.

Pisac je odlučio da ne prisustvuje njenoj sahrani, uz jasnu izjavu: „Neću biti tamo“.Januara 1964. u Njujorku je premijerno izvedena njegova drama "Posle pada", u kojoj je jedan lik, Megi, imala istu pozadinu, manire i autodestruktivne tendencije kao Monro. Pa iako je Megi bila pevačica, a ne glumica, bilo je očigledno da je inspirisana karakterom piščeve bivše žene, do mere da je njen lik nosio i plavu periku.

Zbog ovog poteza dramaturg je bio naširoko kritikovan što je glumičinu bol pretvorio u materijal za predstavu, iako je on negirao to. A onda je ponovio istu stvar, i uključio Monroovu i u druga dela, kao što je predstava "Finishing the Picture" iz 2004, koja je zasnovana na haotičnom snimanju filma "The Misfits".

Iako je njihova veza prekinuta godinama ranije, on je očigledno nikada nije zaboravio.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.